Srbija na lekovima: Koliko nas boluje od depresije?

Koliko se često pomisli da su životi najvećeg broja ljudi oko nas savršeni, toliko je istina da se oni vrlo lako mogu svrstati na listu onih depresivnih. Kreiranje imidža na osnovu slika, najčešće su samo slike, ne i istina.

Poređenjem sa drugima, dodatno otvaramo vrata depresiji, koja je i u Srbiji mnogima promenila percepciju i uvukla ih toliko duboko u beznadežnost, da se zvaničnoj statististici o ovoj bolesti teško može “pogledati u oči”. Još više je poražavajuće ako se uporedi volumen bolesti sa nejasnom podrškom zdravstvenog budžeta u borbi protiv nje, piše NIN.

Da od depresije boluje tri do četiri odsto stanovništva industrijski razvijenih zemalja, da su žene ugroženije od muškaraca jer se kod njih depresija dijagnostikuje i do tri puta češće, podaci su u koje javnost veruje sve više, a i sama se suočavajući sa ovim problemom.

Svetska zdravstvena ogranizacija procenjuje da na svetu pet odsto odraslih pati od depresije.

Procene su i da je depresija glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje u svetu i da je drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina života).

Posmatrajući Srbiju, svaki šesti odrasli stanovnik između 18 i 65 godina ispunio je neki od kriterijuma za 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije. Imamo i oko 2,8 odsto stanovnika, odnosno oko 18.000 ljudi sa suicidnim mislima. Još je čitav niz ovakve poražavajuće statistike, ali s druge strane čini se da ne postoje jasni podaci o podršci obolelima od strane sistema, a još manje o njenoj viziji.

Na recept izdato 14,5 miliona lekova za depresiju

„U apotekama u Srbiji u 2022. na recept je izdato oko 14,5 miliona lekova za lečenje depresije, anksioznosnosti i drugih neuropsihijatrijskih oboljenja. Od toga je oko 5,2 miliona pakovanja iz grupe anksiolitika (bromazepam, diazepam, alprazolam i lorazepam) što je za oko 6,5 odsto manje nego 2021, navode u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Ako idemo detaljnije, najviše propisivan lek prošle godine bio je bromazepam sa oko 2,49 miliona pakovanja, zatim lorazepam i diazepam sa po oko 1,26 miliona pakovanja, dok je alprazolam na četvrtom mestu sa oko 188.000 pakovanja.

Kada smo postali depresivna nacija i da li je tome doprinela pandemija korona virusa nije moguće sa sigurnošću odrediti. Trend potrošnje lekova za smirenje u Srbiji datira i pre pandemije. Ono što pokazuju podaci o potrošnji antidepresiva (benzodiazepina) koje su nam dostavili iz Agencije za lekove i medicinska sredstva u prethodne tri godine jeste rast u odnosu na pandemijsku 2020. godinu: i to sa 3,1 milion u 2020. godini na 3,15 miliona u prošloj.

Brojke same za sebe i više nego govore. Neki bi rekli da Srbiju stavljaju na istu ravan na kojoj su i mnogo razvijenije zemlje. I to nije daleko od istine, ali kada se sagleda celokupna slika, jasno je da se u detaljima kriju i mnogo veće opasnosti i posledice.

Izvor: NIN, Foto: Pixabay