Izgradnja kanalizacije i fabrike za prečiščavanje otpadnih voda u Krnjači – na čekanju

Palilula.info 28. jun 2023.

Ishod dva tendera, koji bi trebalo da označe početak rešenja fekalnih voda u naseljima na levoj obali Dunava u Beogradu, nepoznat je i nakon više od godinu dana od njihovog raspisivanja.

Naime, još prošle godine je grad raspisao dva tendera iz kredita Evropske investicione banke, i to za izgradnju kanalizacije i fabrike za preradu otpadnih voda. Dok se čeka izbor izvođača, meštani ukazuju da će od početka radova biti potrebno čak šest godina da se višedecenijski problem konačno reši.

Kiša ili visoke temperature – stanovnici leve obale Dunava ne znaju šta je gore. Njihovi problemi traju već decenijama, a posledica su cvetanja divlje gradnje.

Krnjača cela smrdi. Ti kanali su povezani između sebe sve do Borče i Padinske skele, tako da svi kanali su zatrovani. Ujutru ne možete da krenete od kuće koliko to se oseća, da ne kažem smrdi. I to je zaraza. Do pre deset godina su ljudi tu i pecali i vozili kajak, a sada je to sve mrtvo i užasno je. Ja imam problem kad imate slavu, rođendan… uopšte da pozovete goste jer vas je sramota”, kaže Dragomir Stanković, meštanin Krnjače i predstavnik Udruženje građana “Unija treći Beograd.

Iz godine u godinu vlasti obećavale su rešenje. Meštani su, kaže Stanković, očekivali ozbiljnost institucija kada je posle velikih poplava 2019. i predsednik države garantovao da će dobiti kanalizaciju u najkraćem roku. Četiri godine kasnije – posle crpne stanice iz 2015, nedavno je završena i druga i tek nekoliko kilometara kanalizacije. Konačnog rešenja nema.

“Da bi vi pokrili Krnjaču, jedan deo leve obale vama treba preko sto i nešto kilometara kanalizacije, trenutno je urađeno 6 kilometara pre pet godina i sad je urađeno po mojoj proceni dva kilometra. Nijedna kuća nije priključena”, kaže Dragomir Stanković.

Radove delimično finansira grad, ali najveći deo posla trebalo bi da se uradi iz kredita Evropske investicione banke. Iz tih sredstava je u martu prošle godine raspisan tender za izgradnju kanalizacione mreže u dužini od 80 km, a ubrzo potom u junu prošle godine raspisan je tender za izgradnju fabrike za preradu otpadne vode.

Za tender je zadužena Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, zajedno sa Evropskom investicionom bankom. U vreme kada je tender raspisan Goran Vesić je bio zamenik gradonačelnika, oktobra prošle godine postaje ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pa su posao realizacije tendera preuzele nove gradske vlasti.

Ipak, pre dva meseca, odgovarajući na pitanje poslanika u Skupštini Srbije, ministar Vesić je izjavio da su izvođači izabrani, i to na oba tendera.

“Javio sam se da odgovorim na pitanje, iako nema apsolutno nema nikakve veze sa Ministarstvom građevinarstva saobraćaja i infrastrukture. Grad Beograd i EIB su izabrali pre 15 ili 20 dana izvođača za izgradnju fabrike za preradu opadnih voda na levoj obali Dunava. Do sada je trajala evaluacija tenderski ponuda po pravilima EIB. Izabrana je kompanija iz Indije, koja je pobedila na tenderu. Što se tiče izgradnje 80 kilometara kanalizacije, završen je tender i izabrali su kompaniju iz Turske i sada je u toku potpisivanje ugovora za izgradnju kanalizacije”, rekao je ministar Vesić 27. aprila 2023. godine.

Imajući u vidu tenderske procedure, u aprilu mesecu, kada je ministar Vesić to izjavio mogla je da bude završena tek ocena tehničke dokumentacije pristiglih ponuda. Moglo je biti naznake pobednika, ali tenderi nisu bili završeni.

Tako ni danas nema informacije o tome da je tender završen – ni na sajtu gradske Direkcije ni na sajtu Evropske investiocione banke.

Na pitanje šta se dešava sa ovim tenderima, iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda između ostalog su naveli da je do sada završena izgradnja osam kilometara kanalizacije u Bloku braće Marić u naselju Krnjača, gde je nekoliko stotina domaćinstava dobilo priliku da se priključi na gradsku kanalizacionu mrežu.

U toku je, kako navode, izgradnja sekundarne kanalizacione mreže u bloku između ulica Jovice Vasiljevića, Branka Momirova i Grge Andrijanovića, u delu naselja Krnjača. Gradi se preko šest kilometra sekundarne kanalizacione mreže sa oko 320 kućnih priključaka za domaćinstva na ovom području.

Dodaju da je završena je izgradnja KCS “Krnjača 2”. Ova kanalizaciona crpna stanica će prihvatati najveći deo otpadnih voda leve obale Dunava i potiskivaće ih ka postojećoj kanalizacionoj crpnoj stanici “Krnjača 1” i budućem postrojenju za preradu otpadnih voda.

A na pitanje o tenderima koji su raspisani u saradnji sa EIB, iz Direkcije navode:

“U saradnji sa predstavnicima Evropske investicione banke, u toku je pregled ponuda koje su pristigle na tenderu za projektovanje i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Krnjača“, kao i pregled ponuda na tenderu za izgradnju 80 kilometara kanalizacije na području naselja Krnjača, sa primarnim kolektorima u Zrenjaninskom putu, Borči i Kotežu, i sa rekonstrukcijom kanalizacionih crpnih stanica”.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić je takođe u aprilu ove godine izjavio da će grad tražiti druge izvore finansiranja ako Evropska investiciona banka ne odobri sredstva do juna.

Zoran Bukvić, aktivisita, funkcioner “Ne davimo Beograd”, i ujedno stanovnik Borče na levoj obali Dunava, tačnije naselja Borča, kaže da meštani više nemaju strpljenja.

“Moje pitanje je zašto se toliko čeka i zašto je vlast, s obzirom da su ova sredstva opredeljena još 2019. godine, znači mi imamo već četiri godine gde mi čekamo da se novac od EIB-a iskoristi, isprojektuje. Pazite mi ne pričamo ovde o nečemu što je nova napredna tehnologija”, rekao je Bukvić.

Ukazuje i na procene da će od uvođenja izvođača u posao biti potrebno još šest godina da kanalizacija bude završena.

“Moje opšte mišljenje po pitanju svega je da je leva obala Dunava za sadašnju gradsku vlast, a moram da kažem i za prethodnu bila poslednja rupa na svirali”, kaže Bukvić.

U beogradskim naseljima na levoj obali Dunava živi više od 70 hiljada stanovnika. Za njih je kanalizacija prioritet. Za sve one koji žive na slivu Dunava prioritet je i fabrika za prečišćavanje voda. Bez ovih fabrika, ne samo u Bogradu, već u najvećem delu Srbije otpadne vode završavaju u rekama.

Izvor: Insajder, Foto: gameanna/shutterstock.com
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info
Copy link