Vatrogasci i dalje na deponiji u Vinči

Na deponiji u Vinči i dalje traje proces dogašivanja požara koji je sada dubinski, saopšteno je iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine na osnovu izveštaja „Beo Čiste Energije” i Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Na osnovu dobijenih izveštaja od „Beo čiste energije” i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i dalje je prisutan beli dim, u jutarnjim satima nije bilo magle, ali vetar duva u pravcu grada. Građanima se savetuje da ukoliko osete prisustvo dima u vazduhu zatvore prozore i izbegavaju boravak na otvorenom prostoru.

I dalje traje prekrivanje zemljom onih područja koja su bila zahvaćena požarom, a u toku je i polivanje deponije emulzijom na na bazi algi rastvorenih u vodi.

Požari na deponijama stalna pretnja, trudnice i deca da budu kod kuće

Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole rekao je da podaci pokazuju da je u 2019. godini tokom 169 dana bilo prekomernog zagađenja vazduha na Novom Beogradu. Valjevo, Smederevo su zagađeni od grejanje, a Bor od sumpor dioksida koji je kratkoročno opasan. Suspendovane čestice su opasne na duži rok, njihovo štetno delovanje na zdravlje se javlja u skraćenim godinama života, Srbija je po izgubljenim godinama života zbog zagađenja životne sredine na prvom mestu u Evropi, devetom u svetu”, rekao je on. Doktor fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum Svetlana Stanišić kaže da su individualna ložišta i sagorevanje goriva niskog kvaliteta najveći problem za Beograd. “Trudnicama, dojiljama i maloj deci bih preporučila da što više budu kod kuće. Maske samo delimično pomažu”, kazala je Stanišić.

Profesorka objašnjava zbog čega je problematično kada se dogodi požar na deponiji.

„Kilo do dva svaki stanovnik odbaci, kad se to odbaci opasno je jer ima plastike, nije kao šumski požar. Na deponijama dolazi do stvaranja metana i kada su visoke temperature dolazi do toga da se otpad zapali, oslobađaju se neke kancerogene supstance koje dugo opstaju u životnoj sredini, akumuliraju se u telu. Meteorološki uslovi utiču kako će da se rasporedi zagađenje, ono može da pređe nekoliko desetina kilometara, ribolovci bi trebalo da izbegavaju pecanje u narednom periodu. Kada nema požara mi sve te materije unosimo hranom, a sada preko pluća, što utiče na zdravlje“, kaže ona.

Pantić ističe da kada požar nekontrolisano gori oslobađaju se kancerogena jedinjenja.

„Ono što dodatno zbunjuje građane, zvaničan monitoring pokazuje da je sve u redu, ali ta informacija nije kompletna. Primećeno je da je veća koncentracija čestica u vazduhu, prošlog vikenda je bila visoka, a sastav čestica se može videti jedino analizama“, rekao je on.

Pantić objašnjava da i kada požar bude ugašen, ostaju problemi.

„Kad je deponija u pitanju ona je permanentna pretnja, svi paremetri životne sredine su dugoročno ugroženi, zagađujuće materije unosimo i kroz lanac ishrane. Građanima je važno da budu svesni i informisani, ako osećaju neprijatan miris da smanje aktivnosti na otvorenom, važno je da pomeramo razgovor od merenje ka merama, vazduh je dugoročno zagađen poslednjih 10 godina. Početkom grejne sezone stiže novi talas“, rekao je Ognjan Pantić.

Govoreći o reciklaži, Stanišić navodi da ne moće sve da se reciklira.

„Dobar deo ne može, deset odsto plastike se reciklira, nova plastik je jeftnija. Za metal i staklo je u redu, a za plastiku ne baš“, rekla je ona.

Pantić dodaje da se manje od 1 odsto otpada reciklira.

„Daleko smo mi još. Činjenica da plastika gori je najveći problem, kako na deponijama tako i u Bloku 70, deminantno je gorela plastika, a pritom je u najnaseljenijoj opštini“, rekao je Pantić.

Izvor: N1, Beoinfo