Žene na ivici nervnog sloma – Recenzija predstave

Ako Vam kažem da sam u poslednje vreme kao na ivici nervnog sloma, možda ćete pomisliti da gledanje ove predstave nije rešenje. Naprotiv!

Gledanje ove predstave je kao neka pilula koja će Vam ulepšati svet oko Vas i dati neku drugu perspektivu na probleme sa kojima se suočavate.
Danica Manojlović

Svaka žena je nekada bila Pepa

Ako iskreno pričamo, nema žene koja nekada u svom životu nije bila na ivici nervnog sloma zbog nekog muškarca. Nekim ženama se to češće dešava a nekim od nas, samo jednom. Sve sanjamo o velikoj ljubavi za ceo život i poverujemo da smo je našle, kao i Pepa oko koje se vrti priča u ovoj predstavi.

Sve smo mi nekada bile Pepa. pa i ja!

Posao, uspeh, odličan izgled i osećaj da Vam niko ne može pobrkati lončiće. I onda se pojavi ON, zgodan, uspešan i sa toliko “iskrenih” izjava ljubavi i gestova. Vremenom Vi počnete da verujete u sve to, iako ste u startu bili skeptični, zaljubite se i dozvolite sebi da maštate a on je krenuo na neku drugu kojoj će pričati o ljubavi. I najčudnije je što takvi muškarci stvarno veruju u to što pričaju.

Oni su zaljubljeni u ljubav i to da budu zaljubljeni. Sada znam da tu možda i nema neke loše namere, jednostavno svi mi percipiramo ljubav drugačije. Neko voli, a neko voli da bude zaljubljen i voli sebe i taj osećaj koji mu to stanje daje.

Foto: Pozorište na Terazijama

Problem je samo kako preživeti kraj!

“Ovo je priča o usamljenim, ostavljenom i zaljubljenim ženama. U pitanju je jako brzo smenjivanje emocija, i to nije nimalo lak zadatak za glumice. Ovo je mjuzikl posvećen ženi“, izjavio je Nebojša Bradić, režiser predstave na promociji iste.

Pepa i žene oko nje se svaka na svoj način bore za ljubav, i svaka se na svoj način bori sa emocijama. Predstava nam nudi tugu i smeh. Na kraju ćemo se smejati onome što nas boli i kao i uvek u životu, shvatiti da svaki kraj može da bude novi početak. Ispostavi se često da želimo jedno, to ne dobijemo, i onda shvatimo da nam možda nije ni bilo potrebno. Ono što mi je bilo potrebno je da odgledam ovu predstavu!

Ali hajde da krenemo od početka!

Početak: film koji je inspirisao predstavu

Predstava Žene na ivici nervnog sloma je rađena prema filmu. Film “Žene na ivici nervnog sloma” je španska crna komedija iz 1988. godine, prema scenariju i režiji Pedra Almodovara. Iste te godine, film je bio nominovan za Oskara u kategoriji za najbolji film na stranom jeziku, a debitovao je i na 45. filmskom festivalu u Veneciji. Osvojio je pet “Goja” nagrada (Španski Oskar), koje dodeljuje španska Akademija filmske umetnosti i nauke, i dva priznanja od Evropske filmske akademije. Bio je takođe nominovan i za nagrade BAFTA i Zlatni globus.

Pozorište na Terazijama je rešilo da za ovu predstavu pripremi dve ekipe glumaca koji će se smenjivati. Jedini glavni glumac koji nema alternaciju je glavni muški lik, Ivan (Hadži Nenad Maričić). Objašnjenje je da je samo jedan onaj pravi muškarac u životu žene pa ovakva uloga nema alternaciju.

Glumačke interpretacije

Drugu pretpremijeru su izneli Ivana Popović kao Pepa, Nataša Marković kao Lusia, omiljeni Slaven Došlo kao Karlos, Tatjana Dimitrijević kao Marisa, Jelena Jovičić kao Kandela, Marta Bogosavljević je Paulina i Žarko Stepanov taksista.

Ivana Popović brzo je prevazišla tremu i ponudila zanimljivo viđenje Pepe – žene koja je i sebična i brižna, vredna i lenja, pomalo bezobrazna, a opet kulturna. Sve po malo – baš kao većina nas.

Lusia je u početku delovala previše jadno i iskarikirano, ali uskoro shvatite da poznajete takve žene: one koje svoj život mere pre i posle muškarca, daju previše i gube sebe.

Kandela je preterano naglašena u dečijim momentima, ali Jelena Jovičić to izvodi sjajno. Njeno preterivanje nasmejaće vas i možda vam pokaže kako lakše pregrmeti probleme.

Slaven Došlo je odličan kao Karlos. Biti “goofy” lik nije lako, ali njemu polazi za rukom kao da je prirodno takav i u privatnom životu.

Hadži Nenad Maričić gostuje kao Ivan, odličan u ulozi stalnog člana Narodnog pozorišta. A scena… videćete kada pogledate predstavu!

Foto: Pozorište na Terazijama

Scenografija, muzika i kostimi

Video materijali u pojedinim scenama daju novu dimenziju predstavi. Scenografija Miodraga Tabačkog je pomalo čudna, ali sve deluje na svom mestu – karte, domine, kocke, šah… jer ljubav je igra na sreću, a figure povlačimo sami.

Muzika je odlična. Nema previše kakofonije, orkestar je na sceni i latino ritmovi vas mame da igrate. Povremeno glumci bore se sa pevanjem u par pesama, ali to je zanemarljivo.

Kostimi su divni. Glavna glumica bi mogla imati drugačije cipele, ali to je sitnica. Lusia je inspirisala svojim kombinacijama materijala i perli – planiram da ovog vikenda i ja ukrasim svoje haljine po uzoru na nju.

Plan mi je da do kraja decembra nabavim karte za drugu glumačku podelu jer mislim da ovu predstavu obavezno treba pogledati, više puta!
Danica Manojlović

Foto: Pozorišta na Terazijama