Kako tražiti povišicu plate

Potpuno sam siguran da većina vas o ovome s vremena na vreme razmišlja. Verovatno ste tu-i-tamo razmišljali i sigurno čak i danas razmišljate kako da se obratite svom šefu i kako da tražite povišicu svoje plate, jer naravno vredite više, vaš rad vredi više. Svako od nas to misli, gotovo bez ikakvog izuzetka.

Ako već mislimo da vredimo više i ako već mislimo da treba da tražimo povišicu plate, da vidimo kako to učiniti.

Tema jeste veoma važna, te stoga moramo u početku shvatiti jednu stvar – moramo biti svesni da nisu sve situacije iste. Nije samo razlika u ljudima, nego razlika je u korporativnom miljeu. Neko radi u malim privatnim firmama, neko radi u velikim kompanijama, neko radi u multinacionalnim kompanijama, neko radi u društvenim, državnim preduzećima. Za ovaj poslednji slučaj odmah da kažem da najverovatnije neće vredeti ništa od ovoga što ću vam predočiti, jer zapravo plate i visine plata u tim preduzećima uglavnom određuje država, i šefovi i direktori se tu ništa ne pitaju.

Ali, sve ostalo, dakle za privatni sektor, i u zavisnosti od toga u kakvoj ste vrsti kompanije, da li je to malo porodično preduzeće ili velika kompanija koja ima više nivoa, zavisi kako ćete sa kim razgovarati. Da li je osoba sa kojom razgovarate, taj vaš šef, ujedno i osoba koja uopšte može da donese odluku da vam se poveća plata ili ne. U velikim kompanijama šefovi koji su vam neposredno nadređeni vrlo često ne odlučuju apsolutno ništa nego i oni moraju da pitaju nekog iznad da se vama poveća plata. Dakle to je dupli korak, pa tako i od toga zavisi vaš razgovor koji ćete imati sa tom osobom.

Elem, da vidimo konkretno šta vi tu treba da radite.

Odaberite pravo vreme
Dakle prvo morate da odaberete pravo vreme za traženje povišice. Šta je to pravo vreme za traženje povišice?

Zamislite da je kompanija u ovom trenutku ostvarila neki gubitak, realan gubitak na tržištu, šta god da se desilo, ili se pak vašem direktoru/poslodavcu lično nešto desilo, a vi ćete da mu tražite povišicu u tom trenutku. Zaboravite na to, nećete je nikada dobiti. Štaviše tada ćete izgledati vrlo sebični i neko ko ne vodi računa o kompaniji i zapravo ćete na vrlo loš glas izaći kod vašeg šefa ili poslodavaca.

Dakle, bitno je uzabrati pravo vreme kada se traži povišica. Pravo vreme može biti recimo kada se formira budžet za narednu godinu, pred taj period za pravljenje budžeta. Kada se pravi taj budžet? Zavisi od kompanije.

Kada je najbolje vreme? Obično utorak, sreda, četvrtak kada nema gužve. Možda je to baš upravo ujutru a možda je to i pred kraj radnog vremena. Sami znate kako se to kreće u vašoj firmi, kada možete imati malo vremena nasamo sa šefom, tada i tražite razgovor.

Zakažite sastanak
Konkretno, traženje povišice ne može da bude ad hoc razgovor, onako u prolazu. Tražite sastanak sa svojim šefom, tipa – „šefe ja bih morao nešto sa vama da porazgovaram, treba nam 10-15 minuta, pa ako možete kada imate vremena da sednemo da porazgovaramo“. To je najbolji način zato što se tada već automatski pravi fokus, šef će biti skoncentrisan, pitaće možda šta želite, odmah mu recite da nije ništa strašno, da nemate nikakvih problema, nego prosto treba da porazgovarate nešto.

Zaslužite povišicu
Zaista, ako niste radnik koji obavlja svoj posao vrlo konkretno, sa punom pažnjom, koji ne kasni na posao, nemojte se ni obraćati za povišicu plate. Plata se mora zaslužiti, jer to je zarada. Dakle, da biste dobili povišicu zarade morate više da zaradite.

Uradite istraživanje tržišta
Istraživanje da vidite u vašem gradu ili okolini koliko inače zaposleni dobijaju za taj nivo obrazovanja, za taj posao. Te ukoliko zaključite da je prosek zarade vaših kolega u struci veći za bilo koju nijansu ili mnogo veći od vašeg, onda imate veoma valjan argument da tražite povišicu vaše zarade. Naravno, ta istraživanja ćete predočiti u toku razgovora.

Isplanirajte i vežbajte razgovor
Pre nego što zakažete sastanak, je potrebno da isplanirate kako će to izgledati. Isplanirajte ga napismeno, šta i kako biste mogli reći. Vežbajte ga sa vašim ukućanima ili prijateljima. Vežbajte prosto taj razgovor da biste, kada dođete na razgovor, mogli brzo da razmišljate, da biste imali odgovore na sva pitanja. Trebate da imate spremne argumente koji trebaju da potkrepe to što upravo činite, tražite povišicu plate, zarade.

Dajte do znanja da ste tu dugoročno
Kada započinjemo razgovor sa šefom, poslodavcem, dajte mu do znanja da ste vi tu dugoročno, za stalno. Šta to znači? Otprilike da ste vi zadovoljni sa vašim poslom, da vam je tu fino, da volite što radite tu, da vam je čitav ambijent dobar i da želite da ostanete tu dugoročno. To je jedan vrlo dobar znak prvo za početak razgovora, ali i generalno dobra podloga za traženje povišice, jer poslodavci žele da čuju da je osoba željna da ostane kod njih i da radi kod njih, da bude tu dugoročno.

Povišica je poslovna transakcija
Povišica vaše zarade je jedna tipična poslovna transakcija. Traženje povišice je poslovno pregovaranje. Dobro zapamtite nije lično, nego poslovno. Dok budete razgovarali, apsolutno nema spominjanja nikavih ličnih razloga zašto bi trebao neko da vam da veću platu. „Znate imam kredit koji me muči uzeće mi kuću – znate treba da kupim kola – baba mi je u bolnici na operaciji – rodilo se dete pa imam troškova“. Zaboravite to, nema od toga ništa. Nećete ništa na te emocije dobiti, baš ništa. Pogotovo ne smete prenositi negativne emocije, sa patetikom.

Traženje povišice je poslovna transakcija i ništa više. To je jedini način da osigurate, da dobijete rezultat te poslovne transakcije. Sve lično, sve emotivno zaboravite, pogotovo sa negativnim emocijama. Ako i budu neke emocije prikazivane, moraju biti prikazivane pozitivne emocije one prethodne stavke – volim da sam tu, dobra je firma – te emocije su dobre, ove ostale zaboravite.

Pitajte (kažite) – ne pretite
Kada već razgovarate treba da pitate, odnosno da kažete da tražite povišicu, bez ikakvih pretnji tipa – „ako ne dobijem povišicu daću otkaz“, Ili „ja sam školovani programer, i odličan sam i ja sam vam napravio firmu, bez mene neće biti ništa, bez mene ćete propasti, nedate li mi povišicu ja odoh“. Na tako nešto jedini odgovor poslodavca je – doviđenja.

Istaknite vaše vrednosti
Trebate sve kod kuće da pripremite, da stavite na papir i onda da u toku razgovora istaknete, iskažete vaše vrednosti koje pružate kompaniji. Prvo vaše vrednosti kao zaposlenog, vašeg kvaliteta, šta vi to umete. Stvarne vrednosti koje imate i kojima doprinosite kvalitetu rada vaše firme, vaše kompanije i generalno zaradi, prihodima vaše kompanije.

Ali, zanimljivo, takođe ta stavka može da se krene i malo obrnuto. Ne da vi istaknete vaše vrednosti, nego da pitate. Kad ste ono na početku rekli „zadovoljan sam, ja bih da ostanem tu dugoročno“, nastavljate razgovor sa šefom tako što ga pitate – „koje je vaše gledište, koje su moje vrednosti u kompaniji, koliko ja doprinosim kompaniji“. To je odličan način za nastavak ili početak razgovora, jer ćete tako dobiti veoma mnogo dobrih odgovora. Ne mislim dobrih u smislu pozitivnih u odnosu na ono što vi radite nego dobrih da saznate mnogo informacija. Na osnovu toga ćete shvatiti koliko vas cene u firmi, koliko oni zapravo vide šta je to što vi doprinosite, pa ćete onda u onom spisku koji ste napravili shvatiti da su možda nešto prevideli, pa ćete to moći da istaknete kao dodatak vaših vrednosti.

U tom isticanju vaših ličnih vrednosti i kvaliteta izbegavajte, odnosno apsolutno nikada se ne poredite sa vašim kolegama. Nikada se ne poredite sa kolegama u smislu – „ja radim duplo više od onog tamo Marka i ja zaslužujem veću platu“. Nikako to ne smete da radite. Vi u tom razgovoru za povišicu polazite isključivo sa svoje strane, u razgovoru jedan na jedan, i nema nikakvog spominjanja drugih ljudi. To kakvu platu oni imaju vas ne zanima. To se vas ne tiče.

Odgovorite na pitanje ZAŠTO
Pronađite kući odgovor, zapišite ga na papir, a onda taj odgovor i kažite bez da vas šef pita a možda će i da vas pita, na pitanje – zašto bi bilo dobro za kompaniju da vama da povišicu plate. Zapravo je to fantastično pitanje zato što vas tera da se vi postavite u kožu, cipele onih drugih ljudi, vaših šefova, poslodavaca. To vam vrlo dobro daje do znanja, kada razmišljate iz šefove glave, šta je ključna vrednost te poslovne transakcije zvane povišica, koja njemu ide u prilog da vam je da. Ako imate argument za to, ako imate odgovor na pitanje zašto bi bilo dobro da ti ja kao poslodavac dam povišicu, to je valjda najbolje od svega.

Zašto može da bude dobro? Par primera: može da bude da ćete vi dati još više od sebe, da ćete biti lojalniji firmi, imate nameru da ostanete tu veoma dugoročno… Prosto osmislite odgovor, jer ima tu bezbroj stvari koje možete da kažete. Recimo dobar argument je da ljudi kada su nezadovoljni sa platom onda prosto nisu dovoljni orni da daju sve od sebe, dok ako ste kao radnik zadovoljani, onda ćete sigurno moći bolje da obavljate posao.

Spremite se na primedbe
Kada dajemo odgovor na to pitanje zašto bi trebali da nam daju platu, spremite se i na primedbe. U smislu – ne može zbog toga i toga, sad je ovako i onako – šta god da su primedbe. Primedbe mogu biti i realne, racionalne, razumne, da jednostavno ne može da se da povišica. Primera radi da je nedavno uloženo dosta novca u novi pogon i stvarno nemaju mogućnosti da vam daju povišicu u narednom periodu. Vaš odgovor na tu primedbu može da bude – u redu je, shvatam, kada bi bilo dobro vreme da ponovo razgovaramo, da li je u redu za šest meseci, za godinu dana?

Ukoliko je odgovor decidno ne, onda je potrebno pitati zašto ne. Moguće da ćete čuti prave, racionalne, razumne argumente zašto ne može da se poveća plata. Ako su odgovori nerazumni onda možete dati neke svoje argumente za to. No, ukoliko su odgovori potpuno toliko nerazumni da vidite da prosto čovek ne želi sa vama da razgovara, e pa onda već razmislite o planu B koji možete da imate, a to je napuštanje tog radnog mesta i odlazak u neku drugu firmu. Dakle gledajte koliko možete da se osigurate ukoliko dođe do najgore varijante.

Kada je bila poslednja povišica
Kada govorimo o adekvatnoj plati, govorili smo kada tražiti povišicu, ali jedna od stavki, argumenata za traženje povišice može biti kada je bila poslednja povišica. Svesni smo da inflacija pojede našu platu i da inflacija utiče na našu kupovnu moć i ako nije bilo povišice u prethodnih dve godine ili više, onda je definitivno vreme za traženje povišice, čak samo po sebi. Dakle taj argument može biti dovoljan i jedini za traženje povišice. Jer kada se ta inflacija dešava, naravno da je firma povećala cenu svojih proizvoda da bi imala dovoljno novca. E sad ukoliko je firma povećala cene da bi imala dovoljnu novčanu masu da može da isplaćuje plate, svoje troškove i tako dalje, pa zar nije onda logično da i dobijete povećanje svoje plate, jer firma je svoje namirila povećanjem cena. Dakle prosto vidite kada se desila poslednja povišica i to može da bude jedina i dovoljna stvar da biste tražili vašu povišicu.

Tražite konkretnu cifru
Osnovna stvar je da tražite konkretnu cifru, dakle iskazujete konkretnu cifru koju želite da imate. Ukoliko posmatramo prosečnu platu u Srbiji, ili barem onako kako je na papiru, to je sada kako neki kažu 45.000 dinara ili ‪420-430‬ evra, recimo da je tako. Onda šta bi bila cena koju biste vi tražili, odnosno cifra koju biste vi tražili za željenu platu? To bi u ovim okvirima moglo da bude primera radi 60.000 dinara, što je prilično fina povišica, te onda vi tražite cifru od 60.000 dinara. Ali zašto baš 60.000 dinara? Recimo da je cifra od 60.000 dinara vaša idealna cifra, odnosno idealni broj, vi trebate da postavite idealni broj. Svesni ste da taj idelani broj najverovatnije nećete ostvariti, jer ovo su pregovori, poslovna transakcija. Šta je taj idealni broj i koliki treba da bude? Taj idealni broj treba da bude unekoliko veći od realnog broja. Znači ne preterano veći gde je to potpuno besmisleno tražiti, ali ne ni premali jer nećete puno postići u pregovorima. Realni broj je ona cifra koja je zaista realna da vi dobijete za to radno mesto za vaš trud, za ono što radite. Na 45.000 dinara plate realni broj je recimo 53.000, vi tražite 55 ili 60.000, onda šef može da kaže dobro nismo u stanju da vam damo sad 60.000, da li bi bilo u redu da vam damo 53 hiljade. I vi kažete da, u redu je. Time ste dobili zapravo ono što ste tražili.

Zašto se ne traži raspon? Zato što ako vi kažete – pa dobro šefe je l’ može između 50 i 60 – a inače dobijate 45, znajući da je 60 hiljada previše, vi računate da će on doći na pola, odnosno onu vašu idealnu cifru – neće! On će vam dati onaj minimum koji ste rekli, dakle 50, a vama to ne odgovara jer vam treba 53. Od spominjanja raspona nema koristi. Bolje sačekajte pravi period, pa za 6 meseci dobijte pravu povišicu od 6,7 hiljada koja će da vam traje narednih godina nego da danas dobijete te 2 hiljade, to nije to. Nemojte pristajati na bilo šta. Bolje kažite pa dobro izgleda da stvarno možda nije dobar trenutak da danas tražim tu povišicu pa nema veze, razgovaraćemo ponovo za možda 6 meseci ako je to u redu. Tada dajete i tom šefu malo onako lakoće da ne mora da razmišlja o tome.

Osmislite više načina kompenzacije
Dakle da nije samo gotovina jedini način povećanja zarade odnosno plate. On kaže ne može, čak i da je argumentovano i realistično da vam kaže žao mi je ali u ovom trenutku nismo u mogućnosti da vam damo povišicu plate jer imamo to i to. Na to kažete primera radi – dobro, šta mislite o ovome, da li mi možete platiti putne troškove? A vama putni troškovi od tih 45 hiljada pojedu nekoliko hiljada, što nikako nije malo. Onda on može da kaže – ali ne možemo ni to jer na to se plaća porez i to nam je izdatak, i to je zapravo novac iako vam ne dajemo konkretno novac. Onda vi kažete – dobro a šta mislite šefe da mi date više slobodnih dana, da mi povećate plaćen godišnji odmor za 7 dana? Znači ne daje vam više novca, nema veći izdatak, samo vas kompenzira tako što vas pusti 7 dana plaćenog odmora. Dakle prosto imajte više načina kompenzacije koji mogu da vam uđu u obzir i da na neki način budete zadovoljni tim poslom i dalje.

Nastupite samopouzdano
Sve u svemu čitav ovaj razgovor, sve što se dešava, čitava komunikacija, morate, trebate da nastupite samopouzdano. Dakle razgovor sa šefom za platu mora da odiše samopouzdanjem. Budite kulturni, čak i ako je odgovor ne.

U pregovorima ne smete da pokazujete da vam je suviše stalo. Žao mi je, naravno, to je emotivna stvar zato što od te plate zavisi život vas, vaše porodice i sve ostalo, ali ne smete da pokazujete da vam je suviše stalo. Naravno ne smete ni ono kao – ma baš me briga. Mora se naći pravi balans.

Pripremite i ostavite pisani dokument
Za kraj, sve ovo što ste govorili, kući pripremite napismeno, najbolje otkucajte na računaru i odštampajte i onda taj dokument ostavite šefu. Kada se to ostavlja šefu? To obično ostavljate u većim kompanijama. Pogotovo ako šef nije taj koji može da donese tu odluku. Ostavite šefu papir gde stoje argumentovane stavke, sve ono što smo nabrajali do sada, gde će on moći tim papirom da predoči svom šefu, nadšefu, da oni razmatraju to. Na kraju krajeva, taj list može vama pomoći u samom razgovoru kako biste imali tok, da pratite kako ćete da razgovarate sa vašim šefom.

Znajte da bez obzira na sve ove stavke, odluka ipak zavisi od osobe sa kojom razgovarate. bez obzira na sve realne argumente, racionalne razloge zašto bi nešto trebalo ili ne, ljudi su ti koji donose odluke. Savet je da učite komunikaciju, učite prepoznati šta ta osoba oseća, koji pristup je najbolji da bi došli do rezultata.

Ono što je najbitnije – tražite. Previše vidim ljudi koji se zadovoljavaju bilo čime i kažu ma pusti može biti gore. Ma nemojte da to bude argument u životu. Sve može biti gore, ali to nije argument. Dajte da bude bolje. Svi tražite. Dobro, ne mogu svi dobiti, nema ni mogućnosti, ali tražite ako ste to zaslužili i zaradili.

Kada tražite možete i da dobijete!

Izvor: teodosijevic.com