Životna sredina: “Narod protiv trovača”

Zagađenje vazduha je najveća pretnja po zdravu životnu sredinu. Globalno, 7 miliona ljudi prevremeno umre svake godine.

Zagađenje vazduha nije izolovan problem

Prema podacima iz izveštaja mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu “Bankwatch” iz septembra 2021, skoro 12.000 ljudi je umrlo zbog prekomernog zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu u periodu od 2018. do 2020. godine.

Zagađenje vazduha u Srbiji ima više uzroka: proizvodnja energije pomoću fosilnih goriva, neefikasni uređaji i mreže za grejanje, transport, poljoprivredna praksa, sagorevanje otpada na nekontrolisanim deponijama. Potrebno je da se pozabavimo osnovnim uzrocima i njihovim uticajima.

Stručnjaci ukazuju da je svaka četvrta astma posledica zagađenja

Učili su nas da je vazduh smeša gasova bez boje i mirisa. Međutim, pojavljuju se učestale magle koje nisu bele već sive zbog zagađenja. Pa kako da sada učimo našu decu? Kako se to vazduh vidi i koje je boje – svetlosive, mlečenosive…? I zaista više nije Beograd, već Sivograd.

U najvećem delu Srbije, prethodnih meseci zabeležene su povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu.

Najveći zagađivači vazduha su termoelektrane u Obrenovcu, Kostolcu i industrije u Smederevu (HBIS), Boru (Ziđin), Majdanpeku koje su zasnovane na tehnologijama od kojih se u svetu odustalo. I Kostolac i Nikola Tesla su u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS). Nažalost, vlastodršci ne odustaju i od projekata, među kojima su Linglong i Rio Tinto. Potpuno neopaženo je prošla i informacija da je u novembru 2022. godine Viši sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu u korist Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, RERI (eng. Renewables and Environmental Regulatory Institute) po osnovu tužbe iz januara 2021. godine i naložio je „Elektroprivredi Srbije“ (EPS) da smanji emisije sumpor dioksida u termoelektranama zbog njihove opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Još tokom 2018. i 2019. godine termoelektrane „Nikola Tesla“ i „Kostolac“ su emitovale šest puta veće količine sumpor-dioksida od dozvoljenih, sa trendom prekoračenja i narednih godina.

Navodeno je da se presuda Višeg suda velikim delom oslanja i na ekspertsku analizu koju je RERI dostavio, a koju je za potrebe tužbe izradila profesorka dr sc med Dragana Jovanović, pulmolog. Ona je u svom nalazu utvrdila da višestruka prekoračenja emisija sumpor-dioksida dovode do širokog spektra posledica po ljudsko zdravlje, poput otežanog disanja, nastanka dugotrajne astme, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća, sve do najozbiljnijih kao što su povećana smrtnost od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, sklonost demenciji, šlog, oštećenje normalnog razvoja ploda i poremećaja razvoja pluća kod dece.

Dakle, ovo ukazuje da čestice metala iz vazduha ne ulaze samo u pluća, već i u krvotok. Sadašnja ministarka zdravlja, eminentni neurohirurg dr Danica Grujičić, ranije je javno iznosila podatke o posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja i porasta smrtnosti od malignih bolesti. Ukazivala je da je potrebno sprovesti istraživanja u cilju dokazivanja uzročno-posledične veze između agresije i porasta malignih i retkih bolesti i rođenja dece i životinja s različitim deformitetima.

Prema podacima sa specijalizovanog sajta AirVisual, krajem prošle i početkom ove godine u vazduhu u Srbiji zabeleženo je višestruko povećanje PM 2,5 i PM 10 čestica, koje se smatraju opasnim po zdravlje.

Šta su PM 10 i PM 2.5 supstidarne čestice?

Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, radi se o takozvanim lebdećim česticama ili, kako se to često naziva – „sitna prašina”.

Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.

Antropogene nastaju kao posledica čovekovog delovanja.

PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara, a PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara, što je 30 puta manje od ljudske dlake.

Što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

“Dok se građani Palilule guše u smogu, sve službe ćute”

Beograd je već godinama na listi najzagađenijih gradova Srbije i godinama gradske vlasti ne čine ništa konkretno na rešavanju ovog ozbiljnog problema.

Građani Palilule zahtevaju brže i odlučnije delovanje lokalnih i ostalih institucija u oblasti svojih delovanja.

Izvor: Mediji (danas.rs, BBC)