Plinske boce i gas: Mali vodič i sve drugo što treba da znate

Boce su pod pritiskom, a što je veća temperatura – ako je boca izložena otvorenom plamenu ili drugom izvoru toplote – pritisak raste i može da dođe do eksplozije, tako da moraju postojati i adekvatni uslovi njihovog držanja i skladištenja. Zbog toga boce imaju sigurnosni ventil koji izbije ako se poveća pritisak – čime se spreči eksplozija – pa gas samo iscuri.

Šta su plinske boce?

Jedan od dva načina grejanja na gas. Ljudi ih u domaćinstvima, pre svega, koriste za šporete i ringle. Postoje boce raznih veličina, od dva do 35 kilograma, a najpopularnije su one od deset. Te boce su pod pritiskom, a pune su tečnim naftnim gasom – propan butanom, gasom koji je zapaljiv.

Drugi način su instalacije, kada su kuće priključene na gasovod i do objekta imaju povezane instalacije, merač potrošnje i cevi do uređaja.

To su uglavnom šporeti, ali ima i bojlera i grejalica, dok su u Vojvodini, gde je gasovod najrasprostranjeniji, popularne i peći na gas.

Gas se može koristiti i za zagrevanje tople vode koja pumpom cirkuliše kroz radijatore.

Kako dolazi do eksplozije?

Najčešće tako što gas negde curi.

„Problem može postojati na instalacijama, na spojevima pri bocama, pa i na samom potrošaču”, kaže Goran Lazić iz firme ZOP konsalting, koja se bavi poslovima zaštite od požara.

„Na primer, ako creva koja vode od boce do šporeta nisu dobra ili je dotrajao zaptivni prsten između ventila boce i regulatora pritiska”, dodaje.

Da bi se dogodila eksplozija potrebno je da postoji kritična smeša, tj. tačno određena koncentracija gasa u vazduhu, ističe Lazić, dodajući da je u tom slučaju dovoljna samo varnica, a kamoli plamen.

„Do eksplozije može da dođe i kad plamen od zapaljenog gasa, kao posledica izjednačavanja pritiska, prodire u unutrašnjost boce i zbog trenutnog sagorevanja dolazi do eksplozije”, kaže Lazić.

„Ali do eksplozije najčešće dolazi usled nepropisnog korišćenja i neispravne opreme, poput creva ili zaptivaka”, kaže Lazić.

Šta je problem u praksi?

„Sve je problem, kod nas je sve problem. Uglavnom je to što narod nema para”, kaže Nenad Tasić iz firme Gas promet, koja se bavi prodajom i zamenama plinskih boca.

„Svi bi kupili novi uređaj, novu bocu, ali bi radije da uštede”, dodaje.

• Instalacije

Jedan od najvećih problema su neispravne instalacije, kaže Tasić, ističući da je „retko problem oko boce”.

„Neće ljudi često zamene regulator na boci, a koji treba da se menja na dve godine. nailazim na neke koji se već 15 godina ne proizvode.

„Neće da zamene ni crevo za bocu, koje košta 200, 300 dinara – viđao sam creva stara i po desetak godina, koja su izgubila svu elastičnost”.

On zato, ističe, odbije da montira bocu kada vidi da je takva situacija.

„Neću da je montiram, neću da je prodam. Znam da će me zvati i reći da moja boca nije u redu, a curi tri metra dalje.

„Nije mi u interesu da montiram bocu i imam problem, a i daleko bilo da se nešto desi”.

Kako kaže, treba proveriti sve instalacije i svaki spoj da li gas možda negde curi.

• Nestručno rukovanje

„Ljudi i dalje često upaljačem proveravaju da li curi gas. Sreća pa u tim situacija ne curi, jer bi se zapalili”, navodi Tasić.

Mnogi se, dodaje, i dalje nisu navikli na regulatore pritiska.

„Dosta starijih osoba ih koristi, navikli su da ih zatvaraju, pa stalno zavijaju, odvijaju, zavijaju, odvijaju…”

Problem nastane i kada osoba sama odluči da zameni bocu, jer nema dovoljno znanja da proveri ispravnost sigurnosnih ventila.

Zato bi to trebalo da rade stručne osobe.

„Ljudi bi trebalo da znaju najosnovnije, da u slučaju opasnosti mogu da zatvore bocu”, kaže Tasić.

„A ako se plaše ne treba uopšte da ih koriste”.

• Neregularna prodaja

Stručnjaci ističu da je najbezbednije boce puniti kod ovlašćenih distributera, firmi koje se specijalno bave time.

Tamo odnesete praznu bocu, a uzmete punu.

Istu opciju nude i pojedine benzinske pumpe, što može da bude problem, jer stručnjaci ističu da pojedini tamo na svoju ruku pune stare boce.

Te boce često nisu pregledane i ispitane, a moguće je i da prilikom postavljanja postoji problem sa crevom, spojnicama ili ventilima.

„Oprema koja se koristi treba da bude atestirana i sertifikovana, što se može naći samo kod specijalizovanih prodavaca”, kaže Lazić.

Ipak, kako kaže, mnogi neproverenu opremu za boce kupuju na pijacama.

„Tečni naftni gas je veoma agresivan i lako izazove degradaciju neodgovarajuće gume i plastike, pri čemu dolazi do razgradnje, curenja gasa i eventualne eksplozije”, ističe Lazić.

„Prvo postavljanje treba da uradi ovlašćeni distributer, koji će kasnije da vrši i periodične kontrole trošila i uređaja – za domaćinstva najmanje jednom u dve godine”, dodaje.

Jedan od razloga zbog čega boce ne treba samostalno dopunjavati jeste što ljudi uglavnom ne znaju koliko da dopune – ona ne treba da bude 100 odsto puna, navode stručnjaci.

Drugi problem je što pojedini na pumpama pune stare boce koje nemaju atest – potvrdu da su ispravne u vidu žiga – a koje posle preprodaju na crno.

Reč je o bocama za koje se ne zna kad, gde, koliko i na koji način su napunjene, što može da bude veoma opasno.

Njihove boce su često jeftinije nego u ovlašćenim servisima, koji imaju veće troškove – poput plaćanja goriva i doprinosa za radnike.

Kako da znate da curi gas?

Po mirisu i gorkom ukusu u vazduhu.

„Zato gasovi imaju specifičan miris”, kaže Tasić.

„Oni u izvornom stanju nemaju miris, ali se on namerno dodaje u procesu proizvodnje da ljudi mogli da osete da tu nešto nije u redu”, dodaje.

Međutim, tu postoji problem.

„Auto gas, koji se puni na pumpama, nema taj miris i ako počne da curi ljudi ne mogu osete. Zato je opasno to raditi”, dodaje.

Reč je o gasu koji se često nalazi u bocama koje se prodaju na crno.

Proveru da li gas curi može se obaviti i uz pomoć sunđera i sapuna, koji se nanesu na ventile, spojnice i druge delove boce.

Ukoliko se pojave mehurići – gas curi.

Šta uraditi ako osetite da curi gas?

„Najbolje je zavrnuti ventil, provetriti prostoriju, ne paliti svetla i ne unositi otvoreni plamen”, kaže Lazić.

„Tamo gde se koristi gas trebalo bi da postoje znakovi upozorenja za zabranjeno pušenje i upotrebe otvorenog plamena, alata koji varniči…”

Odmah potom – zvati stručno lice da izvrši kontrolu uređaja i instalacija, dodaje.

Pojedini kao rešenje navode i – odmah izaći iz prostorije, jer ne možemo da znamo koliko je gasa iscurelo.

I Tasić ističe da bocu na najmanju sumnju treba zatvoriti, izneti je napolje i zvati stručno lice.

„Ja kao dobavljač koji sam vam doneo bocu moram da odgovorim na te pozive”, kaže Tasić.

Gde držati pune boce?

Kada je reč o domaćinstvima, pored boca ne treba držati zapaljiv materijal, poput novina i krpa. Takođe, boce bi trebalo da budu na adekvatnom rastojanju od izvora toplote, poput peći ili šporeta. Plinske boce ne bi trebalo držati u podrumu ili iznad šahtova, kažu stručnjaci, zato što je tečni naftni gas teži od vazduha i ako dođe do curenja sve će da siđe dole. To stvara stvara veliki rizik od eksplozije. Način na koji se boce mogu skladištiti i sva druga pitanja regulisana su Pravilnikom o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištenju i pretakanju tečnog naftnog gasa iz 1971. godine.

Nesreće

Na parkingu ispred zgrade RTS-a u Beogradu došlo je do snažne eksplozije u kojoj je poginula jedna osoba.

Uzrok – plinska boca.

Snažna detonacija je odjeknula centrom grada. Eksplozija je bila toliko jaka da su na zgradi popucali prozori, a oštećeni su i obližnji automobili.

Izvor: BBC srpski, Foto: wirestock