Istraživanje koje je vodila Jelena Obradović, razvojni psiholog sa univerziteta Stenford, donosi važne zaključke. Previše mešanja roditelja u dečije aktivnosti negativno utiče na dečiji razvoj.

Roditelji danas aktivno traže prilike da nečemu nauče svoje dete. Kada mu čitaju knjigu, oni rado razgovaraju sa njim o samom sadržaju. Kada mu zabrane video igricu, oni mu detaljno objašnjavaju razloge za to. Za ovakvo ponašanje savremenih roditelja svakako postoji veoma dobar razlog. Ranija istraživanja su pokazala da uključenost roditelja ima dobre strane. Ona direktno pomaže deci da razviju važne kognitivne i emocionalne veštine.

Suviše usmeravanja donosi kontraproduktivne rezultate

Ipak, suviše roditeljskog usmeravanja može biti potpuno kontraproduktivno za decu. To su zvanični rezultati nove studije koju je vodila Jelena Obradović. Ova studija sa univerziteta Stenford objavljena je u časopisu Journal of Family Psychology. Naučnici su pažljivo posmatrali ponašanje roditelja dece predškolskog uzrasta. Posmatranje je vršeno dok su deca bila aktivno uključena u igru. Takođe su posmatrani tokom pospremanja igračaka i učenja nove igre.

Neki roditelji su češće uskakali da pripomognu svom detetu u radu. Oni su ga ispravljali ili pitali nešto tokom obavljanja zadatka. To su radili iako je deci sasvim dobro išlo ispunjavanje obaveza. Ta deca su kasnije teže kontrolisala svoje ponašanje i emocije. Ona su imala lošije rezultate u zadacima odlaganja zadovoljstva. Pokazala su i slabije izvršne veštine i manju sposobnost koncentracije.

Deca uče samokontrolu kroz samostalno snalaženje

Roditelji imaju stalnu potrebu da se umešaju u dečiji zadatak. Oni to rade čak i kada se deca aktivno igraju. Međutim, oni na taj način onemogućavaju decu u važnom razvoju. Deca tako ne mogu da nauče da kontrolišu pažnju i emocije.

“Deca se samokontroli i samostalnosti uče samo kroz slobodu. Roditelji moraju da im omoguće da se sama snalažu”, kaže Obradović.

Ovo istraživanje baca potpuno novo svetlo na savremeni razvoj dece. To je posebno važno u ključnom periodu priprema za školu.

Zamke modernog helikopter roditeljstva

Savremeni roditelji provode mnogo više vremena sa decom nego pre. Oni su zbog toga skloni takozvanom “helikopter” roditeljstvu. To podrazumeva preterano bdenje nad decom i uklanjanje svih prepreka. Pandemija je dodatno doprinela da roditelji previše učestvuju u životima dece. Oni im stalno pomažu oko teških školskih zadataka. Na taj način im prečesto zamenjuju i stvarno društvo za igru. Pronalaženje prave mere roditeljske uključenosti je veoma važno. To je ključno u predškolskom uzrastu za razvoj samostalne regulacije pažnje. Deca moraju da nauče da upravljaju emocijama bez pomoći.

“Ovo je trenutak kada roditelji moraju da se povuku”, objašnjava Obradović.

Detaljna analiza ponašanja u laboratoriji

Naučni tim je posmatrao grupu od 102 deteta. Deca su bila uzrasta od četiri do šest godina. Ona su bila u pratnji svojih roditelja ili staraoca. Proveli su dva i po sata u poznatim stenfordskim laboratorijama. Deca su radila na seriji specifičnih i korisnih zadataka. Ti zadaci se standardno koriste za merenje sposobnosti samokontrole. Učestvovali su i u strukturisanim aktivnostima sa roditeljima. Naučnici su svakog roditelja i dete posmatrali potpuno zasebno. Kasnije su detaljno analizirali sve snimljene video materijale. Tako su uočili i jedva primetne razlike u ponašanju roditelja. Majka bi pustila sina da vodi trinaest sekundi. Zatim bi se povukla, pa bi ga usmeravala narednih trideset sekundi. Tako su doneli jasan sud o stepenu mešanja roditelja.

“Poruka koju deca dobijaju ovim putem nije suptilna”, tvrdi Obradović.

Kada je pomoć roditelja korisna a kada štetna

Naučnici su tačno izračunali meru preteranog mešanja odraslih. Analizirali su odnose između roditeljskih intervencija i samostalne inicijative deteta. Deca čiji se roditelji previše mešaju imaju probleme. Ti problemi se odnose na samokontrolu i regulaciju emocija. Sa druge strane, kada su deca potpuno pasivna, situacija je drugačija. U tim trenucima roditeljsko mešanje ne može da škodi. Cilj ove studije nikako nije puka kritika roditelja. Roditelji deci daju savete jer im misle samo dobro. Važno je ipak znati kada je to štetno.

“Učešće roditelja je važno samo kada deca krše jasna pravila”, objašnjava Obradović.

Ponekad je decu prosto potrebno ostaviti na miru. Oni moraju sami da pronađu rešenje za trenutni problem. Ova lekcija je izuzetno važna za sve moderne porodice. Roditelji moraju stalno da preispituju svoju ulogu u igri.

“Iskreno se preispitajte ako vidite da se dete snalazi. Potrudite se da im pružite priliku za inicijativu”, zaključuje Obradović.

Izvor: Detinjarije.com/Priredila: Jovana Papan, Foto: Gemini