Sve o planiranoj izgradnji na paceli Beogradskog vunarskog kombinata

Na prostoru Beogradskog vunarskog kombinata razmatra se izgradnja mešovitih gradskih centara, odnosno kompleksa od 250.000 kvadrata u kojem se kombinuju stanovi i komercijalni sadržaji.

Juče smo objavili članak na ovu temu koja je izazvala veliku pažnju, a danas donosimo novi, dopunjeni članak sa dodatnim informacijama koje su se pojavile nakon naše prethodne objave.

Na sajtu grada Beograda objavljen je rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije za kompleks „Beogradskog vunarskog kombinata“ između Višnjičke ulice, Vuka Vrčevića i Železničke 1. Planom je obuhvaćena površina od šest hektara.

Trenutno se na prostoru koji se razrađuje planom nalazi kompleks Beogradskog vunarskog kombinata i neizgrađeno zemljište koje se koristi kao neformalno saobraćajnica za teretna vozila, a plan je da se ovde ubuduće nalaze mešoviti gradski centri, mreže saobraćajnica i saobraćajne površine.

Postojeći objekat Beogradskog vunarskog kombinata je izgrađen 1899. godine a sama fabrika je prestala sa radom 2003. godine.

Odluku da se radi Plan detaljne regulacije za kompleks BVK donela je Skupština grada Beograda na sednici održanoj u februaru. Inicijativu je podnelo preduzeće BVK-GRADNJA a.d, koje je i investitor projekta.

Vlasnik 100 odsto akcija u ovom preduzeću je društvo za trgovinu i usluge Vopex trade. Kao stvarni vlasnik svih akcija u evidenciji APR-a naveden je Milan Beko.

Zabeležbe sporova

Uvid u podatke katastra pokazuju da je na parceli na kojoj je kompleks BVK i dalje upisan Beogradski vunarski kombinat AD. Ipak, taj naziv više ne postoji. Još 2012. nekadašnji gigant preimenovan je u BVK-Gradnja. Tada je promenjena i šifra delatnosti tako da je umesto proizvodnje tkanina sada delatnost izgradnja stambenih i nestambenih zgrada. Kao suvlasnik na parceli u katastru i dalje stoji i Republika Srbija, a Grad Beograd kao korisnika. Kada je reč o objektu, kao vlasnik je upisana BVK-Gradnja.

S druge strane, ono što je još važnije jeste da postoje upisane zabeležbe sporova što, dok se ne reše postupci koji su upisani, otežava gradnju.

Najnovija je zabeležba od 7. novembra ove godine. Kako se navodi u podacima katastra, koje šira javnost može da vidi, reč je o zabeležbi spora odnosno drugog postupka koji se vodi pred sudom ili vršiocem javnih ovlašćenja, a za ishod može imati upis prava.

Isto tako, može se videti i zabeležba spora iz novembra 2022. koja ukazuje da više lica želi da ospori odluku Republičkog geodetskog zavoda vezano za ovu parcelu.

Kako se može rekonstruisati iz dostupnih podataka, opština Palilula donela je rešenje na koje je izjavljena žalba, a RGZ je na osnovu te žalbe doneo svoje rešenje koje sada mnogi žele da ospore. Pred Upravnim sudom redom su sporove pokretali i sama opština Palilula, firma Bracera invest, Bekova kompanija Luka Beograd, kao i Grad Beograd.

Nijedan od ovih sporova nije još rešen.

U jednom od sporova i BVK-Gradnja je pred Upravnim sudom odlučila da ospori drugo rešenje RGZ-a. Podneta je u decembru 2022. a zabeležba je upisana u januaru 2023. Ni taj postupak nije rešen.

Planirano 2.500 stanova

Kako se može videti u tabeli koja je deo elaborata za rani javni uvid, najveći deo površine, odnosno pet hektara planiran je za mešovite gradske centre čija će bruto razvijena građevinska površina iznositi 250.000 kvadrata, od čega je 50.000 predivđeno za komercijalne sadržaje, a 200.000 za stanovanje.

Takođe, projektuje se da će kompleks imati 2.500 stanova, da će broj stanovnika na ovom prostoru iznositi 7.250, kao i da će broj zaposlenih na ovom području porasti sa 100 na 500.

U okviru postojećeg kompleksa BVK jedan od objekata је dobro pod prethodnom zaštitom, pa je u daljim fazama razrade plana potrebno pažljivo definisati namenu tog objekta, kao i odnos budućih planiranih objekata prema zaštićenom objektu, ukazuje se u dokumentu koji je stavljen na rani javni uvid.

Objekat bivšeg BVK-a, kao dobro pod prethodnom zaštitom, biće prenamenjen u objekat kulturno-komercijalnog karaktera i integrisan u planirano rešenje kompleksa mešovitog centra, pojašnjava se u elaboratu.

Trasa metroa

Inače, na ovom području je planirana trasa metroa, u dubinskom tunelu. Zato je u daljoj planskoj razradi obavezna saradnja sa JKP Beogradski metro i voz i Sekretarijatom za javni prevoz. To je potrebno radi definisanja dubine fundiranja planiranih objekata, ukazuje se u elaboratu.

U dokumentu koji je objavljen na sajtu grada navodi se da je Beogradski vunarski kombinat materijalno svedočanstvo nastajanja i razvoja tekstilne industrije u Beogradu.

Kao jedno od najstarijih i najkompleksnijih beogradskih industrijskih preduzeća, imao je veliki uticaj na privredni razvoj Beograda. Za to su najzaslužniji vlasnici i osnivači, članovi porodice Koste Ilića. Oni su jedni od najznačajnijih industrijalaca Srbije u prvoj polovini 20. veka.

Podizanje fabrike vunenih tkanina uticalo je i na širenje grada ka Višnjici i današnjoj Karaburmi.

Imajući u vidu značaj Beogradskog vunarskog kombinata za privredu Beograda, kao i njegovo postojanje više od jednog veka, očuvani najstariji objekti fabričkog kompleksa predionica iz 1911, predionica i tkačnica iz 1922/1923. godine poseduju izuzetne društvene, kulturnoistorijske i arhitektonsko-urbanističke vrednosti.

Beogradski vunarski kombinat zbog svojih izuzetnih društvenih, kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti uživa status dobra pod prethodnom zaštitom.

Šta se sada nalazi na mestu BVK

Postojeći kompleks Beogradskog vunarskog kombinata čini niz proizvodnih i skladišnih objekata industrijskog pogona. Formirani suu dva trakta, u pravcu severozapad – jugoistok, neposredno duž koridora železnice.

Postojeći objekti se nalaze pretežno u lošem stanju, usled dugotrajnog nekorišćenja, navodi se u dokumentu koji je na javnom uvidu.

Kompleks fabrike je deo šireg područja uz Dunav, nekada prve industrijske zone Beograda.

Unutar kompleksa, nalazi se interna saobraćajnica. Neposredno uz kompleks na severnoj strani je koridor napuštene železnice, koji više nije u funkciji.

Rani javni uvid traje do 9. decembra, zaključno sa tim datumom. To je datum do kojeg zainteresovana lica mogu Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove poslati mišljenja na planirana rešenja.

Izvor: forbes.n1info.rs, Foto: Printscreen Plan detaljne regulacije za kompleks BVK