Afrička kuga svinja – Sve što treba da znamo o njoj

Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, nema vakcinacije svinja protiv klasične bolesti svinja u Srbiji. Međutim, sad je najveća pretnja za gašenje već smanjenog fonda svinja u Srbiji, afrička kuga svinja (AKS).

Stočni fond u Srbiji je devastiran. U najtežoj situaciji nalazi se proizvodnja svinja. Prema podacima RZS u Srbiji postoji 3,22 miliona svinja. Statistika još prikazuje da proizvodimo blizu 300.000 tona svinjskog mesa! Stočari kažu da ih je manje od dva miliona. Prazni su obori za tov, a mesare su pune zahvaljujući, pre svega, uvozu od 300.00 svinja u 2022. godini ali i pokolju stoke. Srbija je pre jedne decenije u oborima imala i 1,1 miliona krmača za priplod, a danas ih je manje od 100.000. Sa tim fondom nema obnove ove proizvodnje. Uvoz neće spasiti stočarstvo Srbije koje u BDP agrara zemlje učestvuje samo sa 28,1 odsto, a uskoro će pasti samo na 20 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP agrara učestvuje ispod 60 odsto! U poslednjoj deceniji ugašeno je oko 60.000 mini farmi i bez posla je ostalo oko 100.000 ljudi.

Najteža situacija je sad jer AKS preti da potpuno uništi svinjogojstvo Srbije.

Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupan sistem proizvodnje svinja.Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, nego predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna.

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, davno bila svinjarska zemlјa. Po tovu smo bili iznad SAD u to vreme! Jer, daleke 1866. godine bila je ispred SAD. U to vreme Srbija je na 1.000 stanovnika imala blizu 1.300 svinja, dok je u SAD isti broj žitelјa brojao između 800 i 900 tovlјenika. I danas u svetu se razvoj jedne zemlјe meri po broju svinja i stanovnika. U srednje razvijene zemlјe računaju se države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,5 miliona žitelјa, ali zvanično tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima 5,6 miliona stanovnika, ali i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlјa.

Kako se prenosi i širi i kako prepoznati simptome?

Afrička kuga svinja je opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja koja se ne leči. Virus koji izaziva ovu bolest nije opasan po zdravlje ljudi, ali i te kako utiče na ekonomije zemalja. Područja pogođena afričkom kugom svinja trpe ozbiljne finansijske gubitke zbog uginuća životinja, ograničenja izvoza životinja i mesa, kao i troškova za mere kontrole. Iskorenjivanje ove bolesti može da traje godinama, jer vakcina ne postoji. Područje u poluprečniku od tri kilometra od mesta gde su životinje obolele od afričke kuge svinja proglašava se zaraženim, a u poluprečniku od 10 kilometara ugroženim. Na farmama u njima sprovode se pojačane biološke mere sigurnosti.

U slučaju pojave zaraze kod samo jedne svinje u gazdinstvu, ubijaju se sve svinje.

Bolest nije zoonoza i ne prenosi se na čoveka, ali je takve prirode da se lako širi. Ekonomska šteta može biti ogromna. Zbog rizika od širenja bolesti, Ministarstvo poljoprivrede Srbije oformilo je Nacionalni krizni centar. Na graničnim prelazima naše službe preduzimaju rigorozne mere kontrole, obzirom da se zaraza lako prenosi putem mesa i mesnih prerađevina.

Izvori i putevi prenošenja i širenja

Klinički manifestna bolest javlјa se samo kod domaćih svinja i usko je povezana sa populacijom evropskih divlјih svinja. Stalnim rezervoarom virusa smatraju se afričke divlјe svinje, koje ne obole, ali su dugotrajne kliconoše. To su: bradavičasta svinja (Phaccochoerus aerhiopicus), grmuša (Patomochoerus porcus) i velika šumska svinja (Hylochoerus meinertzhageni).

Kod krpelјa se virus može adaptirati na tkiva, pa on tako postaje rezervoar bolesti. Nije zabeležen nijedan slučaj prenosa virusa kontaktom između afričkih divlјih i domaćih svinja, zato je verovatno da se domaće svinje inficiraju ubodom krpelјa. Domaće svinje, inficirane virusom AKS šire velike količine virusa za vreme kliničke bolesti, a izlučivanje virusa počinje 24 sata pre prvih simptoma bolesti. Virus se izlučuje putem sline, iscetka iz oka i nosa, mokraće, fecesa i sekretima genitalnih organa. Krv sadrži velike količine virusa. Prenos virusa putem aerosola zabeležen je samo kod svinja u bliskom kontaktu. Prilikom izbijanja bolesti svinje se inficiraju kontaktom sa zaraženim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom. Virus se može širiti na veće udalјenosti vozilima i lјudima. U spolјnoj sredini, virus može preživeti dug period vremena ukoliko se nalazi u proteinskom medijumu (meso, krv, feces, koštana srž). Svinje se mogu zaraziti i indirektno kontaktom preko posrednika. Mehanički prenosioci mogu biti insekti, pacovi, ali i čovek (nesterilni veterinarski instrumenti). Prvi slučaj prenosa zaraze na veću udalјenost u Rusiji je konstatovan putem hrane za ličnu potrošnju.

Način ulaska uzročnika u organizam svinja

Primarno mesto umnožanja virusa su tonzile. Nakon toga nastupa viremija koja traje 30 do 50 dana. Virus se umnožava u limfnim čvorovima, slezini i koštanoj srži. Dolazi do limfopenije, smanjenog broja ćelija retikuluma i endotelnih ćelija što dovodi do propustivlјosti krvnih sudova i promena na unutarnjim organima.

Simptomi

Iznenadno uginuće jedne i više svinja; gubitak apetita; potištenost; povišena telesna temperatura do 42°C; krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa); krvav proliv; pobačaji; nesigurnost u hodu; otežano disanje i kašljanje, povraćanje.

Preventivne mere:

1. ne hraniti svinje pomijama;
2. izbegavati pašno držanje svinja;
3. sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama;
4. osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću;
5. obavezna prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru;
6. postaviti dezbarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje.

Lečenje

Bolest se ne leči niti postoji zaštita vakcinacijom. Jedina mera kontrole i eradikacije bolesti je uklanjanje obolelih i na bolest sumnjivih životinja kao i životinja iz kontaktnih gazdinstava i to ubijanjem u skladu sa Zakonom.

Više saznajte OVDE. Brošuru sa uputstvima za uzgajivače svinja možete pogledati OVDE. Na sajtu Uprave za veterinu možete pronaći dodatne aktuelne informacije: OVDE

Uzgajivači bude se sa strahom: Afrička kuga obara cenu svinjetine

Jovan Nikodijević iz Donje Livadice kod Velike Plane ima 220 svinja. Iako na njegovoj farmi nije bilo pojave bolesti, već neko vreme mere opreza su podignute na viši nivo.

“Mi spadamo u ugroženo područje od pojave afričke kuge svinja i zato primenjujemo detaljne mere dezinfekcije, kako bismo zaštitili životinje. Jer kada se bolest pojavi, tada je kasno da se reaguje”, kaže Jovan Nikodijević, uzgajivač svinja.

“Prisustvovao sam i predavanju za stočare u Požarevcu, gde su istaknute mere prevencije. Problem je što farmeri trpe velike gubitke, pa se često dešava da kada primete virus kod jedne svinje, samo nju eliminišu i zakopaju, a ne prijave pojavu bolesti. Dolazak inspekcije i pregledanje cele farme može da znači ubijanje svih svinja sa farme”, dodaje naš sagovornik.

Farmeri iz ovog kraja se, objašnjava, trenutno susreću sa problemima koji su, pre svega, ekonomske prirode.

Od početka godine afrička kuga svinja je kod domaćih životinja registrovana u Pčinjskom, Pomoravskom, Braničevskom, Moravičkom i Južnobanatskom okrugu.

Afrička svinjska kuga prvo se pojavila u Keniji 1921. godine, a potom se širila i stigla u Gruziju. Od njene prve pojave u Gruziji i propusta u prepoznavanju i primeni mera u ovoj zemlji 2007, bolest se širila do krajnjeg severa Evrope. Odatle se preko baltičkih zemalja proširila na ostatak kontineta, pa i na našu zemlju.

Farmeri na čijim farmama se potvrdi bolest imaju pravo na nadoknadu štete iz budžeta

U resornom ministarstvu kažu da se u čitavoj zemlji sprovodi nadzor nad domaćim i divljim svinjama, dok su u zaraženim i ugroženim područjima na snazi posebne mere.

“Glavne mere koje se primenjuju odnose se na popis, obeležavanje, zdravstveni nadzor svih svinja na gazdinstvima, epizootiološka i dijagnostička ispitivanja domaćih i divljih svinja, kao i mere kontrole, zabrane i ograničenja kretanja i prometa živih svinja, svinjskog mesa, sporednih proizvoda poreklom od svinja sa područja pod restrikcijom”, navode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Bolest se prvi put u Srbiji pojavila 2019. godine. Primarna žarišta kod domaćih svinja tada su uspešno sanirana i odjavljena Svetskoj organizaciji za zaštitu zdravlja životinja i Evropskoj komisiji.

“Pravo na isplatu ima svaki držalac životinja kod čijih životinja je potvrđena bolest. Sredstva na ime naknade štete se isplaćuju redovno, u zavisnosti od broja životinja”, kažu u ministarstvu.

Izvor: Branislav Gulan, Poljosfera.rs, Glas javnosti, Foto: Pixabay