Dve grupe frilensera u Srbiji: Kako su frilenseri izgubili slobodu

Frilensing je nekada bio sinonim za slobodu u radu, mogućnost da sami birate poslove, klijente i ritam života.

Danas, međutim, taj pojam obuhvata različite grupe frilensera koje se međusobno znatno razlikuju po stepenu stvarne slobode. Dok manji broj njih i dalje zadržava klasičnu autonomiju i samostalnost u poslu, većina je suočena s ograničenjima koje nameću digitalne platforme, tržišna neizvesnost i ekonomska zavisnost od jednog poslodavca. Neki rade kao prikriveni zaposleni pod strogim algoritamskim nadzorom, dok su drugi primorani na frilensing zbog finansijske nužde. Zajedničko im je da njihova „sloboda“ sve češće postaje privid, a potreba za kolektivnom zaštitom i novim oblicima organizovanja sve očiglednija.

Kako je izgledao frilensing nekada

Frilensing se uklapao u tradicionalnu definiciju slobodnih profesija. Ovaj pojam podrazumevao je slobodu izbora poslodavaca i zadataka. U Jugoslaviji su ih zvali „honorarci“, jer nisu bili u stalnom radnom odnosu. Radili su po ugovorima o delu i imali više poslodavaca istovremeno, za šta su dobijali honorar.

Sloboda rada i ritam života

Slobodna komponenta njihovog rada ogledala se u tome da su radili koliko žele, kada žele i za koga žele. Novinari su često birali teme i prodavali tekstove različitim redakcijama. Rokove su dogovarali sami, a vreme raspoređivali kako im odgovara.

Plaćeni su po proizvodu koji isporuče, a ne po satu. Ko bi završio posao brže, bio je efektivno više plaćen. Mnogima je takav način rada bio privlačan do kraja karijere, dok su drugi frilensing shvatali kao fazu u profesionalnom razvoju.

Frilenseri danas – sličan naziv, drugačija stvarnost

Kako se ta romantizovana slika uklapa u današnji svet rada? Skoro nikako. I danas postoje frilenseri, ali su u potpuno drugačijem položaju. Pravi frilenseri, koji uživaju autonomiju u radu, danas su retki. Većina se tako naziva samo zato što ih ne možemo jasno svrstati u druge kategorije radnika.

Dve grupe „neslobodnih“ frilensera

Danas postoje dve naročito izražene grupe radnika koji se nazivaju frilenserima, ali to zapravo nisu.

1. Zavisni od jednog poslodavca

Prvi su oni čiji „frilensing“ prikriva pravi radni odnos. Oni formalno imaju ugovor o delu ili su preduzetnici, ali u suštini rade za jednog poslodavca koji ih nadzire i kontroliše. Tipičan primer su dostavljači na digitalnim platformama.

Iako se tvrdi da rade „kad žele“, to nije tačno. Algoritmi ih kažnjavaju ako odbiju posao, uzmu odmor ili nisu dovoljno aktivni. Nemaju mogućnost da menjaju pravila rada niti da izbegnu nadzor.

2. Frilenseri iz nužde

Drugu grupu čine oni koji frilensingom pokušavaju da prežive. Oni biraju poslove zbog finansijske potrebe, ne iz želje za slobodom. Ako ne prihvate loše uslove, rizikuju da ne zarade dovoljno za osnovne potrebe.

Mnogi rade preko digitalnih platformi koje uzimaju proviziju i prate njihovu aktivnost. Privremena sloboda koju imaju samo je privid, u praksi, njihov rad diktira finansijska nužda. To se može nazvati radnom eksploatacijom, jer nema stvarne slobode.

Nevidljivi problem – nezainteresovanost za prava

Kada je situacija već takva, logično je pitati: da li su frilenseri toga svesni? Izgleda da nisu dovoljno. Istraživanja pokazuju da mnogi ne poznaju svoja prava i ne žele da učestvuju u kolektivnim oblicima zaštite.

Frilenseri često odbijaju da se uključe u sistem socijalnog osiguranja, a sindikate vide kao zastarele institucije. Izolovani su i individualizovani, što dodatno smanjuje njihovu moć.

Zašto organizovanje ima smisla

Ovakav stav ide na ruku onima koji nameću loše uslove rada. Kada se razbole ili povrede, shvate koliko je važno zdravstveno osiguranje. U nekim zemljama postoje posebni oblici podrške za radnike na kratkoročnim poslovima, ali frilenseri retko traže slična rešenja.

Iako su sindikati često birokratizovani, oni i dalje nude pravnu, finansijsku i psihološku podršku. Frilenseri u Srbiji trenutno nemaju zakonsko pravo da se sindikalno organizuju, ali bi upravo to moglo biti polazište za jačanje njihovog položaja.

Nova realnost ili stara nepravda

Često se tvrdi da je sadašnja situacija „nova realnost“ rada. Međutim, ništa u njoj nije zaista novo. Radi se o starim oblicima eksploatacije koje su platforme i neoliberalni lobiji samo modernizovali.

Postoje pokušaji da se međunarodne platforme regulišu novim zakonima, a one koje se samovoljno prilagode standardima rada već postaju konkurentnije. Promene su spore, ali moguće, ako ih frilenseri prepoznaju i podrže.

Potencijal promene

Ovo nije kritika frilensera. Naprotiv, dokazali su da mogu da se organizuju, kao što su to učinili u borbi za svoj poreski status. Buntovni potencijal postoji, samo ga treba usmeriti na prava pitanja, kako povratiti slobodu koja je nekada bila suština frilensinga.

Frilenseri danas imaju moć da menjaju uslove rada, ali samo ako postanu svesni da nisu zaista slobodni. Pravo pitanje glasi: koliko ste slobodni dok radite poslove koje ne želite, u vreme koje vam ne odgovara, za platu koja ne pokriva osnovne troškove života?

Izvor: Pescanik.net, Foto: Pixabay