Istrage ekocida su kao zapleti iz romana Agate Kristi

Kada tragovi nestanu, teško je utvrditi ko je i na koji način učinio zločin.

To je specifično za krivična dela protiv životne sredine, jer štetne materije koje zagađuju tlo, vodu i vazduh često „iščeznu” pre nego što dođe do teških posledica, kada je obično kasno za uviđaj.

– Nužno je hitno delovanje policije, drugih nadležnih upravnih organa i javnog tužioca koji rukovodi predistražnim postupkom. Postoji opasnost da se dokazi rapidno izgube ili modifikuju u meri koja onemogućava ili otežava dokazivanje postojanja elemenata krivičnog dela. Uzimanje uzoraka sa zagađenog prostora tokom uviđaja, koji treba obaviti odmah ili što pre po saznanju za izvršeno krivično delo, temelj je za dalje postupanje nadležnih organa – rekla je dr Ivana Miljuš, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Govoreći na naučnoj konferenciji Udruženja za međunarodno krivično pravo, koja je održana prošlog vikenda na Paliću, dr Miljuš je naglasila posebnu važnost situacionih veštačenja, koja se preduzimaju naročito hitno tokom uviđaja, jer se materije koje zagađuju životnu sredinu mogu brzo raspršiti – isparavanjem, razlaganjem ili razblaživanjem, što može značajno da promeni koncentracije, pa se pogrešno dolazi do zaključka da se ekološko krivično delo zapravo nikada nije dogodilo. Zato se istrage zločina ekocida često upoređuju sa razrešavanjem misterija poput onih iz romana Agate Kristi, čulo se na ovom međunarodnom naučnom skupu.

– Prilikom uviđaja značajnu ulogu imaju inspektori sa posebnom stručnošću koja je neophodna za proveru pokazatelja da postoji zagađenje. Dragoceni dokazi mogu se prikupiti i dokaznom radnjom uvida u dokumentaciju, što takođe treba obaviti hitno – rekla je dr Ivana Miljuš.

Predmet uviđaja mogu biti oštećena ili zagađena područja životne sredine – otvoreni prostori, zatim oštećeni i zagađeni prirodni objekti, postrojenja za prečišćavanje, skladišta otpada i druga skladišta, proizvodni objekti, prostorije, deponije, kao i vozila.

– Važan temelj efikasnog postupanja i dokazivanja ekoloških krivičnih dela je sistematska komunikacija nadležnih državnih organa i stalna razmena informacija. Za suzbijanje ekološkog kriminaliteta je specifično da su u najranijoj fazi postupka uključeni raznoliki stručni i nadležni organi, pa uspešnost otkrivanja i dokazivanja zavisi od njihove dobre organizacije i saradnje – rekla je dr Miljuš.

Pravosudni organi takođe treba da budu specijalizovani u ovoj oblasti. Neophodna je stručna i praktična obuka tužilaca, koji su važna karika u lancu otkrivanja i dokazivanja. Oni treba da pravilno razumeju sve okolnosti događaja i radnji koje čine obeležja krivičnih dela protiv životne sredine.

– Osnivanje posebne jedinice MUP-a za suzbijanje ekološkog kriminala važan je iskorak. Specijalizacija se ostvaruje i u okviru odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta Uprave kriminalističke policije, u kome se određeni krug inspektora i drugih službenih lica specijalizuje za krivična dela protiv životne sredine, imajući u vidu blisku povezanost i čestu isprepletanost ekološkog i privrednog kriminaliteta – rekla je dr Miljuš.

Navela je dobar primer Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, gde je prošle godine osnovano posebno odeljenje za sprečavanje građenja bez građevinske dozvole i zaštitu životne sredine. Tužioci u ovom odeljenju ostvarili su saradnju sa inspekcijama gradskih opština: Zvezdara, Vračar, Palilula, Stari grad i Savski venac, kao i sa nadležnim ministarstvima u ovoj oblasti. To je prvo odeljenje takve vrste u tužilaštvima u Srbiji.

Primer posebnih sudova u ovoj oblasti su australijske države. U državi Novi Južni Vels postoji Sud za zemljište i životnu sredinu. To je prvi takav specijalizovani viši sud na svetu. Osnovan je prvog septembra 1980. godine, kao odraz želje da se isključivo na jednom mestu odlučuje o pitanjima životne sredine, planiranja i izgradnje, prava Aboridžina na zemlju, da se jedinstveno tumače novi zakoni i propisi i da se razvije jurisprudencija u domenu ekološkog prava.

– Uvođenje specijalizacije bilo je sredstvo da se postigne doslednost u donošenju odluka, kao i da se smanji odlaganje u postupanju zahvaljujući razumevanju osobenosti ekoloških sporova i razvoja ekološkog prava. Sud poseduje najsavremeniju bazu podataka o krivičnim sankcijama izrečenim za krivična dela protiv životne sredine – navela je dr Miljuš.

Prva osuda na zatvorsku kaznu pred ovim sudom izrečena je 1997. godine za umišljajno krivično delo odlaganja otpada na način koji bi mogao da nanese štetu životnoj sredini. Ovom presudom sud je jasno ukazao na ozbiljnost ekološkog kriminaliteta, na značaj i domašaj posledica zagađenja životne sredine. Okrivljenom je izrečena kazna zatvora od 12 meseci, uz novčanu kaznu.

U literaturi se citiraju reči sudije u ovom predmetu, kojima naglašava brojne otežavajuće okolnosti slučaja: „ Vaše radnje nisu bili izolovani niti pojedinačni slučajevi zagađenja, kao što je većina slučajeva pred ovim sudom. U pitanju je umišljajna radnja, ponavljana više puta nedeljno tokom 128 nedelja, a preduzeta je u cilju sticanja finansijskih dobiti. Dovela je do najozbiljnijih ekoloških šteta i može da se pretpostavi verovatna šteta po životnu sredinu. Bili ste svesni da ćete prouzrokovati štetu životnoj sredini i bili ste svesni da je ono što ste učinili protivzakonito.”

Do sada u Srbiji nismo čuli za ovakve presude, ali je specijalizacija naših tužilaštava i sudova možda dobar put da ekološki kriminal konačno bude sankcionisan.

Civilna garda u Španiji istražuje zagađivanje prirode

– Veliki broj zemalja ima specijalizovane tužioce isključivo zadužene za predmete koji se odnose na ekološki kriminalitet, a tipičan primer su zemlje Latinske Amerike i SAD. Visok nivo specijalizacije ostvaruje se u Brazilu, gde posebne kancelarije tužilaštava postupaju u građanskoj i krivičnoj materiji, a imaju i tehničke stručnjake. U Španiji je veća specijalizacija policijskih službenika i tužilaca povećala i broj procesuiranih predmeta. Posebna jedinica civilne garde u ovoj zemlji ima oko 1.800 agenata koji su obučeni za krivična dela iz oblasti životne sredine. Na državnom nivou u Španiji osnovane su posebne tužilačke kancelarije za životnu sredinu i urbanističko planiranje, a specijalizuju se tužioci na lokalnom nivou širom zemlje – rekla je dr Ivana Miljuš.

Izvor: Aleksandra Petrović / politika.rs