Sedam stvari koje majke rade a koje ja više neću raditi

Izbaciću uspavljivanje dece u 20 koraka, dozvoliću sebi da izgubim strpljenje i radije ću imati pomalo neuredan dom nego biti služavka, piše jedna mama za Hafington post.

Evo spiska sedam stvari koje majke rade a koje ja više neću raditi:

1. Kupanje dece svakog dana

Osim ako se nisu valjali u blatu, nije im potrebno svakodnevno kupanje. Preko leta tu su znoj, pesak i ostaci kreme za sunčanje, ali zimi svakodnevno kupanje samo isušuje dečiju kožu i izaziva osipe kod osetljive kože. Kupanje dva puta nedeljno sasvim je dovoljno i poštedeće me svakodnevnog rvačkog meča sa klizavim, kmezavim malim detetom.

2. Komplikovana procedura uspavljivanja

Svi su nam govorili da moramo da uspostavimo rutinu pred spavanje koja uključije kupanje, masažu, prigušena svetla za vreme dojenja, što je sve zajedno trajalo sat vremena. Sada naše dete ima četiri godine i u međuremenu u rutinu pred spavanje uguralo se i: 1) pevanje pesmice; 2) čitanje tri knjige; 3) slušanje pesmice o voziću; 4) đuskanje; 5) igranje igre koju je tata izmislio; 6) rvanje za “laku noć”; 7) pranje zuba: 8) igranje “burita”, gde ga umotamo u ćebe i odmotamo kao palačinku; 9) izgovaranje molitve; 10) desetine poljubaca i zagrljaja određenim redosledom koji moramo da ponovimo ako nešto zabrljamo; 11) još jedna čaša vode; 12) još jedno piškenje; 13) još jedna čaša vode. Rutina počinje u tri popodne. Planiram da izbacim sve osim pranja zuba i kratke priče za laku noć.

3. Kupovanje organske hrane

Poslednjih pet godina provela sam u samoposluzi razmišljajući da li da potrošim četiri puta više novca na organsku jabuku ili da kupim običnu. Na kraju ne bih kupila nijednu. Više o tome neću da brinem. Bolje je da kupujem voće i povrće nego da ih ne kupujem uopšte samo zato što ne mogu da priuštim organsko.

4. Teranje dece da jedu povrće

Prvo dete smo terali da pojeden određeni broj zalogaja povrća pre nego što dobije dezert. To je dovodilo do beskonačnih rasprava o tome kolika količina hrane na viljušci se smatra “zalogajem”. Sa drugim detetom više nemam strpljenja za razgovore na temu da li se dodirivanje brokolija jezikom smatra zalogajem.

5. Beskonačno strpljenje

Zaista se trudim da se kontrolišem. Ali ponekad, jedno dete ne prestaje da pritiska dugme na svojoj muzikoj igrački, telefon zvoni a ja ne mogu da ga nađem, ovsena kaša zagoreva a drugo dete uvežbava svoju veštinu postavljanja pitanja jedva čujnim glasom. I onda puknem. I to nije ništa strašno – za decu nije dobro da budete beskonačno strpljivi, zato što svet nije takav. Svi normalni ljudi izgube ponekad živce i dobro je da deca to znaju.

6. Savršeno održavanje domaćinstva

Prijateljica je nedavno rekla “Da sam bar znala da postati majka znači postati čistačica” i to je istina. Čistim kuhinju četiri puta dnevno. Noktima gulim prljavštinu sa poda. Sparujem čarape dok se ne rastope boje. Ali sada sam počela da zabušavam – delom zbog toga što ne volim da čistim, a delom i zato što želim da to sami počnu da rade. Očekujem da sami pokupe svoje igračke, slože svoju odeću, učestvuju u nedeljnom usisavanju i brisanju prašine. Brže bih to uradila sama, ali neću da se osećam kao služavka. Bolje da nam bude malo neuredan, pa će vremenom naučiti da su svakodnevni mali napori bolji za održavanje domaćinstva nego sezonska velika spremanja.

7. Provođenje celog vikenda sa decom

Stvar koja mi najviše nedostaje iz života pre dece je vreme samo za sebe, kod kuće, u miru. Tako da počinjemo a praksom da oboje dobijamo četiri sata nedeljno bez dece i obaveza, od 8 ujutro do podneva. Drugi roditelj decu izvodi iz kuće. Već se radujem!

Izvor: Detinjarije.com