Cirkularna ekonomija – problemi, šanse i rešenja

Cirkularna ekonomija, deponije, IT i visoke cene veštačkog đubriva, sve u jednom tekstu čiji je cilj da pokaže da rešenja postoje, samo je potrebno o njima diskutovati više, a o dijagnozama manje, jer su nam odavno poznate.
Zašto je IT jedna od najuspešnijih (trenutno i najuspešnija) privredna grana u Srbiji? Jedan od ključnih faktora je fleksibilnost, dinamika kojom se menja, razumevanje uloge transformacije i prilagođavanja potrebama korisnika, proaktivno stvaranje novih vrednosti najvećem delu svojih korisnika.

Sasvim pojednostavljeno, kada utvrdimo da neki servis ili proizvod ne rade dovoljno dobro, ili da imamo značajna ograničenja, mi istestiramo, redizajniramo i vrlo brzo stvaramo novi proizvod boljih vrednosti i karakteristika.

Daću vam primer onoga što mi zovemo “pivotiranje” primenjen na aktuelnu krizu sa veštačkim đubrivom u poljoprivredi.

PROBLEM:
Sigurno ste čuli da su poljoprivrednici protestovali jer je cena žita od 2012 do sada ostala gotovo ista, a cena đubriva je sa 200 EUR skočila na neverovatnih 1000 EUR. Samo u odnosu na prošlu godinu cena je viša za 100%. Situaciju pogoršava činjenca da u Srbiji imamo preko 5 miliona hektara obradivih površina i samo jednog proizvođača veštačkog đubriva, Elixir Group. Pančevačka Azotara je prestala sa proizvodnjom 2018. u stečaj otišla 2020., a Fertil iz Bačke Palanke posle političke drame oko Victoria Grupe prosto prestao da radi negde 2016. godine. Elixir grupa je u isto vreme i najveći izvoznik, a do nedavno je bila i najveći uvoznik. Cene veštačkog đubriva iz uvoza još više su skočile, a glavni uzročnik je poskupljenje gasa, koji je glavni resurs u ovoj proizvodnji.

ALTERNATIVE:
Širom sveta, pre svega zbog svog degradirajućeg efekta na mirkobiološki sastav zemljišta, kao i na nebrojena loša dejstva na životnu sredinu, (od procesa proizvodnje zasnovanog na gasu i sumpornoj kiselini, pa do trovanja vodotokova i negativnog uticaja na biodiverzitet), veštačka đubriva menjaju se organskim đubrivima.

U organska đubriva ubrajamo: stajsko đubrivo, kompost, glistenjak, treset, zeleno đubrivo (od biljne mase koja se zaorava) i tečno organsko đubrivo.

Veštačko đubrivo je za biljke, kao kokain za čoveka. Prvo vas podiže, a nakon duge i prekomerne upotrebe vas ubije.

Organsko đubrivo obogaćuje zemlju, a veštačko “dopinguje” biljku, a degradira zemljište.

Tako svake godine potrebe za dopingom bivaju veće, a mikrobiologija zemljišta lagano izumire. Sa organskim đubrivom imamo potpuno obrnute procese.

VREDNOST ZA KRAJNJE KORISNIKE:
Zdravije i ukusnije voće i povrće, čistiji vodotokovi, manje CO2 emisija, konačno, cene krajnjih proizvoda rasterećene eksponencijalnog uticaja gasa i veštačkog đubriva. Sporedni efekti koji proizilaze iz procesa organske proizvodnje velikih razmera, jesu mnogo veća apsorpcija azota i CO2 posredstvom pokrivalica tla koje sejemo najesen nakon žitarica, kako bismo podigli nivo azota u zemljištu i sprečili spiranje zemljišta padavinama.

Više o svim ovim tehnikama možete pronaći na internetu, a dobra početna tačka može biti dokumentarac “Kiss the Ground” (narator Woody Harrelson)

KLJUČNI IZAZOV:
Kako skalirati proizvodnju organskih đubriva i učiniti je prihvatljivom alternativom poljoprivrednicima?

Tržište azotnih đubriva u Srbiji procenjeno je na 390.000 tona.

ŠANSE:
Od tri miliona tona komunalnog otpada koji građani bacaju, 50% je organsko đubre, ostaci hrane i vrtno đubre (podaci o količinama đubreta variraju ali je jedno izvesno, ima ga dovoljno). Ovaj otpad je upravo resurs potreban za proizvodnju organskog đubriva.

REŠENJE:
Širom sveta možemo pronaći uspešne primere saradnje javnog sektora i privatnog u rešavanju delova ovog problema. Nama je samo potrebno da spojimo nekoliko ovih procesa u jedan. Ovim izazovima se bavi cirkularna ekonomija koja je već neko vreme prisutna u Srbiji, samo njene efekte moramo ubrzano skalirati. Na primer imamo firme koje sakupljaju otpad hrane po restoranima i hotelima, od toga prave kompost, koji onda prodaju poljoprivrednicima.

Dizajn cirkularne ekonomije u Srbiji u ovoj sferi mogao bi izgledati ovako:
Umesto skupog veštačkog đubriva, investiramo u subvencije privrednicima koji bi krenuli masovno da se bave kompostiranjem otpadaka hrane širom Srbije. Ulaže se u edukaciju građana i ugostitelja i u specijalne kante za taj otpad, privrednici ulažu u distribuciju, prostor za kompostiranje i radnu snagu (ok, ovo je krajnje pojednostavljeno, ne mogu ovde da razlažem biznis plan, ali imate ideju a i stručnjake u Srbiji koji to umeju).

Opet po subvencionisanim cenama, ovaj kompost se prodaje registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima, koji svoje organske proizvode prodaju ugostiteljima i domaćinstvima. Ovim je jedan od krugova cirkularne ekonomije zatvoren.

Dobra vest je da u Gornjem Milanovcu imamo upravo jedan ovakav primer saradnje između privatnog sektora (firma “Novamont”) i JKP Gornji Milanovac. Ovo bi trebalo da bude primer celoj Srbiji, naravno ukoliko je sve urađeno u skladu sa propisima.

Upravo tu se vraćamo na problem svih problema, korupciju. Ovaj problem je naravno ključni bloker redizajna Srbije.

Međutim uspeh IT industrije daje nadu ali i primer da rešenja uprkos svemu postoje.

Kao što danas nemamo infrastrukturu za recikliranje, tako pre samo desetak godina nismo imali ni IT infrastrukturu. Da li se sećate kako je radio mobilni internet? Sećate li se WAP sajtova, ko je od vas tada imao optiku, koje su bile cene …

Hajde da više diskutujemo o rešenjima. To je jedini put da na kraju do njih i dođemo.

Autor: Dejan Restak (Zdrava zemlja)