Muke sa alergijama zbog visoke koncentracije

Iako su alergije na plen krenule već od februara, poslednjih nekoliko dana pojedini alergeni dostigli su maksimum, zbog čega utiču na zdravlje alergičnih osoba.

Koncentracije alergena za prethodnu nedelju pokazuju da su u Beogradu u porastu kopriva i trave, kao i polen breze, a visoku i srednju koncentraciju polena u vazduhu imaju orah, hrast, jasen i tisa/čempres, dok manju alergenost beleže vrba, javor, četinari, dud. Sada se očekuje veće prisustvo alergena trava.

U popodnevnim časovima su najveće vrednosti i tada se savetuje osobama koje su alergične da izbegavaju boravak u spoljnim uslovima. Po povratku savetuje se promena odeće, pranje kose, a garderobu ne treba sušiti u spoljnim uslovima.

Suzenje očiju, ušiju, svrab na koži, malaksalost, zečepljenje i bol u grlu i drugi simptomi ukazuju da je vrednost pojedinih alergena u porastu, a kako se navodi na aplikaciji „Polen Srbija“, rezultati za prethodnu nedelju sa prognozom kretanja koncentracije u ovoj sedmici pokazuju da su u Beogradu, na mernom mestu Zeleno brdo u porastu kopriva i trave. Prema tabeli, visoka i srednju do niže koncentraciju polena u vazduhu imaju dud i orah pojedinim danima.

– Veliku alergenost beleže breza, kopriva i trave. Srednju orah, hrast, tisa/čempres i jasen. Malu alergenost beleže bukva, vrba, dud, javor, četinari i grab – podaci su o polenu u aplikaciji.

Breza izazva najburnije reakcije

Veliku alergenost krajem aprila i početkom maja imaju breza i trave, srednju hrast, orah, platan, jasen. U porastu su i koncentracije koprive i trave, zabeleženo je u Beogradu. Kako je izjavila za Tanjug rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena – Agencija za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović „ovo period kada cveta drveće i u vazduhu se beleži oko 12 polenovih zrna cvetalog drveća“.

– Dosta su se sugrađani javljali i pre praznika kako bi znali kakva je situacija i, naravno, uskladili svoja kretanja i terapije, kako ne bi došli u situaciju da se tokom malog produženog odmora razbole ili da imaju burnije reakcije – rekla je krajem aprila Mitrović.

Navela je da je trenutno prisutan polen breze, koja ima najveći alergeni potencijal, tačnije to zrno ima najviše alergenih komponenata i da se, uglavnom, kada pacijenti kod lekara i alergologa izvrše probe ustanovi da je polen breze taj koji im izaziva najburnije reakcije.

– Međutim prisutno je još 11 polenovih zrna koje međusobno svojim unakrsnim reakcijama pogoršavaju kliničku sliku osoba koje su alergične. Tu su još i vrba, javor, jasen, orah, platani, četinari – rekla je tada Mitrović.

Stiže i polen trave

Dodala je da se sa lepim danima očekuje i polen duda i da će sa prvim danima maja, posle vlage koja pogoduje svim biljkama, pa i travama, početi emitovanje i polena trava, koja je takođe veliki problem za alergične osobe.

Prema kalendaru alergenih biljaka na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, u maju su prisutne trave, trenutno su aktuelne ježevica, lisičiji repak, popino prase, livadarka, i pšenica i raž. Od korova to su muška bokvica i mala kiselica.

– Merenja obuhvataju tri sezone cvetanja, i sezona cvetanja drveća počinje početkom cvetanja leske i jove i traje od februara do početka maja. Sezona cvetanja trava traje od maja do druge dekade jula. Pored trava ovaj period karakteriše period cvetanja borova i lipe. Sezona cvetanja korova traje od druge polovine jula do novembra meseca. Kada cvetanje, a samim tim i polen dostignu određeno stanje zrelosti, tada nastaje emitovanje polena pomoću meteorološkog mehanizma rasipanja. Emisija polena je načelno povoljnije pri većoj temperaturi vazduha, nižoj vlažnosti vazduha i vetrovitom vremenu – objašnjeno je na sajtu Agencije.

Razlika između „maca“ i polena

Već u aprilu, širom zemlje gde ima topole, pojavile su se takozvane mace, naročito uz reke, ali stručnjaci kažu da ih treba isključiti iz uzročnika poremećaja zdravlja. Leteći, beli deo ploda topole, nalik na pahulje, u velikim količinama iritira prolaznike i one koji vetre stambene i radne prostorije jer se „mace“ zavlače svuda, a posebno su iritantne kada se uvuku u nosne ili ušne šupljine.

Kada kinemo zbog njih radi se o iritaciji, a ne hemijskoj reakciji, kao što je slučaj sa polenom.

– Osim što mehanički iritiraju, kao da vam neko percem dodiruje nos, zbog njih ne dolazi do hemijske reakcije između naše sluzokože i njih samih. „Mace“ nisu polen, već su deo ploda topole čiji je polen bio aktuelan u februaru i početkom marta. „Mace“ su samo neprijatne zato što nam ulaze u stanove, prostorije, lete, pogotovo na mestima koje posećujemo kada idemo na izlete i u prirodi, ali nemaju alergena svojstva – objasnila je Mirjana Mitrović.

Prema njenim rečima ne treba da se plašimo „maca“, i to je osnovni savet, dok se polen golim okom ne vidi za razliku od njih, ali uzrokuje tegobe. Osobe koje su alergične na polene trava treba već da uzimaju svoje terapije, da bi im organizam bio spreman pre nego što se jave kritične vrednosti tog velikog alergena.

– Najveće su vrednosti u prepodnevnim časovima i ukoliko mogu, osobe koje su alergične, treba da izbegavaju duži boravak u spoljnim uslovima. Po povratku da promene odeću, operu kosu, i ne suše veš u spoljnim uslovima. Klimatizovane prostorije i automobili imaju filtere koji su dobre barijere. Naravno, ne treba da se lečimo sami, već uz savete lekara, alergologa, i da budemo na terapiji. Sve terapije moraju uvek ići 10 do 15 dana ranije, pre nego što krenu određeni alergeni, oni na koje smo ustanovili da smo alergični – savet je stručnjaka.

Alergični vozači kao pijani

Istraživanje je pokazalo da su vozači koji pate od akutnih alergija na polen potencijalno jednako skloni nesrećama kao i – pijani vozači! Zbog samo jednog kijanja pri brzini od 100 kilometara na sat vozač može da vozi naslepo i do 30 metara, prema podacima nemačke agencije TUV.

Premda određeni lekovi mogu da pomognu kod simptoma poput curenja iz nosa i suznih očiju, stručnjaci preporučuju proveru filtera vazduha u kabini automobila koji zadržavaju neželjene komponente iz vazduha. Dok su novi, filteri sprečavaju ulazak polena i prašine u kabinu automobila, ali filteri koji dugo nisu menjani mogu da se začepe i postanu pravo leglo plesni. I antibakterijski i fungicidni premazi filtera prestaju da budu efikasni nakon dugog perioda korišćenja. Zbog toga bi novi filteri obavezno trebalo da se proveravaju čim koncentracija polena dosegne vrhunac. Stručnjaci savetuju da se filteri u automobilima zamene na svakih 15.000 kilometara i dodaju da bi ih i vozači koji ne pređu toliku kilometražu trebalo da promene bar jednom godišnje da bi bili efikasniji, preporučuju nemački stručnjaci. Većina vozača svoj automobil će morati da odveze u mehaničarsku radionicu gde će majstor uraditi sve što je potrebno.

Ako patite od polenske groznice nastojte da izbegavate parkiranje ispod drveća za vreme sezone polena, jer bi u suprotnom kad se vratite vaš automobil mogao da bude prekriven cvetovima koji padaju sa drveća prepuni polena.

Da biste simptome alergije sveli na minimum trebalo bi izbegavati direktan kontakt sa polenom. Nakon boravka na otvorenom, jaknu stavite u prtljažnik automobila da se polen s nje ne bi prenosio u kabinu vozila. Važno je napomenuti da za vreme vožnje prozore najbolje držati zatvorenima.

Izvor: Beograduzivo.com, Blic.rs, Tanjug