Opasne toksične čestice koje mogu da izazovu niz bolesti, čak i rak

Najviši nivo ovih čestica u Srbiji uzorkovan je iz ribe uzete iz Dunava kod Pančevačkog mosta, a na području Beograda otkrivene su na još tri lokacije od kojih je jedna Ada Ciganlija.

Ove toksične čestice, kako su pokazala naučna istraživanja a prenosi britanski “Gardijan”, u vodu i zemljište najčešće ulaze preko deterdženata, kasnije prirodnim sledom eksploatacije vode i zemljišta stižu i u proizvode široke potrošnje i, konačno, tako dospevaju u ljudski organizam.

Dve od svih ovih registrovanih toksičnih čestica, odnosno, polifluoroalkilnih supstanci (PFAS) kako im glasi stručni naziv, mogu da izazovu kancere ili niz drugih zdravstvenih problema u organizmu čoveka.

Uzorak je uzet iz ribe ulovljene u Dunavu kod Pančevačkog mosta i tu je zabeležena najviša koncentracija PFAS čestica u Srbiji – 37,9 nanograma po litru vode.

Posledice po zdravlje

PFAS su, kako su objasnili naučnici, „porodica čestica“ kojih ima oko 10.000. Dva PFAS-a su posebno opasna izazivajući brojne zdravstvene probleme. Prvi, kako se navodi, može da izazove rak bubrega i testisa, bolest štitne žlezde, ulcerozni kolitis, visoki holesterol i hipertenziju. Drugi je pak povezan sa reproduktivnim, razvojnim, bolestima jetre, bubrega i štitne žlezde.

PFAS hemikalije, kako pokazuju naučna istraživanja, pronađene su čak i u uzorcima krvi i majčinog mleka prikupljenim širom sveta.

– Zahvaljujući svojstvu da “odbijaju” vodu i masnoću, ove hemikalije su našle brojne primene, poput toga da se koriste u papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, tekstilu za nameštaj i sportsku odeću, premazima za tiganje koji ne lepe masnoću, elektronici (pametni telefoni), a koriste se u penama za gašenje požara – navodi se, između ostalog, u studiji “Šta su PFAS, takozvane večne hemikalije”, čiji su autori Vera Bonderović, Dragana Javorac i Aleksandra Buha Đorđević, nastavnici i saradnici Katedre za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autorke u ovoj studiji ističu da su brojni su načini kojim mame mogu doći u kontakt sa PFAS hemikalijama, od proizvoda koje svakodnevno koristimo, do vode za piće i hrane.

Američki naučnici upravo smatraju da PFAS hemikalije najčešće unosimo u organizam nanošenjem ruža i sjaja za usne (zbog čestog oblizivanja usana), i šminkom za oči (slivanjem šminke u suzne kanale).

– Neki proizvodi koji mogu sadržati PFAS uključuju papire otporne na masti, koji se koriste kao omoti za brzu hranu za poneti, kese za kokice u mikrotalasnoj pećnici, kutije za picu i omoti od slatkiša, teflonsko posuđe, premazi otporni na mrlje koji se koriste za tepihe, presvlake i druge tkanine, odeća otporna na vodu, sredstva za čišćenje, proizvodi za ličnu negu (šampon, zubni konac) i kozmetika (lak za nokte, šminka) – navodi se u studiji.

PFAS mogu ispoljiti toksične efekte na ljude i ceo živi svet, a u trudnoći, kako se ukazuje, mogu se akumulirati u placenti i proći placentarnu barijeru, prilikom čega može doći do izloženosti ploda ovim hemikalijama. Naučnici su nedavno otkrili i povezanost između izloženosti PFAS-u tokom rane trudnoće i povećanog rizika od pobačaja tokom prvog trimestra, povećanog rizika od razvoja preeklampsije kod trudnica, te male telesne težine kod novorođenčadi.

Kako smanjiti štetni uticaj ovih hemikalija?

Autorke studije odgovaraju i na ključno pitanje – kako možemo da smanjimo izloženost PFAS hemikalijama? Čini se, praktično nemoguće jer su ove hemikalije zastupljene, doduše, u niskim nivoima u hrani i u životnoj sredini.

– Neke od stvari koje možete da uradite kako biste smanjili izloženost PFAS hemikalijama, pre svega se odnosi na smanjenju upotrebe proizvoda koji sadrže PFAS, a koje koristimo. Izbegavajte posuđe od teflona ili nelepivo posuđe (npr. tiganje), izbegavajte brzu hranu i hranu za poneti, potom proizvode za ličnu upotrebu koje sadrže teflon ili sastojke sa odrednicama „fluoro“ ili „perfluoro“, izbegavajte upotrebu nameštaja i tepiha koji se reklamiraju kao „otporni na fleke“ i vodootporni… – savetuju autorke studije “Šta su PFAS, takozvane večne hemikalije”.

Izvor: Blic.rs/Predrag Vujanac