Vremeplov, 16. maj

Svetski dan obolelih od celijakije. Dan Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije.

1831. – Osnovana “Knjaževsko-srpska knjigopečatnja” Državne štamparije – preteča
“Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda”

1838. – Odlukom Sovjeta izdvojena sredstva za izgradnju prvog zatvora u Srbiji, Okružnog zatvora u Čačku, ovaj datum obeležava se kao Dan Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije

1898. – Rođena Desanka Maksimović, književnica, akademik (Rabrovica, 16. 05. 1898 – Beograd, 11. 02. 1993)

U Brankovini je Desanka provela detinjstvo i učila prve razrede osnovne škole. Gimnaziju je završila u Valjevu, a 1923. je došla na studije u Beograd. Jednu školsku godinu provela je u Parizu kao stipendista francuske vlade.  Zatim je, do penzionisanja 1953. godine, bila profesor gimnazije. Prve pesme Desanke Maksimović štampane su 1920. u časopisu “Misao”, a njenu prvu knjigu pesama objavio je tada poznati beogradski knjižar i izdavač Svetislav Cvijanović. U narednih pet decenija objavila je više od 30 zbirki pesama, romane, putopise, knjige za decu, kao i prepeve sa slovenačkog, ruskog i bugarskog jezika. Desankine pesme prevedene su na više svetskih jezika. Književna kritika posebno ističe, uz prvu zbirku “Pesme” i njene poetske  knjige: “Vrt detinjstva”, “Zeleni vitez”, “Gozba na livadi”, “Nove pesme”,  “Pesnik i zavičaj”, “Otadžbino, tu sam”, “Miris zemlje”, “Tražim pomilovanje”  i “Nemam više vremena”. Celinom svog delovanja Desanka Maksimović je obeležila i obogatila noviji period naše književnosti i kulture. Njeno delo ovenčano je značajnim književnim nagradama i priznanjima.

1898. – Rođen Rastko Petrović, književnik i diplomata (Beograd, 16. 05. 1898 – Vašington, 15. 08. 1949)

Pesnik, romansijer i putopisac, Rastko Petrović pripada generaciji najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pisaca posle Prvog svetskog rata. Školovao se u Beogradu i Parizu, gde je posle albanske golgote, završio prava. Po povratku u Beograd, stupio je u diplomatsku službu. Bio je ataše za kulturu u Rimu i diplomatski predstavnik u Vašingtonu, gde je i umro.  Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. godine. Petrović je pripadao prvoj generaciji srpskih modernista između dva rata i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Prve pesme objavio je 1917. u “Zabavniku”, koji je izlazio na Krfu. Sledili su roman inspirisan slovenskom mitologijom “Burleska Gospodina Peruna Boga Groma” i zbirka stihova “Otkrovenje”, koju kritičari ubrajaju među najznačajnija poetska dela između dva rata. Pisao je i putopise sa putovanja po Africi i Americi, a njegov posthumno objavljen roman “Dan šesti,” potresno je svedočanstvo o Prvom svetskom ratu. Proznim delom “Ljudi govore” nagovestio je tehniku kolokvijalnog, dokumentarnog pripovedanja, koju će kasnije razviti mnogi evropski autori. Petrović se uspešno bavio i likovnom kritikom.

1938. – Umro Dragutin Vladisavljević, lekar, književnik i prevodilac (Beograd, 02. 04. 1875 – Beograd, 16. 05. 1938)

1952. – Rođena Nadežda Kolundžija, pijanistkinja (Beograd, 16. 05. 1952)

1972. – Puštena u rad hidroelektrana “ĐERDAP 1”

1997. – Umrla Radmila Stojanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu (Bosanski Šamac, 24. 07. 1920 – Beograd, 16. 05. 1997)

2003. – Umro Lazar Tasić, fudbaler “Crvene zvezde”, reprezentativac (Beograd, 05. 05. 1931 – Beograd, 16. 05. 2003)

2008. – Umro Momčilo Savić, profesor Katedre za italijanski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu (Ćuprija, 28. 03. 1921 – Beograd, 16. 05. 2008)

2018. – Umro dr Bogoljub Stanković, matematičar, profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta i rektor Univerziteta u u Novom Sadu, akademik (Botoš, 01. 11. 1924 – Novi Sad, 16. 05. 2018)