Povreda podataka o ličnosti

Šta je zapravo povreda podataka?

To je povreda bezbednosti koja dovodi do slučajnog ili nezakonitog:

• Uništenja ili gubitka podataka;
• Izmene podataka bez ovlašćenja;
• Neovlašćenog otkrivanja ili pristupa podacima.

Vrste povreda podataka

Stručna literatura i praksa razlikuju tri osnovna tipa incidenata:

Zakonske obaveze rukovaoca

Ako se povreda dogodi, zakon predviđa stroge korake koje rukovalac mora preduzeti:

1. Dokumentovanje: Svaki incident mora biti interno zabeležen.
2. Obaveštavanje Poverenika: Ukoliko postoji rizik po prava građana, rok za prijavu je 72 sata od saznanja.
3. Obaveštavanje građana: Ako je rizik VISOK, rukovalac mora direktno obavestiti osobe čiji su podaci ugroženi.

Primeri iz prakse i rizici

Pre donošenja zakona, imali smo velike incidente poput curenja baze Agencije za privatizaciju (5,2 miliona građana) i propusta u sistemu IZIS. Ovakvi događaji mogu izazvati:

• Krađu identiteta i finansijske prevare;
• Narušavanje ugleda i diskriminaciju;
• Psihološki stres i gubitak kontrole nad privatnim životom.

Kako sprečiti povredu? (Preventivne mere)

Rukovalac je dužan da primeni splet mera kako bi podaci ostali bezbedni:

Tehničke mere:

• Enkripcija i pseudonimizacija podataka;
• Redovni bekapi i planovi za oporavak od katastrofe;
• Upotreba VPN-a i višefaktorske autentikacije (MFA).

Organizacione i kadrovske mere:

• Edukacija zaposlenih: Prepoznavanje phishing i ransomware napada.
• Kontrola pristupa: Onemogućavanje USB uređaja i politika “čistog stola”.
• Upravljanje pravima: Gašenje naloga zaposlenima kojima je prestao radni odnos.