Istrage ekocida su kao zapleti iz romana Agate Kristi

Kada tragovi nestanu, teško je utvrditi ko je i na koji način učinio zločin.

To je posebno izraženo kod krivičnih dela protiv životne sredine. Štetne materije koje zagađuju tlo, vodu i vazduh često nestanu pre nego što nastupe ozbiljne posledice. Zbog toga je kasnije teško utvrditi šta se dogodilo. Poseban problem predstavlja i prikupljanje dokaza.

Dokazi se moraju prikupiti što pre

– Nužno je hitno delovanje policije, drugih nadležnih upravnih organa i javnog tužioca koji rukovodi predistražnim postupkom. Postoji opasnost da se dokazi rapidno izgube ili modifikuju u meri koja onemogućava ili otežava dokazivanje postojanja elemenata krivičnog dela.

Uzimanje uzoraka sa zagađenog prostora tokom uviđaja, koji treba obaviti odmah ili što pre po saznanju za izvršeno krivično delo, temelj je za dalje postupanje nadležnih organa – rekla je dr Ivana Miljuš, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Dr Miljuš je govorila na naučnoj konferenciji Udruženja za međunarodno krivično pravo. Konferencija je održana prošlog vikenda na Paliću.

Ona je naglasila značaj situacionih veštačenja. Ove radnje posebno su važne tokom uviđaja. Materije koje zagađuju životnu sredinu mogu brzo da se rasprše. Do toga može doći isparavanjem, razlaganjem ili razblaživanjem. Zbog toga se koncentracije zagađujućih materija mogu značajno promeniti. Kasnije se može pogrešno zaključiti da se ekološko krivično delo nije dogodilo.

Zbog složenosti istraga, zločini ekocida često se upoređuju sa rešavanjem misterija iz romana Agate Kristi.

Važna uloga stručnih inspektora

– Prilikom uviđaja značajnu ulogu imaju inspektori sa posebnom stručnošću koja je neophodna za proveru pokazatelja da postoji zagađenje. Dragoceni dokazi mogu se prikupiti i dokaznom radnjom uvida u dokumentaciju, što takođe treba obaviti hitno – rekla je dr Ivana Miljuš.

Predmet uviđaja mogu biti različita oštećena ili zagađena područja životne sredine. To mogu biti otvoreni prostori i prirodni objekti. Takođe, predmet uviđaja mogu biti postrojenja za prečišćavanje i skladišta otpada. Na spisku su i druga skladišta, proizvodni objekti, prostorije, deponije i vozila.

Saradnja državnih organa ključna za istragu

– Važan temelj efikasnog postupanja i dokazivanja ekoloških krivičnih dela je sistematska komunikacija nadležnih državnih organa i stalna razmena informacija. Za suzbijanje ekološkog kriminaliteta je specifično da su u najranijoj fazi postupka uključeni raznoliki stručni i nadležni organi. Uspešnost otkrivanja i dokazivanja zavisi od njihove dobre organizacije i saradnje – rekla je dr Miljuš.

Pravosudni organi takođe treba da budu specijalizovani za ovu oblast. Neophodna je stručna i praktična obuka tužilaca. Tužioци su važna karika u lancu otkrivanja i dokazivanja. Oni treba pravilno da razumeju sve okolnosti događaja. Važno je i da prepoznaju radnje koje predstavljaju obeležja krivičnih dela protiv životne sredine.

Posebna jedinica za ekološki kriminal

– Osnivanje posebne jedinice MUP-a za suzbijanje ekološkog kriminala važan je iskorak. Specijalizacija se ostvaruje i u okviru odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta Uprave kriminalističke policije. U njemu se određeni krug inspektora i drugih službenih lica specijalizuje za krivična dela protiv životne sredine. To je važno imajući u vidu blisku povezanost i čestu isprepletanost ekološkog i privrednog kriminaliteta – rekla je dr Miljuš.

Posebno odeljenje u Prvom osnovnom tužilaštvu

Dr Miljuš je navela i primer Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Prošle godine osnovano je posebno odeljenje za sprečavanje građenja bez građevinske dozvole i zaštitu životne sredine.

Tužioci ovog odeljenja ostvarili su saradnju sa inspekcijama gradskih opština. U saradnju su uključene Zvezdara, Vračar, Palilula, Stari grad i Savski venac. Saradnja postoji i sa nadležnim ministarstvima u ovoj oblasti. Prema navedenim podacima, to je prvo odeljenje takve vrste u tužilaštvima u Srbiji.

Kako je ekološki kriminal organizovan u drugim zemljama?

Primer specijalizacije predstavljaju australijske države. U Novom Južnom Velsu postoji Sud za zemljište i životnu sredinu. To je prvi takav specijalizovani viši sud na svetu. Osnovan je 1. septembra 1980. godine. Cilj je bio da se na jednom mestu odlučuje o pitanjima životne sredine, planiranja i izgradnje. Sud se bavi i pitanjima prava Aboridžina na zemlju. Takođe, razvija jedinstveno tumačenje propisa i ekološkog prava.

– Uvođenje specijalizacije bilo je sredstvo da se postigne doslednost u donošenju odluka. Istovremeno, cilj je bio da se smanji odlaganje u postupanju zahvaljujući razumevanju osobenosti ekoloških sporova i razvoja ekološkog prava. Sud poseduje najsavremeniju bazu podataka o krivičnim sankcijama izrečenim za krivična dela protiv životne sredine – navela je dr Miljuš.

Prva zatvorska kazna za ekološki kriminal

Prva osuda na zatvorsku kaznu pred ovim sudom izrečena je 1997. godine. Presuda se odnosila na umišljajno odlaganje otpada na način koji je mogao da nanese štetu životnoj sredini. Sud je presudom ukazao na ozbiljnost ekološkog kriminaliteta. Posebno je istaknut značaj i domašaj posledica zagađenja. Okrivljenom je izrečena kazna zatvora od 12 meseci. Uz zatvorsku kaznu izrečena je i novčana kazna. U literaturi se citiraju reči sudije iz ovog predmeta. One ukazuju na brojne otežavajuće okolnosti.

„Vaše radnje nisu bile izolovani niti pojedinačni slučajevi zagađenja, kao što je većina slučajeva pred ovim sudom. U pitanju je umišljajna radnja, ponavljana više puta nedeljno tokom 128 nedelja, a preduzeta je u cilju sticanja finansijske dobiti. Dovela je do najozbiljnijih ekoloških šteta i može da se pretpostavi verovatna šteta po životnu sredinu.“

Specijalizacija kao mogući model za Srbiju

Do sada u Srbiji nisu zabeležene presude poput ove. Specijalizacija tužilaštava i sudova mogla bi da doprinese efikasnijem postupanju u predmetima ekološkog kriminala. Posebna pažnja usmerena je na obuku tužilaca, inspektora i drugih stručnjaka. Njihova saradnja može biti važna za pravovremeno otkrivanje zagađenja. Takođe, može pomoći u očuvanju dokaza.

Civilna garda u Španiji istražuje zagađivanje prirode

– Veliki broj zemalja ima specijalizovane tužioce isključivo zadužene za predmete koji se odnose na ekološki kriminalitet. Tipičan primer su zemlje Latinske Amerike i SAD. Visok nivo specijalizacije ostvaruje se u Brazilu. Tamo posebne kancelarije tužilaštava postupaju u građanskoj i krivičnoj materiji, a imaju i tehničke stručnjake. U Španiji je veća specijalizacija policijskih službenika i tužilaca povezana sa većim brojem procesuiranih predmeta, navela je dr Miljuš.

Posebna jedinica Civilne garde u Španiji ima oko 1.800 agenata obučenih za krivična dela iz oblasti životne sredine. Na državnom nivou osnovane su posebne tužilačke kancelarije za životnu sredinu i urbanističko planiranje. Tužioci se specijalizuju i na lokalnom nivou širom zemlje.

Izvor: Aleksandra Petrović / politika.rs