Istraživanja Rudarsko-geološkog fakulteta pokazala su da toplane „Batajnica“, „Borča“ i „Dunav“ imaju najveći potencijal za prelazak na geotermalne izvore energije i ekološki čistiji sistem daljinskog grejanja.

Istraživanje će pokazati na koji način energija podzemne vode može da se koristi za grejanje. Cilj je da se svi lokalni potencijali povežu. Na taj način grad će se, bar delimično, osloboditi od uvozne energetske zavisnosti

Tri najperspektivnije lokacije u Beogradu

Geotermalni resursi su neiscrpan izvor energije. Prema najnovijim podacima, glavna gradska naselja njima uopšte ne oskudevaju. Rudarsko-geološki fakultet je u prethodne tri godine uradio detaljnu analizu terena. Stručnjaci su istražili ukupno 18 mesta u gradu. Utvrđeno je da šest lokacija na kojima se nalaze gradske toplane ima odličan potencijal za korišćenje ove energije.

Daljim istraživanjima, kao najperspektivnije su se pokazale tri lokacije. To su toplane „Batajnica”, „Borča” i „Dunav”. Dubina na kojoj se nalazi topla voda na ovim mestima je optimalna. Takođe, i sama temperatura tih podzemnih voda je idealna za sistem daljinskog grejanja. Na pojedinim drugim lokacijama utvrđene su i više temperature. Ipak, tamo su dubine preko 3.000 metara. Zbog toga su ulaganja i troškovi eksploatacije previsoki.

– Praktično, samo u najhladnijim danima, kada su temperature vazduha u minusu, morali bismo da dodajemo malo gasa. U planu je korišćenje geotermalnog potencijala i u Borči. Tamo bi ovaj izvor takođe mogao da zameni gas u velikoj meri. Sa druge strane, u toplani „Dunav” učešće geotermalne energije u ukupnoj potrošnji biće nešto manje. Ovde je niži postotak zamene jer je ova toplana izuzetno velika – objašnjava Vanja Vukić, direktor „Beogradskih elektrana”.

Domaće firme i međunarodni tenderi

– Zbog toga ćemo u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom raditi metar po metar bušotine. Naša namera je da omogućimo naučnicima da obave svoja istraživanja. Na taj način naš rad biće direktan doprinos domaćoj nauci. Videćemo da li će ovaj zahtevan posao moći da obavi neka od domaćih firmi. Postoje preduzeća koja su uspešno radila naftne bušotine za NIS. Ove bušotine za geotermalni sektor su veoma slične njima. Ako ovaj posao ne bude mogao da obavi neko naš, svakako ćemo ići na međunarodne tendere – objašnjava Vukić.

Predviđeno je da se geotermalna energija iz toplana koristi direktno za grejanje stambenih objekata. Pored toga, koristiće se i za zagrevanje sanitarne vode.

– Kada završimo istražnu bušotinu, imaćemo precizne informacije. Saznaćemo tačnu temperaturu, hemijski sastav vode, dubinu i kapacitet. Na osnovu tih podataka odlučićemo u kom pravcu ćemo dalje eksploatisati ovaj resurs. Naš krajnji cilj je da se u što većoj meri zameni uvozni prirodni gas. Želimo da za grejanje koristimo isključivo naše resurse. Sa tim aktivnostima smo već uveliko počeli – ističe Vukić.

Po uzoru na Beč: Pametna energetska efikasnost

– Ideja nam je da napravimo jedan stabilni sistem i da ga stalno unapređujemo. Uzor nam je bečka toplana. Ona uspešno objedinjuje nekoliko vidova energije u jedan sistem za grejanje. U budućnosti bi trebalo uključiti i korišćenje otpadne toplotne energije iz svih potencijalnih izvora. To su sistemi vodovoda i kanalizacije, budući metro i data centri.

Cilj je ostvarivanje osnovnih načela koje postavlja predlog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije. Njegovo usvajanje se očekuje uskoro. Glavne tačke plana su dekarbonizacija, energetska efikasnost i energetska sigurnost. Tu su i unutrašnje energetsko tržište, kao i primena inovacija i novih tehnologija.

Kapaciteti obnovljivih izvora nisu na prvi pogled veliki. Međutim, suština je u tome da ih bude što više i da budu uvezani. Pored svih naših napora, potrebno je da i sugrađani daju svoj doprinos održanju energetske stabilnosti. Pre svega mislim na smanjenje potrošnje toplotne energije. To se postiže primenom mera energetske efikasnosti na objektima i stanovima. Tu spadaju izolacija fasada i zamena stare stolarije – naglašava Vukić.

Kraj grejne sezone

Grejna sezona u Beogradu zvanično počinje 15. oktobra, a završava se sutra. Izuzetno, u periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja objekti mogu biti zagrevani i vanredno. Uslov je da Republički hidrometeorološki zavod Srbije prognozira srednju dnevnu temperaturu od 12 stepeni Celzijusa ili nižu.

U slučaju da i posle 3. maja RHMZ prognozira temperaturu od 12 stepeni ili nižu, grejanje se može produžiti. Rukovodilac organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove energetike tada izdaje nalog. Obezbeđivanje snabdevanja toplotnom energijom se nastavlja, ukoliko za to postoje svi tehnički uslovi.

Izvor: politika.rs, Foto: Freepik