Nesanica je ozbiljan neprijatelj

Spavanje je osnovna ljudska potreba, poput vode i hrane. Trećinu života provodimo u spavanju i to je dragoceno vreme da naš mozak ojača svoje funkcije i da se naš organizam okrepi.

Otuda brine, što tek svaki peti Evropljanin noću spava bez prekida, a svaki treći upozorava da sada spava mnogo lošije nego pre pandemije kovida 19.

– Po definiciji nesanica je bolest kod koje postoji otežano uspavljivanje, otežano održavanje spavanja tokom noći, preuranjeno buđenje ili nezadovoljstvo kvalitetom i količinom celonoćnog spavanja. Za dobar noćni oporavak najvećem broju ljudi je potrebno sedam i po do osam sati spavanja. Onima, iz grupe tzv. „dugih spavača” potrebno je 10 do 11 sati spavanja. Postoje i ekstremne varijacije, pa je poznato da je Nikola Tesla spavao svega dva i po do tri sata, ali to svakako ne može biti parametar za širu populaciju – kaže primarijus dr Slavko Janković, neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, predsednik Srpskog somnološkog društva i član Evropskog udruženja za proučavanje spavanja( ESRS).
Tokom leta veći rizik od očnih infekcija

Zašto ne mogu da zaspim?

Postoje dve vrste nesanice: primarna i sekundarna. Primarna znači da vaši problemi sa spavanjem nisu povezani sa nekim drugim zdravstvenim problemom, dok je sekundarna nesanica upravo posledica neke vaše bolesti ili možda lekova koje uzimate.

– Najčešći uzroci nesanice su psihološko-psihijatrijske prirode. Depresija, primera radi, kao simptom uvek ima poremećaj spavanja. Međutim i mnoge organske bolesti izazivaju nesanicu, kao što su hipertireoidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde, artritis ili zapaljenje zglobova, srčana i bubrežna slabost, hronična plućna bolest, neurološki poremećaji, apnea u spavanju itd. Bolni sindromi različitog porekla, takođe, za posledicu imaju nesanicu, kao što i određeni lekovi i supstance uzrokuju nesanicu: alkohol, nikotin, stimulansi centralnog nervnog sistema, beta blokatori, bronhodilatatori, kortikosteroidi, stimulišući antidepresivi, tireoidni hormon i tako dalje – objašnjava naš sagovornik.

I savremeni, užurbani način života sa progresivnom eskalacijom stresa na mnogim radnim mestima, kao i učestala upotreba tehnologije i elektronskih uređaja, koji obično noću ljude drže budnima, usko su povezani sa lošijim kvalitetom spavanja i kraćim spavanjem od potrebnog.

Nesanica uvećava rizik od infarkta

Nesanica je povezana sa većim brojem negativnih posledica, kako po mentalno, tako i fizičko zdravlje. Nedostatak spavanja utiče i na gojaznost. Istraživanje Univerziteta u Čikagu otkrilo je da poremećen san dovodi do povećanja u produkciji leptina, hormona koji pokreće glad, ali i do smanjenja grelina, hormona koji prekida glad.

– Nesanica je visoko povezana sa pojačanim osećajem gladi, a povećan unos hrane i kalorija kako bi se obezbedila energija za produženo vreme budnosti daleko prevazilazi normalnu ishranu. Nesanica predstavlja kompleksan stres koji podiže i nivo kortizola koji ubrzava aterosklerozu. Skraćena dužina spavanja u vezi je i sa povišenim stepenom insulinske rezistencije, a zbog negativnog metaboličkog učinka nesanica donosi povišen rizik od kardiovaskularnih bolesti i čak 69% veći rizik od nastupa infarkta srca u odnosu na ljude koji dobro spavaju. Najviši rizik za infarkt srca imaju ljudi koji spavaju kraće od pet sati, a kod dijabetičara sa nesanicom rizik je udvostručen – upozorava dr Janković, dugogodišnji šef Laboratorije za istraživanje spavanja Klinike za neurologiju UKCS-a, a danas načelnik Laboratorije za spavanje Opšte bolnice „Acibadem Bel Medic”.

Naš sagovornik dalje ističe da je lečenje nesanice složeno i kompleksno.

– Lekari su oduvek znali da je nesanica, kao i svi poremećaji spavanja, znak prisustva bolesti, ali saznanje da su primarni poremećaji spavanja česti i ozbiljni i da mogu da se leče je osvanulo tek u drugoj polovini 20. veka. Danas, lečenje nesanice manje podrazumeva upotrebu lekova ili farmakoterapiju, a više primenu psihološko-psihijatrijskih tehnika, poput kognitivno-bihejvioralne terapije, koje su uspešnije. U suštini, treba lečiti uzrok koji je doveo do nesanice, kao što je, recimo, depresija. Ali kod esencijalne insomnije uzrok nije poznat, pa je taj oblik nesanice i najteži za lečenje – kaže dr Slavko Janković.

Nesanica je mučila i našeg nobelovca

Ivo Andrić je godinama patio od nesanice: „Jedna je muka što teško uspevam da zaspim ili ne mogu da spavam, a druga, nova, što i moj san postaje sve tanji i lakši, kao da se granica između njega i nesanice neprimetno, ali stalno briše i gubi. I u snu mi se dešava da snivam da ne mogu da zaspim, da bdim i da se mučim. Ta me tegoba najposle probudi i tek tada vidim da sam dotle spavao i da tek sada počinje stvarna nesanica i istinsko mučenje.”

Izvor: politika.rs