Sprečen pokušaj krađe bespravno posečenih topola
Radnici „Srbijašuma”, aktivisti udruženja građana „Eko-Pančevački rit” i „Bela čaplja” nisu dozvolili da privatnici odvezu 43 stabla iz šume stare 57 godina.
Veliku krađu stabala topole u plavnom području Dunava na teritoriji Krnjače sprečili su zaposleni iz „Srbijašuma” i lokalni aktivisti. Udruženim snagama, pre nekoliko dana, krađu su stopirali članovi udruženja „Eko-Pančevački rit” i „Bela čaplja”.
Građani su prvo primetili da se na prostoru od dvadesetak ari kraj Dunava „vrzmaju” nepoznate osobe. Pošto su kradljivci uspeli da obore četrdesetak stabala, čuvari su sačekali pravi momenat. Cilj je bio da se počinioci uhvate na delu, tačno tokom utovara drva na šleper.
Prema najnovijim informacijama, zbog ove krađe je protiv četiri osobe pokrenut istražni postupak, a procenjena šteta je viša od 200.000 dinara.
– O dešavanjima kraj Dunava obavestili su nas sugrađani. Oni su videli ljude koji seku topole kraj reke. Ti ljudi su isekli uglavnom velika, zrela stabla, stara i po pola veka. Odmah smo obavestili „Srbijašume”, njihovog šumara, policiju i tužilaštvo – priča Zoran Janković, predsednik Udruženja građana „Eko-Pančevački rit”.
Zajednička zaseda policije i aktivista
Kako se saznalo, topole bez pečata i bez „čekića” kupili su ljudi iz Loznice. Oni su za ovaj posao angažovali i prevoznika. Čim se saznalo za krađu, odlučeno je da se sačeka kraj seče. Kretanje lopova praćeno je neprekidno tri dana.
– Kada su topole natovarene na kamion, kradljivce je dočekala policija. Mi smo vozilima blokirali puteve da ne mogu proći. Tako su lopovi uhvaćeni na delu – objašnjava Janković.
On ističe da je ova akcija deo njihove borbe da se sačuvaju vlažna staništa ptica i drugih životinja. Borba se vodi pre svega u delu nebranjene obale Dunava.
Šteta procenjena na više od 220.000 dinara
Kako su potvrdili u „Srbijašumama”, u Gazdinskoj jedinici „Dunav” izvršena je bespravna seča 43 stabla bele i crne topole iz šume stare 57 godina.
– Rejonski čuvar šuma je zatekao oborena stabla na terenu. Zatim je tragao za počiniocem do momenta kada se na licu mesta pojavio kamion sa prikolicom. Kada je počeo utovar, naši zaposleni su uz pomoć Policijske ispostave Borča sprečili bespravno odvoženje ovih stabala – rekli su u Javnom preduzeću „Srbijašume”.
Policijski službenici su odmah izašli na lice mesta na poziv šumara. Oni su procesuirali sve osobe koje su izvršile bespravne radnje. To uključuje nalogodavca seče, prodavca, kupca i prevoznika. Ukupno je bespravno posečeno 59,89 metara kubnih, a vrednost drveta je 225.523,78 dinara.
Dva dana kasnije, zapisnik je sačinila i šumarska i lovna inspektorka Uprave za šume. Prijavu o šumskoj krivici podnela je i stručna služba ŠU „Rit”.
Palilula na meti kradljivaca šuma
Šumsko gazdinstvo „Beograd” gazduje državnim šumama u okviru posavsko-podunavskog područja na površini većoj od 13.000 hektara. Na tom prostoru nalazi se drvna zapremina veća od dva i po miliona metara kubnih.
– U poslednjih deset godina, bespravno posečeno drvo u državnim šumama iznosi prosečno oko 100 metara kubnih godišnje. Najviše stabala se bespravno poseče na opštinama Palilula i Obrenovac. Svako stablo je dragoceno i neprekidno radimo na tome da bespravne seče postanu što ređa pojava – rekli su u ovom preduzeću. Oni dodaju da se ova količina, u odnosu na ukupnu površinu šuma, ipak može smatrati zanemarljivom.
Danonoćni rad čuvarske službe
U „Srbijašumama” ističu da su savesnim radom čuvarske službe bespravne seče svedene na minimalnu meru.
– Radno mesto čuvara šuma zahteva danonoćni oprez i prisustvo na terenu u svako doba dana. Dobra saradnja sa policijom i lokalnim stanovništvom je od velike važnosti. To nam pomaže kako za sprečavanje bespravnih radnji, tako i za pronalaženje počinilaca – objasnili su u „Srbijašumama”.
Potražnja za ogrevnim drvetom je velika, a čuvarski rejoni su nekada veći i od hiljadu hektara. Ipak, dobro organizovana služba uspešno čuva državne šume kao vredan prirodni resurs Srbije. Ovo preduzeće brine o gotovo 800.000 hektara državnih šuma. Bespravne seče većeg obima danas se beleže jedino u kopnenoj zoni bezbednosti, duž administrativne linije.
Izvor: politika.rs, Foto: Eko-Pančevački rit
