Zavirite u starinsku kuću sa nameštajem kao sa dvora

Leva obala Dunava u Beogradu kao da je u poslednjih nekoliko decenija postala simbol svih tekućih problema Beograđana. Gužve, kanalizacija, ulična rasveta i ostalo često prikriju neosporive lepote koje ovo nekada banatsko selo ima. Jedna od njih je i starinska kuća, autentična vojvođanska, koja se nikako ne uklapa u brzinu Beograda.

Skrivena od većine prolaznika, ova kuća koja je svedok neke drugačije Borče leži u debelom hladu drveća, koje svojim granama po koji put kucne na “pendžer”.

– Ova kuća je sagrađena 1935. godine i jedna je od retkih u Borči koje nisu porušene, a da su zadržale svoj autentični vojvođanski izgled. Kupio sam je pre oko 20 godina od porodice Aćimov, koja je nekada ovde držala mesaru – kaže domaćin kuće, Dejan Jovanović.

Kada kročite u samo dvoriše koje krije prepoznatljiva vojvođanska limena kapija, imate osećaj kao da je vreme stalo i da ste stotinama kilometara udaljeni od buke i gužve prestonice.

Ukrasni žbunovi i krošnje prave zaklon od sunca pa je sam boravak u dvorištancetu pravo uživanje. Na prvi pogled možda će vam u oči upasti kipovi koji izgledaju kao da odgovaraju nekom muzeju ili čak grčkom hramu, ali vlasnik ima objašnjenje.

– Ovi stubovi pripadaju klasicizmu, odnosno neoklasicizmu koji je u Evropi postao popularan sredinom 18. veka. Kako je Vojvodina u to vreme bila pod austrijskom vlašću, Beč je izdao naredbu da sve kuće koje se grade u Vojvodini moraju biti slične, odnosno da budu ukrašeni elementima iz klasicizma – rekao je on.

U to vreme kuće po Vojvodini su uglavnom bile nabijače (kuće pravljene od blata) ili su se pravile od cigala, ali malter je bio skup, pa je dve cigle spajao sloj blata, što je slučaj i sa ovom kućom.

Posebnu pažnju nam je privukao mali vinski podrum koji je pravljen upravo ovom metodom. Lučni svod koji je zidan pre više od 150 godina idalje čvrsto stoji, a starinski burići, iako prazni, služe za skladištenje rakije.

Ipak u podrumu se našlo mesta i za pomagala kojima su se Aćimovi koristili u svojoj mesari. To je vaga sa tegovima, kojima se nekada merila težina mesa.

Još nekoliko sitnica stoji u dvorištu Jovanovića koji bi svakoga ko je kao dete provodio vreme po selima Vojvodine momentalno vratilo u prošlost. Stari, ofarbani plug u centru dvorišta opkoljen cvećem je simbol vojvođanskih dvorišta i najkreativniji način na koji možete da iskoristite staro oralo.

Svako ko uđe u ovaj objekat zamrznut u vremenu mora da prođe kroz predsoblje, čiji su zidovi ukrašeni sabljama i mačevima.

Nameštaj autentičan
Sav nameštaj koji smo zatekli u kući, vlasnik tvrdi, autentičan je. Mnoge stvari je kupovao po buvljacima, aukcijama i pronalazio po kućama, a među njima su i stari kredenac i noćni stočić u alt dojč (staronemačkom) stilu.

– Kredenac su uglavnom koristile dame, a dominantna su bila dva stila: alt dojč i bidermajer. Najlakše ih razlikujete po stubovima, altdojč ih ima, odnosno podsećaju na stubove iz antičkih vremena, dok bidermajer potencira jednostavnost te je taj nameštaj uglavnom ravan i nezanimljiv. Ovakav nameštaj nije mogao da ima baš svaki paor. Kuća Aćimovića je bila bogata, a to može da se vidi i između ostalog po prozorima. Ako je kuća bogata, minimum su bila četiri prozora. To je na neki način bila i reklama za domaćina. Zato sam hteo da nameštaj i antikviteti budu onakvi kakvi su bili u kućama imućnih – rekao je Dejan.

Takođe mogu se primetiti i tragovi baroka u vidu lustera sa kristalima, međutim vlasnik tvrdi da je takav nameštaj bio retkost u borčanskim kućama.

Bogate kuće u Vojvodini su bile velike, te je morao da se nađe adekvatan vid grejanja. U tome je pomogla legendarna kaljava peć koja i dan danas može da se nađe po kućama u Vojvodini.

Pravi antikvitet je prethodnik kaljave peći a to je siva visoka peć iz doba Austrougarske, koja iako je dosta manja može i dalje dobro da ugreje.

– Nešto što je stvarno svedoči veličini Austrougarske su stolice koje imam. Sve su originalne i stare preko 150 godina, znači potiču čak iz Viktorijanskog doba. Vrlo su jednostavne i lake, a to im daje toliku izdržljivost – napomenuo je.

Najviše detalja bilo je u “divan sobi”, odnosno “najboljoj sobi” kako su je nekada zvali.

– Tu se sedelo samo kada dođu gosti. Bila je uvek najbogatije i najlepše uređena i koristila se isključivo za ispijanje kafe i čajeva. Švabe su sa sobom donele i čajnike sa stočićima pa su bez ustajanja i previše muke mogli da skuvaju čaj – objasnio je.

Južnonemački, odnosno Austrijski uticaj na Vojvodinu tog perioda bio je ogroman, pa je se na zidovima ove stare kuće mogu videti dela i aktikviteti koje su bile vlasništvo upravo kolonijalaca.

Na inicijativu Marije Terezije, veliki broj siromašnih Nemaca sa juga današnje Nemačke (tada istočni posedi austrijske krune), nastanio je područje rumunskog Banata, Transilvanije, Hrvatske, Slovenije, Slavonije, pa i same Vojvodine. Najviše ih je došlo iz regije koja se zove Švabija, odakle i potiče pogrdan naziv za Nemce koji je postao sinonim za ovaj narod tokom Prvog i Drugog Svetskog rata.

– Oni su bili siromašni ljudi, s time bili su dosta religiozni. Ogromna većina ih je bila katoličke vere, što objašnjava Isusa Hrista na svakog koraku, jer su katolici poznati po tome. Velika većina njih se vratila u Nemačku ili asimilovala u Srbe i sada kao jedini svedoci Nemaca na ovim prostorima su prezimena pojedinih porodica, koja su pukom srećom opstala – rekao je Dejan.

Da je ovo istina govori i katolička crkva sagrađena u to vreme, koja se nalazi prekoputa same kuće, a koja je postavljena na jedinom mestu koje se nije plavilo u Borči.

Dejan ove antikvitete skuplja poslednjih 20 godina i kaže da nije ni blizu kraja:

– Imam još mnogo ideja šta bih mogao da promenim, šta da dodam, pomerim. Ovo je dosta skup hobi, posebno u poslednje vreme kada su ljudi počeli da shvataju da mogu da zarade dobre pare preturajući po tavanu. Cilj mi je bio da dočaram kako su izgledale kuće tog vremena i mislim da sam uspeo u tome. Mislim da se nedovoljno zna o Borči, koja nije bila baš beznačajno banatsko selo, a to će kroz koju generaciju u potpunosti da se zaboravi. Zgrade su na sve strane i svesni smo da ljudi ne mogu više da žive u zemunicama.

Izvor: Blic, Foto: Andrej Kranjc