Može li jedan psiholog ili pedagog da radi sa 500 učenika

“Svemoćni, a nemoćni” – rečenica je koja najbolje opisuje položaj školskih psihologa i pedagoga. Javnost ih doživljava kao svemoćne, a oni sebe nemoćnim.

Otkako je 2015. godine broj psihologa i pedagoga u školama smanjen, stručni saradnici zaposleni u obrazovnim ustanovama suočavaju se brojnim problemima.

Njihov posao se vremenom povećavao i usložnjavao, a nedavnim izmenama pravilnika o finansiranju osnovnih i srednjih škola nije ispunjeno obećanje da će svaka škola imati psihologa i pedagoga sa punim radnim vremenom pa je i dalje česta praksa da posao predviđen za dva stručna saradnika radi jedan.

Ako se ima u vidu samo rad sa učenicima, roditeljima i nastavnicima, bez ostalih aspekata jedan stručni saradnik (psiholog ili pedagog) koji je zaposlen u školi sa 20 odeljenja radi sa 500 do 600 učenika, sa oko 1.000 roditelja i 50 do 60 nastavnika, ukazuju članovi republičkih sekcija psihologa u osnovnim i srednjim školama okupljenih u Društvu psihologa Srbije.

Ružica Petrović Gašević, predsednica Republičke sekcije psihologa srednjih škola, kaže da se već godinama status i položaj psihologa u obrazovanju urušava, na različite načine i na različitim nivoima.

Ona napominje da su zahtevi, zaduženja i poslovi psihologa u školama sve veći, složeniji i obimniji, a odgovornost prevelika.

– S obzirom na to da je u školama često jedan stručni saradnik, zbog brojnih poslova, jer je administracije sve više, direktori te zadatke delegiraju onima koji najviše vremena provode u školi, a to su psiholozi i pedagozi. S druge strane, psiholozi znaju da je prioritet rad sa učenicima, pa se dešava da je radno vreme produženo, kako bi se pružila podrška i pomoć učenicima i intervenisalo u slučaju najrazličitijih problema – ukazuje Petrović Gašević.

Školski psiholozi kažu da je sve više đaka sa ozbiljno narušenim mentalnim zdravljem, sve više učenika sa potrebom za podrškom zbog teškoća u učenju i savladavanju gradiva ili razvojnih problema, kao i zbog različitih porodičnih problema koje se ogledaju u njihovom ponašanju i funkcionisanju.

– Stalno nas zatiču nove situacije i novi događaji, u kojima se s obzirom na naše bazično obrazovanje, s pravom traži naše angažovanje. Korona, onlajn nastava, učestale dojave o bombama, tragični događaji početkom maja doveli su do povećanih potreba u radu na prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlja pre svega dece i mladih, ali i njihovih roditelja i zaposlenih u školama. Učenici i roditelji se prvo obraćaju nama, a ako se jave zdravstvenim ustanovama, donesu stručnim saradnicima u školama preporuke za dalji rad sa učenikom, što zahteva pravljenje individualnih planova podrške, upoznavanje nastavnika iz odeljenjskog veća sa preporukama i praćenje rada sa učenikom, što opet sve rade psiholozi i pedagozi. Sve je veći broj nepotpunih i nefunkcionalnih porodica gde je potrebno pružiti dodatnu podršku učenicima. Neizostavni član Tima za inkluziju je stručni saradnik. Sve je više nasilja, a neizostavni član Tima za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja je psiholog i/ili pedagog. Ukoliko se pokrenu postupci pojačanog vaspitnog rada i/ili vaspitno- disciplinski postupci i u njima je obavezno i važno učešće psihologa i pedagoga – ističe sagovornica Danasa.

Ona napominje da je u opisu posla stručnih saradnika i rad sa roditeljima, koji je, uzimajući u obzir okolnosti u kojima živimo, mnogo obimniji i kompleksniji nego ranijih godina.

Dosta vremena oduzima pedagoško instruktivni rad sa nastavnicima pripravnicima koji je velikim delom ili potpuno na pedagozima i psiholozima, pa često bude i više od 10 pripravnika na jednog stručnog saradnika.

Važan segment posla je rad sa odeljenjskim starešinama, jer, kako kaže, psiholozi i pedagozi su ti koji odeljenjske starešine upućuju na važeće propise i procedure, prate njihov rad, pomažu im u radu sa odeljenjem, u pripremi i realizaciji roditeljskih sastanaka, u vođenju postupaka i administracije itd.

Neretko se dešava da oni budu i “odeljenjske starešine odeljenjskim starešinama”, jer nastavnici zbog velike odgovornosti izbegavaju da preuzmu starešinstvo, pa direktori taj posao poveravaju nedovoljno kompetentim nastavnicima, kaže naša sagovornica.

– S obzirom na nedostatak stručnih kadrova, što se neretko rešava angažovanjem studenata, došli smo u situaciju da studenti koji drže časove imaju zaradu veću nego stručni saradnici sa 25 godina radnog iskustva – kaže Petrović Gašević.

Jedan od zahteva psihologa u školama je definisanje maksimalanog broja učenika sa kojima radi jedan stručni saradnik, jer je “mera stručnih saradnika” prema broju odeljenja neadekvatna.

– Ukoliko jedan psiholog radi sa 500 do 700 đaka, ne može se očekivati dubinsko bavljenje problemima. Potrebno je, dakle, povećati broj psihologa u školama kako bi taj rad bio stručan i kompetetan u svakom svom segmentu, a ne samo odgovor na nastale situacije – navodi sagovornica Danasa.

Imajući u vidu da je najavljeno povećanje koeficijenta predviđeno za odeljenjske starešine, školski psiholozi i pedagozi traže od nadležnih da jasno definišu razliku u obimu i sadržaju posla na taj način što će stručni saradnici dobiti dodatak na platu od 15 odsto.

– Činjenica je da je i ovo malo s obzirom na kompleksnost i zahteve posla psihologa i pedagoga u školama, ali će svakako biti pravičnije nego što je trenutna situacija u kojoj smo potpuno diskriminisani, a pred velikim očekivanjima da ostvarujemo maksimalno sve zadatke, koji se pred nas postavljaju. Psiholozi i pedagozi često, pored direktora, jedini imaju uvid u sve što se u školi dešava. U kontaktu su sa svim učesnicima u radu škole i brojnim drugim ustanovama sa kojima sarađuju obrazovne ustanove, uključeni su u sve aktivnosti koje se u školama realizuju i krajnje je vreme da to bude prepoznato i priznato – zaključuje Petrović Gašević.

Izvor: Danas.rs, Foto: Shutterstock