12 žena tajnu krije

Podatak da hiljade ljudi godišnje poseti Milano samo da bi videli Leonardovu „Tajnu večeru“ nije nov. Pred vama je priča koja će, duboko verujem, u skorijoj budućnosti hiljade (ne samo) vinskih turista odvesti u Šid.

Znam da većina vas sada misli da sa mnom nešto nije u redu. Fruška gora jeste jedna od omiljenih srpskih vinskih destinacija, ali baš Šid… Pa dobro, nije da tamo nema dobrih vina. Posebno je tako poslednjih godina, otkad je otvorena Vinarija Molovin.

Ipak, istinski verujem da dobro vino, lep podrum i degustaciona sala nisu sami po sebi dovoljan razlog za dolazak. Zato u tekstu koji sledi želim da vam ponudim sadržaj više.

Vino i umetnost u srcu Šida

Prelepi ambijent i sjajna vina pomenute vinarije izvesno će doprineti osećaju zadovoljstva. To zadovoljstvo možete produžiti kupovinom vina po podrumskim cenama i nakon povratka sa ove vinske ture. Međutim, poseta Galeriji „Save Šumanovića“ u samom centru Šida oplemeniće vam dušu. Zbog nje ćete ovo putovanje pamtiti zauvek.

Sava Šumanović važi za jednog od najobrazovanijih ljudi svog doba i najznačajnijeg srpskog slikara prve polovine XX veka. Rođen je 22. januara 1896. godine u Vinkovcima. Kada je imao četiri godine, porodica se preselila u Šid.

Još kao gimnazijalac bio je izuzetno zainteresovan za umetnost. Usprotivio se očevoj želji da postane advokat i 1914. godine otišao u Zagreb. Tamo upisuje Višu školu za umetnost i završava je četiri godine kasnije s najvišim ocenama.

Želja za usavršavanjem vodi ga u Pariz. Tamo slika, uči, izlaže radove i doživljava prve uspehe. Narednih desetak godina živi na relaciji Zagreb–Beograd–Šid–Pariz.

Inspirisan Moneovom slikom „Doručak na travi“, 1927. godine slika svoju verziju iste, koja biva odlično prihvaćena. Tri godine kasnije odlučuje da se konačno nastani u Šidu. Uz majčinu brigu i podršku nastavlja da stvara u porodičnoj kući. Slika uglavnom pejzaže, aktove i, pred sam početak II svetskog rata, beračice grožđa…

Tajna triptiha „Beračice“

Više od 50 godina verovalo se da su beračice grožđa početak novog ciklusa, poput ranijih „Kupačica“. Najverovatnije iz političkih razloga, tri slike ogromnih formata uvek su izlagane odvojeno. Tako se podsticala ideja o njihovoj zasebnosti, iako su u Letopisu Matice srpske zavedene kao triptihon „Beračice“.

Pre nekoliko godina, prilikom postavke jedne izložbe, te tri slike našle su se jedna kraj druge. Tek tada se shvatilo da su one deo jedne celine. Celine koja nosi poruku po značaju i snazi sličnu Da Vinčijevoj.

Sedeći pred njom i diveći joj se, direktorka Galerije, gospođa Vesna Burojević, konačno je dokučila poruku koju je Sava Šumanović želeo da nam prenese. Slikar je naslućivao tragične događaje koji će ga zadesiti.

Skriveni hrišćanski simboli na slici

Nelogičnosti u prikazu berbe grožđa nikako nisu posledica umetnikove neupućenosti. On je poticao iz bogate porodice koja je posedovala vinograde i vinski podrum. Zato je dobro znao da se žito skida u julu, a da se grožđe bere u septembru i oktobru.

Znao je i da u vreme berbe niko ne hoda bos. Znao je da u berbi učestvuju žene, ali da pune korpe uvek nose muškarci. Pored toga, jesenje nebo nikada nije tako plavo, niti su berači tako čisti i uredni.

Sve je to znao, ali je ipak naslikao scenu baš tako, želeći da nam prenese simboličku poruku. Naime, berba u hrišćanstvu predstavlja Strašni sud. Na slici je prikazano isključivo crno grožđe. Od njega se pravilo crveno vino, koje simboliše krv Hristovu.

Polje zrelog žita u sredini kompozicije predstavlja hleb. On se u Svetoj tajni pričešća koristi kao telo Hristovo. 12 snažnih žena koje nose korpe predstavljene su kao 12 apostola. One s lakoćom nose teret ovozemaljskog života.

Njihova čista garderoba i stopala asocijacija su na čistotu duše spremne za pričešće. Dve beračice, kao dva apostola pokajnika, kleče u molitvenom položaju nad krvlju Hristovom i mole se za spasenje duša.

Tragičan kraj i večna umetnost

Poštujući zabranu ćirilice, nekoliko godina pre toga Sava Šumanović je prestao da potpisuje svoje slike. Jedino je godinu nastanka upisivao diskretno u donjem desnom uglu.

Na poleđini prve slike ostalo je zapisano: „Počeo crtati 30. 7. 42, počeo uljem 3. 8. 42, počeo finim bojama 5. 8. 42.” Na poleđini treće piše: „Na slici su 26. avgusta 1942. cinoberi stabilizovani sa krap-kadmiumom i malo bele.“

Dva dana kasnije, na Veliku Gospojinu, dok se slika još sušila, u kuću su došla dva agenta. Odveli su ga zajedno sa još 150 Šiđana. Streljan je na gradskom groblju u Sremskoj Mitrovici i sahranjen u masovnoj grobnici.

Bez upisane godine nastanka, samo su „Beračice“ ostale da svedoče o konačnoj pobedi života nad smrću. Pričalo se da je Savi javljeno za raciju, ali da nije hteo da ode i ostavi svoje slike…