Stanje obrazovanja u Srbiji: Učenje se smatra gubljenjem vremena

Palilula.info 1. novembar 2023.

Srbija ima više građana sa samo osnovnim obrazovanjem ili bez obrazovanja, nego sa visokim i višim.

Prema rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine, u Republici Srbiji živi 6.690.887 stanovnika. Popisom su prikupljeni i podaci o 2.520.854 domaćinstava i 3.628.175 stanova. U odnosu na popis 2011. godine, ukupan broj stanovnika smanjen za 495.975, odnosno za 6,9 odsto, što je manje od očekivanog.

Preliminarni podaci pokazuju da Beograd ima 1.685.563 stanovnika, 

0,63 odsto stanovnika Srbije nepismena

Od ukupno 5.691.551 građanina Srbije sa nezavršenom osnovnom školom, 357.406 (najviše je onih koji su završili samo četvorogodišnju) je onih starijih od 15 godina, što je približno broju stanovnika Novog Sada (376.012). Broj od preko 357.000 građana koji nemaju svršeno osnovno obrazovanje pokazuje da kao društvo moramo da vidimo kako da pristupimo mlađim ljudima i da ih motivišemo da završe osnovnu školu. Treba im objasniti da je to dobro za njih, da će im pomoći da bolje žive, pronađu bolji posao, da iskažu probleme porodici, prijateljima, institucijama, državi.

Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević je letos naveo da rezultati PISA testiranja pokazuju da je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen i da problemi u našem obrazovanju počinju već od četvrtog razreda osnovne škole.

Kao krivca za negativne pokazatelje Pavićević vidi, na prvom mestu, lošu obrazovnu politiku, ali i kadrovska rešenja u obrazovnim institucijama, uključujući Ministarstvo prosvete.

„Obrazovanje, tačnije znanje, nije više osnov društvene prohodnosti i uspeha. Učenje i obrazanje se smatraju gubljenjem vremena, jer postoje političke i društvene prečice za uspeh. Slično važi i za materijalni i društveni status nastavnika. To je, iz perspektive društvenog statusa, gubitničko zanimanje“, rekao je Pavićević.

Ovo nije usamljen slučaj.

Koji su primeri i problemi u Vašem okruženju koji decu udaljavaju od škole? (Dajemo anksioznost, kao primer)

Zatim, smatrate li da puno dece ne vidi nikakav smisao u školi? 

Ako uzmemo u obzir one koji su pismeni, u smislu da mogu da pročitaju, ali su mentalno nepismeni, kulturološki zapušteni, ne čitaju nikad ništa, ne pišu nikad ništa, pa vi dobijete celu jednu kohortu ljudi koja u suštini ne participira, ne učestvuje u onome što je savremeni život. To su alarmantni podaci – poručuje Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jerkov.

Pismenost je mnogo više od umeća čitanja i pisanja, to je sposobnost da percipiraš tuđu dušu, duh, intelekt, ali i sebe približiš drugima. Ako decu ne naučimo pismenosti, ostaće polovični ljudi, poručuje profesor Jerkov.

“Nekada je, bez obzira na sve nedostatke u jednom bivšem režimu, bilo jako važno napredovati. Cela ideologija je išla za tim da budete kao svet i bolji od sveta. Danas je to u velikoj meri prepušteno pažnji pojedinca, porodice, školskih sistema. Rekao bih da ukupna svest društvene zajednice, osim što vodi računa o elementarno ekonomskoj funkcionalnosti, ne vodi računa o kulturnoj izgrađenosti građana. To je poražavajuće“, poručuje Jerkov.

Smatramo da se o ovoj temi malo govori i da velika većina građana uopšte nije svesna koliki je ovo problem.

Nešto manje od 38.000 građana starijih od deset godina je nepismeno, a od tog broja je 71 odsto žena, pokazali su rezultati popisa stanovništva iz 2022. godine koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS). Prosečna starost ove grupe bez svršenog potpunog osnovnog obrazovanja je oko 70 godina.

U Srbiji je 53,1 odsto starijih od 15 godina završilo srednju školu, osnovnu školu je završilo 17,8 odsto, višu ili visoku školu 22,4 odsto, a 6,3 odsto je bez završene osnovne škole, saopštio je Republički zavod za statistiku, na osnovu rezultata popisa.

Prema rečima Pavićevića, i porast broja visoko obrazovanih se mora uzeti sa rezervom, s obzirom na inflaciju sumnjivih, čak nelegalnih, diploma od 2011. godine.

Svakako treba imati u vidu da se broj ljudi s nepotpunim osnovnim obrazovanjem od popisa iz 2011. smanjio sa 13,68 na 6,28 odsto.

Ko je sve pitan da li je pismen

Kako ističu u RZS, pismenim se smatra svako lice od 10 i više godina koje je završilo najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako lice koje pohađa školu u vreme sprovođenja popisa.

Pitanje o pismenosti postavljano je samo osobama starijih od deset godina koja nisu pohađala školu ili su završila tri razreda osnovne škole i nisu nastavila dalje školovanje.

Lingvista Vlada Đukanović, za Radio Slobodna Evrope ističe, da ovi podaci ne trebaju previše da brinu jer se broj nepismenih, ipak, svake godine sve više smanjuje:
“Mene ovi podaci ne zabrinjavaju toliko jer je obuhvat dece u školama u poslednjih 15-20 godina vrlo blizu 100 odsto. Dakle, u perspektivi ćemo imati sve polupismeniju naciju. Naš problem nije toliko nepismenost, naš problem je zapravo polupismenost i to je siva zona koja zahvata veoma veliki procenat ljudi. Drugo, ono što mene više brine je to što procenat onih koji završavaju fakultete ne raste bitno, samo je 4-7 odsto populacije sa obrazovanjem višim od srednje škole. Kada se strateški posmatra šta je današnjem svetu potrebno, nas bi trebalo da zabrine taj podatak – da oko 15 odsto naše populacije ima završenu srednju školu, a te srednje škole rade po prastarim programima. Dakle, znam da nisu usklađeni sa aktuelnim potrebama ove zemlje.

Žene najobrazovanije i najnepismenije

Posmatrano prema polu, broj žena bez školske spreme dvostruko je veći u odnosu na broj muškaraca, i to za 137.344. Od 38.000 potpuno nepismenih građana, čak 71 odsto su žene, a više od polovine njih ima preko 65 godina.

Kompjuterska pismenost

Što se tiče kompjuterski pismenih ljudi, odnosno onih koji koriste osnovne računarske aplikacije, znaju da pretražuju informacije na internetu i imaju znanja iz oblasti elektronske komunikacije, njih je oko 46 odsto, dok 30 odsto ljudi delimično poznaje rad na računaru, a 24 odsto je kompjuterski nepismeno.

Posmatrano po opštinama, najveći udeo kompjuterski pismenih lica zabeležen je u centralnim gradskim opštinama Beograda – Vračaru (76,9%), Starom gradu (73,7%), Novom Beogradu (70,9%), Savskom vencu (69,9%), Zvezdari (67,6%), Voždovcu (65,4%), Čukarici (62,6%), Rakovici (61,2%), Paliluli (57,7%) i Zemunu (57,4%)

Podaci o obrazovanju u Srbiji (Podaci RZS)

  • 247.375 – broj žena s nepotpunim osnovnim obrazovanjem
  • 110.031 – broj muškaraca bez školske spreme
  • 17,8 odsto stanovništva je završilo osnovnu školu
  • 53,08 odsto ima diplomu srednje škole
  • 22,4 odsto stanovništva je završilo višu školu
  • manje od 38.000 je nepismeno
  • 71 odsto je udeo žena u ukupnom broju nepismenih
  • više od polovine nepismenih ima preko 65 godina
Izvor: Kurir.rs, RTS, 013info, Foto: Goran Šurlan/RAS Srbija
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info
Copy link