Lični razvoj: Narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti

Narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti su termini koji umnogome zaokupljaju pažnju kako naučnika, tako i laika, i to sa razlogom.

Narcisoidne osobe itekako mogu negativno da utiču na druge ljude i zato jesu predmet proučavanja već dugi niz godina.

“Najbolji način da uznemiriš narcisoidnu osobu jeste da je ignorišeš.” – Dž. B. Snou, spisateljica

Mit o Narcisu

Narcis je bio lep i vrlo bojažljiv mladić koji je ponajviše od svega voleo usamljena lutanja po šumama. Zbog toga što se klonio društva svojih drugova i drugarica, nimfe su ga smatrale samoljubivim i uobraženim.

Osuda Nimfi

Njihov podsmeh još više ga je utvrdio u mišljenju da je usamljenom čoveku najlepše, pa je svojim ponašanjem napokon izazvao njihovo otvoreno neprijateljstvo. Odlučile su da mu se osvete.

Osveta Nimfi

Pogodna prilika pružila im se kad je Narcis prezreo ljubav nimfe Eho koja je zbog toga umrla od tuge, pa je od nje ostao samo glas. Zatražile su od boginje Afrodite da kazni Narcisa jer navodno prezire njene darove.

Afroditina kazna

Afrodita je na to udesila da se Narcis zaljubi u sebe samog, tačnije u svoju sopstvenu sliku koju je ugledao na površini šumskog jezerceta.

Smrt Narcisa

Prema jednoj verziji, toliko se dugo nadvijao nad jezercetom diveći se samome sebi, dok nije tamo pao i potopio se.

Prema drugoj verziji, umro je od te uzaludne i isprazne ljubavi.

Tragičan kraj

Kad su nimfe saznale za Narcisovu smrt, bilo im je žao, pa su se uputile da ga pronađu kako bi ga dostojno zakopale. Međutim njegovo telo nikada nisu pronašle, pretvorilo se u mirisni cvet sa šest žuto-belih latica.

Nasleđe Narcisa

Cvet u koji se pretvorio Narcis nosi njegovo ime do današnjeg dana. Njegovo ime živi, međutim, i kao drugačiji simbol: prešlo je i u naučnu terminologiju kao oznaka samoljublja i zagledanosti u sebe samog, ukratko „narcizam“.

Teorije narcizma

Sigmund Frojd

Dobro poznati psihonalitičar Sigmund Frojd je razlikovao primarni narcizam, koji se odnosi na razvojnu fazu u kojoj dete smatra kako je ono centar svakog zbivanja, a završava se kada dete postane svesno kako ne kontroliše svoje okruženje, već da od njega zavisi.

Prema Frojdu, u normalnim okolnostima dete odustaje od fantazije svemoći i postaje privrženo roditeljima radije nego sebi. Sekundarnim narcizmom Frojd naziva patološko stanje u kojem dete ne ulaže svoje emocije u roditelje, nego ih radije preusmerava natrag prema sebi.

Heinz Kohut

Druga teorija dolazi od psihoanalitičara Hajnca Kohuta koji narcizam predstavlja kao normalan aspekt detetovog razvoja i održava se kroz dve strategije: ogledanje i idealizaciju. Ogledanje se odnosi na odraz roditeljske ljubavi, privrženosti i prihvatanja deteta. Idealizacija se odnosi na detetovo verovanje da je roditelj savršen i predstavlja ga skoro kao božansko biće.

Prema Kohutu, ovakav infantilni narcizam će postepeno nestajati, a ogledanje i idealizaciju će polako zameniti realniji pogled na sebe i druge. Ako detetove narcisoidne potrebe nisu ispunjene, doći će do održavanja i prenaglašavanja slike o sebi i ove potrebe će pokušati da zadovolji u interpersonalnim relacijama kao odrasla jedinka.

Otto Kernberg

Potrebno je navesti još jednu važnu teoriju psihijatra i psihoanalitičara Otoa Kernberga. On je verovao da narcisoidne individue poseduju neki urođeni kvalitet ili posebni talenat koji postaje utočište protiv osećanja nevoljenosti. Narcizam se razvija kao odbrana od osećanja napuštenosti i gubitka i kao bes povezan sa napuštanjem. Ovaj odbrambeni narcizam se prenosi i u odraslo doba i igra značajnu ulogu u bliskim odnosima.

Prema Kernbergu, ispod prenaglašene slike o sebi narcisoidna osoba se stalno nalazi u opasnosti da doživi intenzivna osećanja straha, napuštenosti i sumnje. Narcisoidna osoba nastoji da održi prenaglašenu sliku o sebi u interpersonalnim odnosima kako bi se zaštitila od iskustva napuštanja. Zbog toga ovakve osobe mogu birati partnere koje će nesvesno doživljavati kao predstavnike svojih roditelja sa očekivanjem da će im kompenzovati adekvatnu ljubav koju nisu dobili u detinjstvu.

Narcizam i narcioidna ličnost

Narcizam se ukratko najčešće definiše kao skup karakteristika ličnosti koji je povezan sa prenaglašenim, grandioznim mišljenjem o sebi i nedostatkom empatije u međuljudskim odnosima.

Definicija narcisoidne ličnosti

Koncept narcisoidne ličnosti ili karaktera je prvi definisao austrijski psihoanalitičar Robert Velder. On je individue sa narcisoidnom strukturom ličnosti opisao kao snishodljive, sa osećanjem superiornosti u odnosu na druge.

Osobine narcisoidnih osoba

Ovakve osobe su zaokupljene sobom i sopstvenim divljenjem i sa značajnim nedostatkom empatije koje je često vidljivo u njihovoj seksualnosti koja je bazirana više na fizičkom zadovoljstvu nego na emocionalnoj intimnosti.

Narcizam kao kontinuum

Narcizam sam po sebi ne mora da bude patologija. Narcizam predstavlja kontinuum, odnosno dimenziju i svaka osoba može da se nađe na određenoj tački te dimenzije.

Zdrav Narcizam

Postoji oblik narcizma koji se smatra normalnim, pa čak i zdravim. Zdrav narcizam je adaptivan i fleksibilan. Ljudima su potrebni divljenje i pažnja. Svako ima želju za uspehom i ljubavlju. Svi u nekom trenutku doživljavamo nedostatak empatije. Ljudi vole da imaju moć i kontrolu, a s vremena na vreme mogu se osećati grandioznim ili važnim.

Normalne svojstvene karakteristike Narcizma

Dakle, nije neuobičajeno da neko ko pokazuje normalne svakodnevne karakteristike narcisa povredi naša osećanja ili pomeri naše granice. To je normalno. Ovakva iskustva možemo klasifikovati kao takva gde ljudi deluju i ponašaju se sebično, agresivno, egoistično ili neosetljivo.

Nezdraviji Narcizam: Narcisoidni tip ličnosti

Dalje, duž kontinuuma imamo „nezdraviji“ narcizam koji se naziva narcisoidni tip ličnosti. Iako većina ili sve karakteristike narcisoidnog poremečaja ličnosti mogu biti prisutne, ova vrsta narcizma se gleda unutar normalnog opsega ličnosti. Osobe sa ovakvim tipom ličnosti nam mogu delovati arogantno, osećaju se superiorno u odnosu na druge. Neke od karakteristika mogu biti malo ili nimalo empatije prema drugima. Takođe imaju osećaj da su privilegovani, odnosno da im pripada više nego prosečnoj osobi i imaju potrebu da im se drugi dive.

Narcizoidne osobine i dijagnoza

Važno je napomenuti da je moguće imati određene narcisoidne osobine i tendencije bez dijagnoze narcisoidnog poremećaja ličnosti. U stvari, većina ljudi pokazuje bar neke od osobina narcisa, ali se procenjuje da je samo 5-6% populacije zaista dijagnostikovano narcisoidnim poremećajem ličnosti.

15 karakteristika narcisoidnih ličnosti

• Preterana potreba za pohvalom, pažnjom ili spoljnim potvrđivanjem
• Aktivno traženje izvora eksterne validacije
• Ekstremna osetljivost na kritiku, odbijanje i negativne povratne informacije
• Prenaglašen, grandiozan ego ili ekstremno samopouzdanje
• Nesposobnost da se preuzme odgovornost za svoja osećanja i postupke
• Tendencija da imaju osećaj da se svet vrti oko njih
• Osećaj privilegovanosti i ljutnja kada nemaju poseban tretman
• Projekcija besa i krivice na druge
• Preokupacija novcem, uspehom, slavom, moći ili važnosti
• Preterana zabrinutost za izgled ili reputaciju
• Preterana konkurentnost, ljubomora ili potreba da se „izjednačiš“ sa drugima
• Odnosi zasnovani na tome šta drugi mogu učiniti za njih
• Biti snishodljiv prema drugima ili potreba da uvek budu u pravu
• Osvetoljubivost
• Neraspoloženje i impulsivno donošenje odluka

Narcisoidni poremećaj ličnosti

Narcisoidni poremećaj ličnosti je jedan od deset dijagnostikovanih poremećaja ličnosti, koji se karakteriše grandioznim osećanjem sebe i nedostatkom empatije. Za razliku od drugih oblika mentalnih bolesti, poremećaji ličnosti utiču na osobine ličnosti osobe i iskrivljuju razumevanje sebe. Svi poremećaji ličnosti takođe utiču na međuljudske odnose, često uzrokujući da budu manje sposobne da se povežu i formiraju zdrave veze poverenja sa drugima.

U osnovi narcizma su identifikovane dve dimenzije: grandiozni i vulnerabilni narcizam.

Grandiozni narcizam uključuje egzibicionizam, visoko samopoštovanje, potrebu za divljenjem i želju da se održi pretenciozna slika o sebi.

Vulnerabilni narcizam predstavlja preokupaciju grandioznim fantazijama, oscilacijama između osećanja superiornosti i inferiornosti i krhko samopouzdanje.

DSM-5 simptomi narcisoidnog poremećaja ličnosti

• Osećaj grandioznosti ili preterane sopstvene važnosti
• Ponavljajuće fantazije o tome da su moćni, uspešni, lepi ili važni
• Verovanja da su posebni i izuzetni (i traženje ljudi sličnog ili višeg „statusa“ ili „važnosti“ kao oni)
• Preterana potreba za potvrđivanjem, pohvalama i divljenjem od strane drugih
• Osećaj privilegovanosti ili osećaj da zaslužuju poseban tretman
• Iskorišćavanje drugih radi lične koristi ili sebičnih razloga
• Nedostatak empatije ili nespremnost da se identifikuju sa potrebama drugih
• Biti zavidan drugima ili verovanje da drugi zavide njima
• Arogantno ponašanje koje ih stavlja iznad drugih

Narcisoidna potreba za spoljnim potvrđivanjem

Pošto ljudi sa ovim poremećajem ličnosti ne nalaze unutrašnju vrednost, previše su fokusirani na to kako ih drugi vide i tretiraju. Oslanjaju se na spoljašnju pažnju i pohvale da bi se osećali posebnim. Kada to izostane, postaju defanzivni i destruktivni.

Narcisoidna povreda i bes

Kada ne dobiju dovoljno spoljne validacije, njihova nesigurnost dolazi do izražaja. To izaziva “narcisoidnu povredu”, što može dovesti do agresivnih reakcija i narcisoidnog besa, ometajući zdrave međuljudske odnose.

Oscilacije u odnosima: Divljenje i omalovažavanje

Narcisoidne osobe imaju velike oscilacije u odnosima, od očaranja do razočaranja, zbog mehanizma odbrane koji se naziva splitting. Nakon razočaranja često kreću iznova, kao da je sve prošlo.

Ljubav i seksualnost: Zavodljivost i promiskuitet

Njihove seksualne i ljubavne veze obeležene su zavodljivošću i promiskuitetnim sklonostima. Dok su skloni snažnim zaljubljivanjima, često se pokazuje nesposobnost da ostanu zaljubljeni.

Nedostatak empatije i povezivanja sa emocijama drugih

Visoko narcisoidne osobe ne prepoznaju i ne povezuju se sa emocijama drugih, pa često koriste primitivne mehanizme odbrane kao što su agresija, laganje i distorzija realnosti.

Prezentacija idealne verzije sebe

Narcisoidni ljudi stvaraju idealnu verziju sebe koju prikazuju drugima kako bi stekli njihovo divljenje, izbegavajući pokazivanje ranjivosti i stvarnih potreba.

Izbegavanje stida i sramote

Narcisoidne osobe retko osećaju stid za svoje ponašanje i uspevaju da izbegnu sramotu, ne percipirajući sebe kao sujetne ili privilegovane.

Razvijene socijalne veštine za manipulaciju

Narcisoidni ljudi često razvijaju socijalne veštine koje im pomažu da manipulišu drugima i dobiju ono što žele, pa čak i da postignu uspeh i napredak u društvu.

Tretman narcisoidnog poremećaja ličnosti

Svi poremećaji ličnosti su složeni i teški za tretman, ali se narcisoidni poremećaj ličnosti često smatra jednim od najtežih za lečenje. Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti retko samoinicijativno dolaze na psihoterapiju, a manja je verovatnoća da će istrajati u tretmanu ili se zadržati kod jednog terapeuta duže vreme.

Obično se javljaju stručnjacima za mentalno zdravlje kada ih partner ili bliska osoba prinudi na to. Terapija traje duže i zahteva visok nivo stručnosti i iskustva terapeuta, koji mora da ima jasnu strategiju za upravljanje svim mehanizmima otpora, manipulacijama, prebacivanju odgovornosti i osećanjima grandioznosti koja se javljaju tokom terapije.

Narcisoidni poremećaj u savremenom svetu

Narcisoidni poremećaj ličnosti postao je sve više prepoznat kao crvena zastavica, posebno u emotivnim odnosima. Termin “narcis” danas ima šire značenje, koje prevazilazi samo sujete i previsokog samopoštovanja.

Podrška stručnjaka za narcisoidne osobe

Osobama sa narcisoidnim poremećajem ličnosti potrebna je stručna pomoć, bilo da je to psiholog ili psihoterapeut, kako bi osvestili negativne obrasce ponašanja i oslobodili se duboko potisnutih trauma i emocija.

Put ka osvešćivanju i ljubavi

Prvi korak ka osvešćivanju narcisa je shvatanje da i oni zaslužuju ljubav, kao i da imaju sposobnost da vole. Iako su ove emocije duboko zakopane, rad na njihovom otkrivanju je ključan za njihov lični razvoj.

Osam znakova da ste možda narcis

Ako sumnjate da možda imate narcisoidnu osobnost, ovih osam znakova mogu da vam pomognu da to proverite:

Stalna potreba za pažnjom

Narcisi često govore o sebi i preuveličavaju svoja dostignuća. Uvek žele biti u centru pažnje i često dodaju detalje u svoje priče kako bi impresionirali druge. Potreba za pohvalama i odobravanjem je stalna, jer duboko u sebi osećaju nesigurnost i strah od odbacivanja.

Davanje neželjenih saveta

Narcisi često daju savete, čak i kada ih niko nije pitao. Smatraju da znaju najbolje i skloniji su kritikovanju drugih, tražeći negativnosti.

Izuzetna šarmantnost

Narcisi su vrlo šarmantni i mogu lako osvojiti druge, bilo u poslovnim, ljubavnim ili prijateljskim odnosima. Na prvi pogled ostavljaju pozitivan utisak, a tek kasnije otkrivaju svoje pravu prirodu.

Stalna potreba za takmičenjem

Narcisi imaju opsesivnu želju da budu najbolji u svemu. Teško prihvataju poraz i žele da dominiraju, bilo u sportu, na poslu ili u porodici, što otežava slavlje uspeha drugih.

Česta ljutnja

Iako izgledaju kao samouvereni ljudi, narcisi često postaju ljuti zbog sitnica. Osećaju potrebu da uvek budu u pravu i ljute se kada to nije slučaj.

Nespremnost da priznaju greške

Narcisi retko prepoznaju svoje greške ili preuzimaju odgovornost za njih. Umesto toga, koriste poricanje i prebacivanje krivice na druge.

Nedostatak empatije

Jedna od najprepoznatljivijih osobina narcisa je nedostatak empatije. Oni ne razumeju ili ne mogu da saosećaju sa emocijama drugih ljudi, što ih čini hladnim i nezainteresovanim za tuđe osećaje.

Borba sa nesigurnostima

Narcisi stalno traže potvrdu od drugih, jer se plaše da budu odbačeni, ismejani ili da naprave grešku. Strahuju od intimnosti jer misle da će njihove mane biti uočene i osuđene.

Ako prepoznate ove osobine u sebi, nemojte se obeshrabriti. Rad na sebi, slušanje drugih, razvijanje saosećanja i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke može značajno poboljšati vaš život i odnose, donoseći manje sukoba i više sreće.

Izvor: norvezanin.com, Teodora Andrić/sensa.mondo.rs, Foto: Shutterstock