Životna sredina: Šta je azbest i da li je opasan

Materijal, koji se više ne koristi zbog kancerogenih svojstava i dalje oblaže cevi za vodu u delovima Beograda i Vojvodine, ali nadležni i stručnjaci kažu da nema razloga za paniku.Da li je to baš tako?

Azbest je u 20. veku bio popularan kao „izolacioni materijal”, kaže Konstantin Ilijević, docent na Hemijskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Međutim, naučnici su uočili da se azbest kruni, oslobađajući sitne čestice koje mogu da izazovu zdravstvene probleme”, objašnjava.

Srbija je jedna od 70 zemalja u svetu koje su zabranile upotrebu svih vrsta azbesta, pokazuju podaci Međunarodnog sekretarijata za zabranu azbesta.

No, zaostao je u delovima beogradske vodovodne mreže – u dužini od skoro 400 kilometara.

Najveći broj azbest cementnih cevovoda je u beogradskim opštinama Čukarica, Palilula i Zemun, kažu iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Kvarovi na azbest cementnim cevovodima su česti i često komplikovani za sanaciju, pa se planira njihov zamena u zavisnosti od raspoloživog finansijskog i operativno-tehničkog kapaciteta“, naveli su.

Gradske vlasti su najavile zamenu svih dotrajalih cevovoda, ali iz ovog preduzeća nisu odgovorili na pitanje o rasporedu i tempu zamene i upravljanjem rizicima prilikom zamene.

BBC novinari su izračunali da bi tempom od 10 kilometara godišnje zamena cevi trajala blizu četiri decenije.

Šta je azbest?

Azbest je prirodni mineral koji se pojavljuje u prirodi i ima ga u talozima stena na čitavoj planeti, od italijanskih Alpa do Australije. Popularnost u građevinskoj industriji stekao je zbog izolacionih osobina i otpornosti na vatru.

„Ima vlaknastu strukturu, a sačinjen je od finih iglica, od svega nekoliko makrometara”, kaže Ilijević.

„Problem sa azbestom je što se lako kruni, čestice se raznose, a kada uđu u ljudski organizam, mogu da prodru duboko“, dodaje.

Iglice su toliko sitne da ljudski sistem za disanje, „počev od dlaka u nosu”, ne može efikasno da ih isfiltrira, kao što telo to „svakodnevno radi sa prašinom koju udišemo“. Telo ih registruje kao „strano telo kojeg pokušava da se oslobodi”.

„Ali, pošto su tako male, najčešće ne može da ih izbaci i tu mogu da se stvore upale, koje povećavaju rizik od pojave kancera“, objašnjava hemičar.

Ilijević ističe da „ako ste nekada udahnuli azbest, to ne znači da ste osuđeni na smrt”.

„Međutim, verovatnoća za razvoj bolesti je veća nego kod ljudi koji nisu dolazili u kontakt sa azbestom”, upozorava.

Gde su azbestne cevi za vodu i šta kada puknu?

„Azbestno-cementne cevi ne utiču na kvalitet vode za piće, jer voda nije u direktnom kontaktu sa azbest-cementom jer postoji izolacija unutrašnjih zidova cevi u vidu cementne košuljice ili specijalnih emulzija“, irekao je Branimir Sević, izvršni direktor „Vodovoda”.

„U beogradskoj vodi za piće nikada nisu nađeni toksični teški metali, kancerogene supstance, kao ni azbestna vlakna”, dodao je.

Jedan od problema azbestno-cementnih cevi što su krte i lako pucaju, rekao je Sević.

Iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o postupanju prilikom pucanja azbestnih cevi i da li se u tom slučaju rade dodatne analize vode.

„Kada dođe do naprsnuća cevi, azbest može da dođe u kontakt sa vodom i tako do naših slavina“, kaže Ilijević.

„Da je voda u Beogradu opasna, imali bismo epidemiju raka, ali svakako savetujem da pustite da istekne što više vode ako je bilo nestašica“.

Postoje i filteri za slavine i bokale, koji služe za eliminaciju azbestnih čestica i drugih nezdravih materija iz vode, ukazuje.

Kako se odlaže azbest u Srbiji?

Iz „Vodovoda” kažu da se otpad nastao zamenom azbestnih cevi „odlaže u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom”.

Odlaganje azbesta u Srbiji je propisano i Pravilnikom o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest. Pre odlaganja, otpad se tretira kako bi se sprečilo raznošenje azbestnih vlakana i prašine u životnu sredinu. Zatim se odlaže na deponije, spakovan u vidljivo označene kasete, specijalno namenjene odlaganju azbestnog otpada.

„Pakuje se kako bi se sprečio kontakt sa vodom i drugim gasovima, kao i da bi se sprečilo raznošenje azbestnih čestica”, objašnjava Ilijević.

Stručnjaci i ekološki aktivisti često apeluju da se ukloni jalovište bivšeg rudnika azbesta u Stragarima kod Kragujevca, nazivajući ga „višedecenijskim ekološkim problemom”.

Pored ovog, postojao je rudnik azbesta Korlaće na Kopaoniku, ali oba su već dugo zatvorena.

Širom Balkana su proteklih godina organizovani protesti i podnošene su krivične prijave zbog sumnji ljudi da su bili izloženi nepropisno odloženom azbestu.

Izvor: BBC na srpskom, Foto: iStock/Shutterstock