U Vinči se spaljuje reciklabilan i opasan otpad iz domaćinstva

Elektrana na otpad u Vinči je izgrađena, u završnoj je fazi testiranja i očekuje se da na leto ove godine dostigne pun kapacitet proizvodnje energije.

S obzirom na to da u Beogradu nije razvijena primarna separacija otpada, u spalionicu u Vinči odlazi i otpad koji može da se reciklira, kao i opasan otpad iz domaćinstva poput baterija, sijalica, malih kućnih aparta, boja, hemikalija, lekova itd.

Održivi sistemi upravljanja otpadom drže se hijerarhije upravljanja otpadom: prevencija stvaranja otpada, ponovna upotreba, reciklaža, potom spaljivanje otpada, i na kraju deponovanje.

U Beogradu je hijerarhija obrnuta. Do sada se skoro sav otpad deponovao, sad će veći deo da se spaljuje, pa će možda da zaživi reciklaža…

Šta je sa reciklabilnim otpadom?

U „Beo Čista Energija“, kompaniji koja upravlja deponijom Vinča, rekli su da je elektrana na otpad u završnoj fazi testiranja i naveli dokle su stigli ostali radovi na projektu:

– Prvo su završene nove ćelije sanitarne deponije koja je počela sa radom u avgustu 2021, kao i postrojenje za preradu građevinskog otpada. Kogenerativno postrojenje za iskorišćenje energije od deponijskog gasa je u finalnoj fazi puštanja u pogon, dok je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda uveliko u probnom radu. U poslednjoj fazi realizacije radova, po Ugovoru o javno-privatnom partnerstvu sa gradom Beogradom, sledi sanacija stare deponije i njeno konačno prekrivanje mineralnim materijalima i geo sintetičkom folijom i izgradnja mreže bunara i sistema za prikupljanje deponijskog gasa – navode u ovoj kompaniji.

Kamioni “Gradske čistoće” dovoze otpad (Foto: PrtSC YT Beo Čista Energija)

Pitali smo koje sve vrste otpada će se spaljivati u elektrani i dobili sledeći odgovor:

– EfW objekat je projektovan za spaljivanje komunalnog čvrstog otpada koji JKP „Gradska čistoća“ dovozi u centar za upravljanje otpadom u Vinči. Spaljivaće se samo novi komunalni otpad dopremljen u Vinču. Tokom grejne sezone ТЕ-ТО Vinča će proizvoditi 22 MWh električne energije i 56,50 MWh toplotne energijе, odnosno 30,24 MWh električne kada ne postoji potreba za toplotnom energijom. Reciklabilni otpad se neće spaljivati, osim ako ga ne donese JKP „Gradska čistoća“ kao sastavni deo komunalnog otpada odnosno već pomešan sa komunalnim otpadom u javnim kontejnerima – napominju u „Beo Čista Energija”.

Svako od nas nek se seti šta sve baca u kantu, pa u kontejner, i to sve ide na spaljivanje. Verovatno se većina setila da ne koristi reciklažne kontejnere i druge mogućnosti za razdvajanje otpada u glavnom gradu.

Prošle godine je urađen neki pomak u pravcu obezbeđivanja infrastrukture za reciklažu. Međutim, to je nedovoljno i nije promovisano od nadležnih organa.

Odlaganje otpada za reciklažu nije obavezno, kad nije obavezno ne kažnjava se, i ostaje na dobrovoljnoj bazi entuzijasta.

O biorazgradivom otpadu i kompostiranju retko ko razmišlja, tako da i taj otpad ide na spaljivanje.

Ako primarna separacija nije obavezna, odnosno građani u zgradama dobrovoljno koriste reciklažne kontejnere a u kućama plave kante, pitali smo Grad Beograd dokle će se u elektrani spaljivati i otpad koji je za reciklažu?

Nismo dobili konkretan odgovor, već navođenje koliko je kojih posuda za otpad postavljeno i u skladu sa kojim dokumentima:

– Ugovorom o JPP definisana je obaveza Grada Beograda da uspostavi sistem primarne selekcije otpada i da smanji količinu reciklabila koji bi bio zbrinut u okviru kompleksa deponije Vinča. Grad Beograd je sredinom 2021. godine doneo Lokalni plan upravljanja otpadom grada Beograda 2021-2030. Ovim Planom definisani su ciljevi i aktivnosti za unapređenje sistema upravljanja otpadom u gradu Beogradu sa posebnim akcentom na primarnoj selekciji otpada i razdvajanje reciklabila iz komunalnog otpada – naveli su u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i dodali:

– U skladu sa Programom upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022-2031. godine, grad Beograd uspostavlja sistem primarne selekcije po sistemu „dve kante“. U naseljima gde postoje individualna domaćinstva, osim zelenih kanti za mešani komunalni otpad, Grad Beograd je podelio i plave kante za sakupljanje reciklabila. U naseljima gde je zastupljen kolektivni smeštaj građana, pored posuda za komunalni otpad, postavljaju se posude i za sakupljanje reciklabila (podzemni kontejneri, reciklažna ostrva, zvona za staklo, itd).

Postavljanje novih podzemnih kontejnera tokom 2022, kao i podelom plavih kanti, rezultiralo je dupliranom količinom sakupljenog reciklabilnog otpada u 2022. u odnosu na 2021. godinu. Prema podacima Sekretarijata, ukupno iz ovih posuda, kao i od fizičkih i pravnih lica sakupljeno 12.128 tona u 2022. godini dok je u 2021. sakupljeno 6.724 tone. Ovde treba imati u vidu da se iz posuda za reciklažu na liniji za sekundarnu separaciju prikupljeni otpad ponovo razdvaja jer se u posude ubacuje i otpad koji ne može da se reciklira.

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, koji je i jedan od autora Lokalnog plana upravljanja otpadom u Beogradu, u razgovoru za portal Srda napominje da Grad Beograd nije nikad sproveo ozbiljan proces upravljanja otpadom i da nije dobro što ne postoji primarna separacija.

– Jedan deo problema je što se gubi reciklabilni otpad nerazdvajanjem odnosno odlaskom na spaljivanje. Takođe, još jedan deo problema je to što otpad koji nije prošao primarnu separaciju, i u kojem se nalaze i metali, opterećuje ložište u elektrani u Vinči, ne može da sagori, i onda će se stvarati pepeo koji će ići na deponovanje i popunjava se deponija – navodi Jovović.

Ugovor o javno-privatnom partnerstvu u pružanju usluge i tretmana odlaganja komunalnog otpada u deponiji Vinča potpisan je 2017. godine. Javni partner je Grad Beograd, a privatni “Beo Čista Energija“. Osnivači privatnog partnera su “Veolia“, “I-Environment Investments Ltd” (ITOCHU Corporation), “Marguerite”.

Šta je sa opasnim otpadom iz domaćinstva?

Kada je reč o opasnom otpadu iz domaćinstva, iz Sekretarijata su odgovorili da u periodu od 2022. do 2024. godine planiraju da postave 30 posebno konstruisanih mobilnih centara (specijalnih mobilnih abrol kontejner) na 14 gradskih opština. Planom je predviđeno da mobilni centri budu postavljeni na frekventnim i vidnim lokacijama tako da budu pristupačni građanima, i da će se premeštati.

– Prošle godine je postavljeno 15 mobilnih centara na različitim lokacijama (trenutno je trinaest postavljeno u svim pogonima “Gradske čistoće”, i po jedan na teritoriji GO Mladenovac i GO Grocka), koje će se tokom vremena premeštati sa lokacije na lokaciju. U 2024. godini planirano je postavljanje dodatnih 15 mobilnih centara.

Takođe, Beograd priprema i 7 reciklažnih dvorišta gde građani mogu donositi opasan otpad iz domaćinstva.

Međutim, to su sve planovi, najveće količine opasnog otpada iz domaćinstva završavaju sa ostalim komunalnim otpadom.

U „Beo Čista Energija“ na pitanje kakva je situacija sa opasnim otpadom iz domaćinstva koji stiže kažu:

– Centar za upravljanje otpadom u Vinči prihvata neopasan komunalni otpad. Ukoliko se u dospelom komunalnom otpadu nađe opasan otpad iz domaćinstava on se odbija.

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović smatra da će u Vinči odvojiti ako se vidi neki krupan opasan otpad prilikom pražnjenja kamiona „Gradske čistoće“, kao i da operater koji upravlja mašinom za ubacivanje otpada na spaljivanje može da odvoji otpad ukoliko vidi nešto što će opteretiti ložište, ali da se neće odvajati sitan opasan otpad iz domaćinstva.

– U ukupnom komunalnom otpadu koji pristiže u Vinču, opasan otpad iz domaćinstava je mala količina. U postrojenje sigurno neće dolaziti opasan otpad iz industrije. Sistem u Vinči je dobro postavljen i ne bi trebalo da bude nikakvih problema – napominje profesor Jovović.

S obzirom na to da se u kontejner za komunalni otpad ubacuje i opasan otpad iz domaćinstva, pitali smo u „Beo Čista Energija“ da li su zbog toga morali da primene dodatne mere prečišćavanja gasova i druge mere u elektrani?

Odgovorili su sledeće: „Prečišćavanje dimnih gasova se vrši u posebnom postrojenju korišćenjem različitih aditiva koji omogućavaju izdvajanje zagađujućih čestica iz dimnih gasova i snižavaju koncentraciju štetnih gasova. Postrojenje ispunjava kriterijume propisane srpskim propisima i važeće direktive EU (BREF, 2019) i opremljeno je sistemima kontinualnog merenja raznih parametara. Tokom toplih proba koje su u toku nije bilo odstupanja od dozvoljenih vrednosti.

Prečišćavanje dimnih gasova će se ostvariti preko „SNCR“ sistema („Selective Non-Catalytic Reduction“) ubrizgavanjem uree i korišćenjem patentiranog sistema „SecoLABTM“, visoko efikasnog sistema baziranog na korišćenju soda-bikarbonata i reagensa koji se dodaju u tri faze. Nakon pripreme dimnih gasova na određenoj temperaturi se ubrizgavaju suvi aditivi radi eliminacije kiselih zagađivača, dok se korišćenjem aktivnog uglja eliminišu teški metali, živa i dioksini iz otpadnih gasova. Reaktivacijom i recirkulacijom prašine primenom sistema „ActiLABTM“, ostvaruje se finalno prečišćavanje dimnih gasova koji odlaze u atmosferu.

Na dimnjaku je predviđeno merno mesto za povremeno uzimanje uzoraka, kao i ugradnju sistema za kontinualno merenje emisija (CEMS), koji obuhvata merenje procesnih parametara rada postrojenja (temperature, pritiska, protoka, udeo kiseonika i vlage u dimnim gasovima), koncentracije zagađujućih materija na izlazu iz postrojenja (SO2, NOx, CO, čestice, HCl, HF, NH3, TOC, HF, CO2 i Hg).

Na mesečnom nivou će se meriti i analizirati emisija dioksina i furana, a svakih šest meseci emisija kadmijuma, talijuma i ostalih metala (Sb, As, Pb, Cr, Co, Cu, Mn, Ni, V). Komponente koje sistem za kontinuirano praćenje emisija CEMS ne meri uzorkovaće se u skladu sa propisima i analizirati u laboratoriji“.

Početak rada elektrane u Vinči

U „Beo Čista energija“ kažu da je, zavisno od uspešnosti toplih proba koje su u toku, planirano da TE-TO Vinča dostigne pun kapacitet proizvodnje energije u leto 2023. ukoliko do tada budu obezbeđene mnogobrojne dozvole nadležnih institucija i ne bude tehničkih problema koji mogu da poremete planove.

U kompaniji kažu da je tokom 2022. godine deponovano na sanitranu deponiju 625.000 tona komunalnog otpada, što je znatno više od pretpostavljenih 510.000 tona po ugovoru.

– U saradnji sa Gradom Beogradom biće analizirani i razmotreni mogući načini tretmana povećanih količina komunalnog otpada. „Beo Čista Energija“ je izrazila spremnost da doprinese na sve moguće načine da se upravljanje otpadom u Beogradu odvija na najprimereniji način u prestonici Srbije kao u evropskim zemljama.

I da se vratimo na početak teksta na hijerarhiju upravljanja otpadom, gde su na prvom mestu prevencija stvaranja otpada i ponovna upotreba. Prema podacima, u Beogradu je sve više otpada. Kapacitet elektrane 340.000 tona i planirano je da se odloži na sanitarnu deponiju 170.000 tona, što je ukupno 510.000 tona. Šta će biti sa ostalim otpadom? Taj otpad će ići na deponiju, ili će građani početi da smanjuju količine otpada i da učestvuju u reciklaži bar ovakvoj kakva je, dok se jednog lepog dana ne uspostavi održivi sistem upravljanja otpadom.

Izvor: Srda.rs, Foto: Beo Čista Energija