Kada je pravo vreme za učenje stranog jezika

Šta dete treba da usvoji pre početka učenja stranog jezika? Kako se strani jezik usvaja? Da li vredi početi rano?

Danas, kada je prisutna velika kulturna raznolikost i kada nam se nameće potreba za razumevanje i govorenje što više jezika, roditelji se često pitaju kako mogu pomoći deci i kada je pravo vreme za početak učenja stranog jezika.

Šta dete treba da usvoji pre početka učenja stranog jezika?

Svakako, pre početka učenja stranog jezika, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom kako ne bi kasnije naišlo na poteškoće u savladavanju maternjeg jezika. Neophodno je da logoped uradi procenu govorno-jezičkih sposobnosti, kako bi bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, omituju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru i u stranom jeziku. Tek kada logoped ukaže na probleme koje dete ima prilikom izgovora glasova ili u samom kašnjenju govora, i nakon kontinuiranog logopedskog tretmana i rešavanja problema u govoru i jeziku dete je spremno za učenje novog jezika.

Učenje kreće kroz igru i nesvesno usvajanje, vodeći računa o važnosti postupnog učenja na isti način na koji teče govorno jezički razvoj i kako dete savladava maternji jezik. Baza maternjeg jezika mora imati dobar temelj, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila čvrsta i ustaljena.

Kako se strani jezik usvaja?

Neurofiziološki mehanizmi koji su odgovorni za usvajanje kako maternjeg jezika, tako i stranog jezika slabe nakon određenog perioda zivota. Već posle pete godine, dete slabije može da usvoji fonološka pravila i morfosintasičke osnove jezika, koje je do tada automatski i nesvesno usvajalo.

Kako prolaze godine i kako dete raste, ono kreće sa lakšim usvajanjem gramatičkih pravila nekog jezika i to usvajanje teče svesnim procesima. To ne znači da starija deca ili odrasli koji kasnije uče neki strani jezik neće uspeti da ga nauče, već znači da će kod njih način učenja biti drugačiji. Oni neće usvajati strani jezik nesvesno, nego svesno i taj proces usvajanja jezika će teći drugačijim putem i drugim neurofiziološkim mehanizmima nego kod dece mlađe od pet godina.

Da li vredi početi rano?

Rano učenje stranog jezika kod dece je pokazalo niz prednosti u odnosu na onu decu koja nisu učila strani jezik. Neka istraživanja govore u prilog tome da deca koja su rano počela sa učenjem stranog jezika, lakše usvajaju gradivo iz ostalih predmeta. Pretpostavka je da takva vrsta iskustva, uz to, pospešuje i komunikaciju, snalažljivost u izražavanju i razumevanju jezika. Takođe, rano savladavanje maternjeg jezika i učenje stranog jezika od malih nogu, stvara osnovu za lakše učenje drugih stranih jezika.

Jako je bitan metod postupnosti koji mora biti u skladu sa detetovim mogućnostima. Edukativni materijal, takođe, mora biti prilagođen detetu i njegovim mogućnostima, kako ga ne bi sputavalo već motivisalo za dalje učenje.

Kako se jezik usvaja od “malih nogu”?

Deca u ovom ranom periodu uče tako što oponašaju model koji ih uči pa je važno obratiti pažnju na oblik nastave koji se primenjuje kod ove dece. Formiranje manjih grupa gde će se ispoštovati individulani pristup prema meri svakog deteta je nešto što će olakšati učenje stranih jezika.

Jako je bitno razlikovati pristup kod podučavanja dece mlađeg uzrasta od onog koji se primenjuju kod starije dece. Najbolji su rezultati postignuti kod onog učenja koje se odvijalo u prirodnoj sredini. Usvajanje novog je uspešnije kad se odvija kroz igru, pevanje, glumu, imitaciju… Bitna stvar je da se deca ne opterećuju gramatikom već da spontano usvajaju novi jezik. U ranom periodu života deca veoma brzo i sa velikom lakoćom upijaju znanje a najbolji primer za to je usvajanje maternjeg jezika. Dakle, u tom ranom uzrastu, ukoliko je govorno-jezički razvoj deteta uredan, usvajanje drugog jezika im ne predstavlja problem.

Deca imaju izuzetnu sposobnost da brzo usvajaju nove jezike, a pitanje kada je pravi trenutak za njihov početak učenja jezika često izaziva rasprave. Stručnjaci se slažu da je što ranije izlaganje jeziku korisno za dečji razvoj. Razvoj jezičkih sposobnosti kod dece je najizraženiji u ranom detinjstvu. Mozak je tada programiran da apsorbuje zvukove, reči i gramatiku iz okruženja. Studije ukazuju na to da su deca koja su izložena višejezičnom okruženju od ranog detinjstva bolja u razumevanju jezika i razvijanju bolje kognitivne sposobnosti. Učenje stranih jezika, takođe, doprinosi kulturnoj osvešćenosti. Deca koja su izložena stranim jezicima imaju veću šansu da razviju empatiju prema drugim kulturama i da postanu globalno osvešćena. Otvorenost, tolerancija i prilagodljivost su vrednosti koje se razvijaju kroz učenje stranih jezika. Važno je naglasiti da deca u ranom detinjstvu imaju izuzetnu lakoću u učenju jezika. Uz pravilan pristup, deca mogu da razviju prirodan osećaj za jezik i postanu veoma vešta u komunikaciji. Mlađa deca često pokazuju veću motivaciju za učenje jezika. Njihova radoznalost i interesovanje za svet oko sebe čine ih otvorenim za istraživanje i igru. Treba iskoristiti tu njihovu prirodnu motivaciju jer može biti veoma korisna za njihov napredak u učenju jezika. Ipak, važno je napomenuti da kvalitetan program učenja igra ključnu ulogu u pravilnom razvoju jezičkih veština kod dece. Strukturisane aktivnosti, igre, pesme i interakcija sa jezičkim modelima doprinose efikasnom učenju jezika. Što ranije deca počnu da uče strane jezike, to su veće šanse da razviju jezičke sposobnosti i kognitivne veštine. Pravilan pristup, podrška i kvalitetan program učenja su ključni za uspeh u njihovom jezičkom razvoju.

Iako su dosadašnja iskustva pokazala da deca lakše usvajaju strani jezik u ranijem uzrastu, bitno je reći da početak učenja stranog jezika u sedmoj godini zivota je dovoljno rano da usvoji i izgovor i naglasak i da uspešno napreduje u usvajanju novog jezika. Uloga logopeda je da prati norme govorno-jezičkog razvoja i da tokom rada sa detetom stvara temelje za kasnije sticanje drugih znanja i veština.

Iako postoje argumenti koji idu u prilog učenju stranog jezika od malih nogu, ipak je za jezik (koji je po svojoj prirodi stalno u razvoju) neophodan rad tokom celog toka školovanja. Na taj način učenje jezika prati i sazrevanje deteta, što znači da neke novostečene misaone šeme omogućavaju da se neke jezičke strukture lakše razumeju i primene.

Savet roditeljima je da pre uvođenja novog jezika potraže savet logopeda koji će proceniti govorno–jezički status deteta. Ako dete ima bazu svoga jezika tada nema prepreka da se uvede novi jezik kod deteta. Naravno, novi jezik se postepeno i kroz igru i slikovni materijal uvodi kod deteta. Potrebno je voditi računa da se suprasegment, melodija i artikulacija maternjeg jezika ne naruše.

Deca po automatizmu povezuju apstraktne pojmove i pokrete

Često ponavljanje je veoma preporučljivo, jer je dečija kako kratkoročna, tako i dugoročna memorija fragilnija u odnosu na memoriju odraslih, zbog još uvek nedovoljno razvijenih sinapsi između neuronskih ćelija u mozgu, kao i mnogo veće izloženosti mnoštvu novih informacija namenjenih usvajanju.

Poznato je da se apstraktne uspomene preobražavaju u znanje ukoliko se često obnavljaju. A podsticanje dece da samostalno govore ne samo da utvrđuje naučeno, nego i proširuje kapacitet dečije memorije. Treba imati na umu da se znanje utemeljeno u dečijem uzrastu znatno sporije zaboravlja kasnije, u odraslom dobu.

Predmet dečijih pesama na stranom jeziku su pojave koje su deci određenog uzrasta bliske, poznate i privlačne. One su ekstrahovane iz različitih oblasti iz kojih bi trebalo usvojiti određeni skup reči, na primer: osnovni i redni brojevi, porodica, hrana, piće, životinje, osnovne komunikativne fraze, od kojih se naknadno kao od kockica prave složenije gramatičke strukture.

Sve ove grupe naknadno se dele na podgrupe i na taj način se učenju jezika pristupa još detaljnije, ali u kasnijim fazama.

Sluh je osnovni i najzahvalniji prijemni kanal kada se radi o učenju stranog jezika u dečijem uzrastu.

Da bi deca zapravo progovorila na stranom jeziku, potrebno je da mu najpre budu izložena u dovoljnoj meri. Izlaganje stranom jeziku sprovodi se bilo posmatranjem (npr. crtanih filmova), bilo razgovorom odnosno aktivnostima igre sa učiteljem ili roditeljima (ili drugim jezički kompetentnim osobama u okruženju), koje će uz odgovarajuće tzv. parenteze (usputna objašnjenja) omogućiti da prođu kroz fazu pasivnog usvajanja i razumevanja, nakon koje će uslediti faza progovaranja i reprodukcije naučenog, pa najzad i kreativnog, osmišljavanja samostalnog govora.

Nakon perioda dovoljne izloženosti stranom jeziku, deca (a devojčice tu malo prednjače u odnosu na dečake!) će najpre usvojiti pojedinačne reči (koje označavaju pojavne predmete), a zatim i jednostavne frazeološke skupine. Do tada su ih deca već memorisala, nesvesna da se određene pojave imenuju pojedinačnim rečima, a određene skupinama reči.

Kako vreme protiče, u zavisnosti od učestalosti i kvaliteta lekcija stranog jezika, deca ce samostalno početi da formiraju gotove rečenice.

Osim sluha, u proces učenja uključuje se i čulo vida, odnosno dodira, koja čula omogućavaju stvaranje vizuelno-spacijalnih skica. Sva ova čula su tzv. primordijalni načini poimanja sveta i utiskuju se neposredno u podsvest dece, na nenametljiv i prirodan, a time i pouzdaniji način.

Deca uče uglavnom kroz igru, na neformalan način, ne shvatajući proces učenja kao obavezu ili nešto spolja nametnuto, te su stoga psihološki rasterećena, a osećanje sigurnosti, opuštenost i pozitivna atmosfera osnovni su preduslovi uspešnog usvajanja znanja. Kroz zabavu se dolazi do kreativnosti.

Greške su svakako dozvoljene i nisu sankcionisane. Pohvale su kod dece, kao i kod odraslih, mnogo delotvornija motivaciona alatka nego kritika i korekcija grešaka. Pružanje dobrog primera treba da bude osnovna smernica kada je cilj ispravljanje grešaka, bilo dikcijskih, bilo gramatičkih.

Lekcije stranog jezika za decu treba da budu zasnovane na konceptima koje su deca već usvojila na svom maternjem jeziku.

Osim pesama i igara, za nešto stariju decu (uglavnom osnovnoškolskog uzrasta, dakle decu koja znaju da čitaju i pišu) u najnovije vreme koriste se i tzv. mape uma, čiji je idejni tvorac Dejvid Osubel koji kaže da se svaki novi naučeni pojam vezuje za pojam njemu semantički blizak.

Mentalne mape se koriste kao vizuelno upečatljivo sredstvo za učenje stranog jezika, naročito vokabulara, ali i složenih gramatičkih šema. Funkcionišu putem vizuelnog povezivanja i stvaranja analogija između različitih reči, stvaranjem asocijacija koje olakšavaju postupak pamćenja. Ove mape se stvaraju beleženjem centralnog pojma ili ideje na sredini crteža, koji se grana ka periferiji, putem asocijativnih tokova.

Središnji i periferni delovi ukupne slike se putem neke sličnosti (npr. zajedničkog početnog slova ili pojmovne sličnosti) na raznobojnoj mapi spajaju i omogućavaju stvaranje asocijacija. Te asocijacije kasnije olakšavaju prizivanje u pamćenje jednom viđene pojave i njeno povezivanje s određenim imeniteljem na stranom jeziku. Mape uma pružaju celovitu sliku, stavljajući detalje (manje bitne) u drugi plan i zaslužuju da budu tema možda nekog drugog, zasebnog rada.

Deca koja veoma rano nauče, osim maternjeg, jedan strani jezik, praktično jesu bilingvali i kasnije spontano primenjuju sličnu strategiju učenja i dodatnog stranog jezika. Izlaganje dece u ranom uzrastu stranom jeziku omogućava mnogo bolji izgovor i otvara decu ka drugačijem kulturnom okruženju od domaćeg, stvarajući od njih otvorenije i društvenije ličnosti. Podrška roditelja ili staratelja je u tome, kao i u mnogo čemu drugom, svakako suštinski bitna.

Škola stranih jezika Sigma nudi razne kurseve stranih jezika i u školi vlada prijatna atmosfera koja pruža ugodan ambijent za učenje i napredovanje. Osim standardnih kurseva, organizuju i intenzivne kurseve za one koji žele da ubrzaju svoj napredak u učenju jezika.

Pronađite kurs koji Vama najviše odgovara i naučite ili usavršite jezik.

Mail: info@sigmaskola.rs
Mobilni: +381652743274

Izvor: yumama.mondo.rs, mojedete.rs, sigmaskola.rs