Muke vanbračnih partnera oko nasledstva

Delili ste s nekim dobro i zlo, bili s njim do kraja, sticali i stekli – i, jednom od vas se nešto desi, ne dao vam Bog muka oko dokazivanja vanbračne zajednice, zajedničkog (s)ticanja i – udela u nasledstvu, iako Ustav kaže jedno, a Zakon o nasleđivanju sasvim drugo.

Priču značajno usložnjava ukoliko niste imali dece… Državo, usaglasi Zakon s Ustavom!

Naime, u Drugom delu Ustava, ”Ljudska i manjinska prava i slobode”, u članu 62. Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika u stavu 5. piše ”Vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom.”

Obratite pažnju na deo ”u skladu sa zakonom”.

U slučaju ostavinske rasprave može vam se desiti da kao vanbračni supružnik ne budete stranka u sporu – u rukama je notara da vas u raspravu ubroji, prizna, uključi, kako vam drago.

Možete biti na raspravi, ali ne mora da znači da ćete se naći i u ostavinskom rešenju – ukoliko je smrt vanbračnog supružnika nastupila iznenadno ili, ukoliko iz bilo kog razloga nije ostavio testament (zaveštanje) ili, eventualno, ugovor o doživotnom izdržavanju…

Advokati koji su vodili ovakve slučajeve naglašavaju koliko je teško, čak i u tužbi vanbračnog partnera, posle smrti drugog, dokazivati i dokazati prava u odnosu na krvne srodnike, kojima Zakon o nasleđivanju daje prednost, gotovo spram ikakvog njihovog odnosa sa preminulim rođakom.

Iako ”sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti” – po članu 4. Zakona o nasleđivanju, u praksi je i tu ”nedostojnost” nužno dokazivati, iako je često notorna činjenica – demonstrirana u sudnici.

Šta još kaže Zakon o nasleđivanju?

U članu 11. se, recimo, kaže: ”Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu”.

U idealnom slučaju, kada dvoje venčanih po sopstvenoj volji, provedu život u slozi i saradnji i steknu imovinu zajedno, ukoliko nemaju dece – prednost u odnosu na bračnog druga imaju, dakle, srodnici prvog naslednog reda. Zvuči normalno?

Još luđe glasi član 15.: ”Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu”. Bračni drug! Ukoliko…

Niste znali?

Recite drugima na vreme.

Vanbračni supružnik, izjednačene zajednice po Ustavu, nije i nužni naslednik zaostavštine svog vanbračnog partnera na imovini koju su, recimo, zajednički stekli. U najboljem slučaju će uz teško i mukotrpno dokazivanje morati da je podeli sa nužnim naslednicima, krvnim srodnicima.

Doduše, Zakon o nasleđivanju u delu 6. Razbaštinjenje nužnih naslednika – isključenje i lišenje, definiše u članovima od 61. do 65. uslove za to, ali opet – sem zaveštanja, ne daje pravo na nasledstvo vanbračnom supružniku!

U delu Zakona ”Pravo naslednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem” – definiše se mogućnost obeštećenja ”ostalih naslednika” – s obzirom da vanbračni supružnik bez ugovora o zaveštanju ne spada u red naslednika, ovo može biti samo stvar dogovora i obligacionog prava…

Znači, ako želite da izbegnete tešku, ako ne i nemoguću misiju i ako ne želite brak, bračnu zajednicu, a živite s nekim ili stičete i uživate zajedno svoju imovinu, regulišite imovinske odnose. Nikad ne znate iza kog ćoška vas vreba – jarak ili klupa u parku.

Izvor: Zana Z/vanzemunci.blogspot.com, Foto: Freepik