Vozovi prevoze opasne materije ispod srca Beograda

Vozovi prevoze opasne materije ispod srca Beograda svake noći dok građani mirno spavaju. Ovaj podzemni transport kroz tunel Vračara i Palilule predstavlja stalni rizik od katastrofe i otvara ključna pitanja o bezbednosti prestonice.

Noćni transport opasnih materija kroz srce Beograda

Dok desetine hiljada Beograđana mirno spava, duboko ispod Vračara i Palilule svake noći prolaze vozovi sa eksplozivnim teretom. Kompozicije ulaze u podzemni sistem kod Pančevačkog mosta i nastavljaju dalje. Teretni vagoni prolaze ispod Ruzveltove ulice i stanice Vukov spomenik. Pruga dalje vodi ispod Bulevara kralja Aleksandra, pa izbija ka stanici Karađorđev park i Prokopu. Ove kompozicije su natovarene benzinom, dizelom i tečnim naftnim gasom. Pod zemljom redovno prolaze i cisterne sa amonijakom, hlorom i raznim toksičnim kiselinama.

Od ponoći do četiri sata ujutru, ispod stambenih zgrada odvija se rizičan transport. Ovaj specifičan saobraćaj prolazi direktno ispod škola, fakulteta i bolnica. Ozbiljan incident na ovoj podzemnoj trasi mogao bi da izazove nesagledive posledice. Ugroženi bi bili zdravlje građana i imovina u samom centru grada.

Kako je centar Beograda postao teretna pruga

Ovaj problem je nastao 2018. godine zbog realizacije projekta Beograd na vodi. Nadležni su tada hitno ukinuli staru železničku trasu koja je vodila oko Kalemegdana. Sav teretni saobraćaj je u tom trenutku preusmeren u Vračarski tunel. Građanima je tada obećano da će opasan teret brzo preuzeti nova železnička obilaznica. Ta planirana trasa je trebala da spoji Beli Potok, Vinču i Pančevo. Ambiciozni projekat je predviđao i bezbedan kombinovani most preko Dunava. Međutim, godine prolaze, obećanja ostaju, a radovi na obilaznici i dalje stoje. Cisterne sa opasnim materijama i dalje svake noći seku samo srce Beograda.

Upozorenja stručnjaka i nalazi bezbednosnih službi

Posebno zabrinjavaju zvanični nalazi do kojih je došao istraživački medij BIRN. Inspekcije MUP-a Srbije su godinama uočavale ozbiljne nedostatke u ovom sistemu. Zvanični izveštaji iz 2014, 2018. i 2021. godine pokazuju hronične propuste nadležnih. Bezbednost je u ovim dokumentima ocenjena kao veoma kritična.

Prema dokumentaciji u koju je BIRN imao uvid, Vračarski tunel nema zvaničnu saglasnost za upotrebu od Sektora za vanredne situacije. To je činjenica koja unosi dodatni strah među građane prestonice. Stručnjaci upozoravaju da podzemna stanica Vukov spomenik nije projektovana za teretni saobraćaj. Zbog toga je bezbednost ljudi svesno stavljena u drugi plan.

Nedavni sudar vozova u ovom tunelu pokazao je sve mane sistema. Srećom, tada u kompoziciji nisu prevožene otrovne i eksplozivne materije. Stručnjaci naglašavaju da bi eksplozija gasa u tunelu mogla fatalno ugroziti grad. Posledice bi bile mnogo teže nego kod nesreća na otvorenom.

Javnost opominje i iskliznuće cisterne sa amonijakom kod Pirota krajem 2022. godine. Tada je došlo do curenja gasa, hospitalizacije pedeset ljudi i dva smrtna slučaja.

Razlika je u tome što bi se u Beogradu to desilo u zatvorenom prostoru. Incident bi pogodio infrastrukturu usred milionskog i gusto naseljenog grada!

Problem sa evakuacijom i vatrogasnim intervencijama

Analize bezbednosti pokazuju da u tunelu ne postoji sistem prinudne ventilacije. Zbog ovog nedostatka, evakuacija putnika i radnika u slučaju požara praktično je nemoguća. Vatrogasno-spasilačka brigada Beograd nema adekvatnu opremu za rad u ovakvim uslovima. To priznaju i sami stručnjaci iz ove oblasti. Spasioci nemaju boce sa kiseonikom koje mogu izdržati dugotrajne podzemne intervencije. Vreme rada u zagađenom tunelu je zbog toga veoma ograničeno. Ako bi cisterna sa amonijakom iskočila iz šina, nastao bi nerešiv problem. Toksični oblak bi kroz ventilacione otvore brzo stigao do površine grada. Agencije za procenu rizika navode da bi to izazvalo paniku i masovno trovanje. Bezbednost građana je svakodnevno ugrožena jer sistem nije spreman.

Zašto luksuz ima prednost nad bezbednošću građana

Zašto obilaznica oko Vinče i most na Dunavu još uvek nisu završeni? Izgradnja i projekat zahtevaju ogromna finansijska sredstva iz državnog budžeta. Takođe, problem predstavlja i komplikovano rešavanje eksproprijacije zemljišta na toj ruti. Zato su prioritet očigledno dobili drugi, profitabilniji infrastrukturni projekti. Dok nadležni godinama uveravaju javnost da nema razloga za brigu, opravdan strah raste. Građani žele da znaju zašto je stara pruga ukinuta pre vremena. Kako je moguće da za luksuzne projekte ima novca, a za bezbednost nema? Na ovo pitanje još uvek niko ne daje jasan odgovor.

Ispod Vračara i Palilule danas se nalazi najopasnija crna tačka u državi. Državna preduzeća svesno sprovode mere koje zadovoljavaju samo minimum zahteva. Ozbiljne države ne čekaju ekološke katastrofe da bi počele da reaguju. Preventivno delovanje i bezbednost građana moraju biti na prvom mestu. Zato ključno pitanje i dalje ostaje bez adekvatnog odgovora nadležnih.

Koliko dugo će Beograđani živeti iznad trase kojom svake noći prolaze opasni vozovi?

Izvori informacija: BIRN, N1, Danas, RTS, Dulevoz, Lutajući Reporter, Foto: Gemini