Realne zarade u Srbiji: Uticaj inflacije na standard građana

Realne zarade u Srbiji su u poslednjih 12 godina porasle za otprilike 46 procenata, što znači da su rasle po 3,2 procenta godišnje.

Trenutno, realna plata u Srbiji je 11 procenata viša nego u maju prošle godine, što predstavlja značajan rast. Ipak, važno je napomenuti da je tokom 2022. i 2023. godine, kada je inflacija bila dvocifrena, došlo do opadanja. Kada se trenutna realna plata uporedi sa decembrom 2021. godine, koji je bio poslednji mesec pre ubrzanja inflacije, može se primetiti da je porasla samo za četiri procenta, što nije naročito veliki rast za period od dve i po godine, ističu sagovornici Nove ekonomije.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Novu ekonomiju objašnjava da je za standard građana isključivo važan realni rast zarada, jer on pokazuje koliko je kupovna moć promenjena, odnosno koliko više proizvoda može da se kupi za prosečnu zaradu. Nominalne zarade i zarade u evrima nisu adekvatni pokazatelji promene kupovne moći.

Arsić naglašava da je, pored samih zarada i njihovih kretanja, za analizu standarda građana najvažnije kako se kreće ukupan dohodak domaćinstava, koji ne obuhvata samo zarade.

Zarade su najvažniji izvor dohotka, pri čemu više od 50 procenata dohotka dolazi od zarada, ali tu su i penzije, prihodi od kapitala, izdavanja, kao i doznake iz inostranstva. Sve to se na neki način sabira i troši u domaćinstvu, rekao je Arsić.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini prosečni mesečni prihodi po domaćinstvu, u novcu i naturi, iznosili su 87.973 dinara. S druge strane, troškovi za ličnu potrošnju domaćinstava bili su 88.244 dinara.

Najveći deo prihoda domaćinstava čine prihodi iz redovnog radnog odnosa (52,5 procenata), penzije (30,9 procenata), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (četiri procenta), naturalna potrošnja (2,6 procenata), prihodi van redovnog radnog odnosa (2,4 procenata), primanja od socijalnog osiguranja (2,4 procenata), dok 5,2 procenata čine prihodi iz drugih izvora (prihodi od imovine, prihodi iz inostranstva, pokloni).

Kada je reč o ličnoj potrošnji domaćinstava, najveći deo čine troškovi za hranu i bezalkoholna pića (36,8 procenata) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,4 procenata). Slede troškovi za transport (8,7 procenata), kao i za ostale lične predmete i usluge (5,9 procenata).

Lična potrošnja je 46 odsto ispod proseka EU

Arsić je istakao da je lična potrošnja po stanovniku, izražena u dolarima sa jednakom kupovnom snagom, važan statistički pokazatelj standarda građana, jer se na taj način eliminišu razlike u cenama među različitim zemljama.

“To zapravo pokazuje koliko proizvoda trošimo. Ovaj pokazatelj obuhvata potrošnju koja se finansira iz svih izvora. Prema ovom pokazatelju, manje zaostajemo za Evropom nego po BDP-u. Naš BDP je u odnosu na Evropu manji nego potrošnja, jer deo potrošnje finansiramo od doznaka. Imamo relativno značajne doznake koje povećavaju potrošnju u Srbiji, a drugi razlog za potrošnju je što manje štedimo u poređenju sa ostalim zemljama u Evropi. Naravno, uvek se može postaviti pitanje da li je potrošnja održiva ako je štednja mala”, rekao je Arsić.

Srpska potrošačka korpa nije međunarodno uporediva

Prosečna potrošačka korpa za maj 2024. godine iznosila je 103.409,38 dinara, a za njeno pokriće bilo je potrebno 1,03 prosečnih zarada. S druge strane, za pokriće minimalne korpe, koja je iznosila 53.517,55 dinara, bilo je dovoljno 0,53 prosečne zarade, što se može videti u podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Kada se govori o merenju kupovne moći kroz odnos potrošačke korpe i prosečne zarade, Arsić ističe da podaci o potrošačkoj korpi nisu najpouzdaniji pokazatelj kupovne moći većine stanovništva, pre svega zato što se kao potrošačka jedinica uzima domaćinstvo, a ne pojedinac.

“Neka domaćinstva imaju dvoje zaposlenih i jedno dete, dok druga domaćinstva imaju dvoje penzionera. Drugi razlog zbog kojeg korpa nije međunarodno uporediva je taj što je potrošačka korpa u razvijenim zemljama mnogo bogatija nego kod nas, odnosno količina proizvoda koja je uključena u korpu u razvijenim zemljama je veća nego u slučaju Srbije”, rekao je Arsić.

Prema rečima Branimira Jovanovića, eksperta Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, veoma važan podatak u ovom kontekstu su indikatori materijalne uskraćenosti. “Prema podacima iz 2022. godine (poslednji dostupni podaci), oko 15 procenata domaćinstava u Srbiji nije moglo da priušti da jede meso, ribu ili vegetarijansku alternativu svaki drugi dan. Ovaj indikator se godinama drži na istom nivou. Takođe, čak 40 procenata domaćinstava izjavilo je da teško ili vrlo teško sastavlja kraj sa krajem“, ističe Jovanović.

Poredeći zarade u Srbiji sa drugim zemljama, Arsić je ukazao na to da je Srbija pre 12 godina bila na petom mestu po zaradama među devet susednih zemalja, a da je i sada na istom, petom mestu.

“U međuvremenu smo prestigli Bosnu i Hercegovinu i malo Crnu Goru, ali su nas prestigle Rumunija i Bugarska. Godine 2012. imali smo veće zarade od Rumunije i Bugarske”, rekao je Arsić.

Ceo tekst čitajte OVDE.

Izvor: Nova ekonomija, Foto: Shutterstock