Jedan klik može skupo da vas košta: Kako da prepoznate fišing

Kako da prepoznate fišing i na vreme sprečite prevaru? Obratite pažnju na sumnjive poruke, linkove, zahteve za podatke i obećanja koja deluju predobro da bi bila istinita.

Fišing je vrsta internet prevare u kojoj napadači pokušavaju da vas navedu da otkrijete poverljive podatke ili uplatite novac. Najčešće se predstavljaju kao banka, državna institucija, poznata kompanija ili druga pouzdana organizacija. Jedan od najčešćih mamaca jeste obećanje lake i velike zarade uz minimalno ulaganje i bez rizika.

Brza zarada bez rizika ne postoji. Posebno treba biti oprezan kada vam neko garantuje profit od ulaganja. Prevaranti danas koriste društvene mreže, oglase, imejlove i aplikacije za dopisivanje. Njihove poruke često izgledaju profesionalno i uverljivo.

Kako funkcioniše prevara sa „sigurnom zaradom”?

Najčešće sve počinje oglasom na društvenim mrežama. Poruka obećava jednostavan način da se novac brzo uveća. Često se pominju akcije, kriptovalute, berza ili poznate kompanije. U nekim slučajevima prevaranti zloupotrebljavaju imena poznatih institucija.

Komisija za hartije od vrednosti Srbije upozorila je u martu 2026. na sve veći broj investicionih prevara putem interneta i društvenih mreža. Upozorenje obuhvata i slučajeve lažnog predstavljanja u ime Beogradske berze i drugih učesnika na tržištu kapitala.

Kada korisnik pokaže interesovanje, komunikacija se često nastavlja privatnom porukom. Tada navodni broker pokušava da izgradi poverenje. Može vam ponuditi pomoć pri registraciji. Može vas ubeđivati da uplatite početni iznos. Nakon prve uplate mogu uslediti novi zahtevi. Prevarant može tražiti dodatni novac za navodni porez, proviziju ili isplatu profita. U stvarnosti, obećana zarada ne postoji. Cilj je da žrtva uplati što više novca.

Zašto ponuda treba da probudi sumnju?

Najveća greška je posmatrati početnu uplatu kao jedini mogući gubitak. Ako prevarant dobije podatke kartice ili pristup elektronskom bankarstvu, rizik može biti mnogo veći. Ne postoji razlog da nepoznata osoba dobije vaš broj kartice, sigurnosni kod ili lozinku za elektronsko bankarstvo.

Narodni banka Srbije posebno upozorava da banke ne traže od korisnika da mejlom ili porukom dostavljaju lozinke i podatke kartice. PIN se ne unosi prilikom internet kupovine.

Kako prepoznati lažnog brokera?

Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazati na prevaru.

• Garantuje vam profit ili tvrdi da ne postoji mogućnost gubitka.
• Obećava nerealno visoku zaradu u kratkom periodu.
• Vrši pritisak da odmah uplatite novac.
• Traži podatke kartice ili dokumenta putem poruke.
• Komunikaciju prebacuje na WhatsApp ili Viber.
• Šalje link za registraciju na nepoznatom sajtu.
• Izbegava jasne podatke o kompaniji i njenoj registraciji.
• Traži dodatnu uplatu za isplatu navodne zarade.

Posebno budite oprezni ako osoba insistira na brzom donošenju odluke. Pritisak je jedna od tehnika kojom prevaranti pokušavaju da spreče proveru informacija.

Proverite ko vam nudi ulaganje

Pre bilo kakve uplate proverite da li kompanija zaista postoji. Još važnije je da proverite da li je ovlašćena za pružanje investicionih usluga.

Komisija za hartije od vrednosti savetuje građane da provere da li su platforma ili društvo koje nude investicione usluge ovlašćeni i registrovani kod nadležnih organa.

Nemojte koristiti kontakt podatke koje vam je poslao navodni broker. Kompaniju pronađite samostalno i koristite njene zvanične kanale.

Ne verujte samo izgledu sajta. Profesionalan dizajn nije dokaz da je platforma legitimna.

Fišing više nije samo lažni imejl

Fišing je tehnika kojom napadači pokušavaju da vas navedu da otkrijete poverljive podatke. To mogu biti lozinke, podaci kartice, korisnička imena ili drugi podaci potrebni za pristup nalogu. Napad može stići kroz imejl, SMS, društvene mreže ili aplikacije za dopisivanje. Poruke su stizale čak i sa poznatih brojeva. U njima su korisnici pozivani da glasaju na navodnom takmičenju. Klikom na link napadač je mogao da poveže dodatni uređaj sa WhatsApp nalogom. To pokazuje zašto ni poruka koja stiže od poznatog kontakta ne mora automatski biti bezbedna.

Aktuelne prevare u Srbiji tokom 2026. godine

Nacionalni CERT je tokom 2026. godine objavio više upozorenja o različitim fišing kampanjama.

U januaru i martu upozoravano je na poruke koje zloupotrebljavaju ime JP „Putevi Srbije”. Korisnici su preusmeravani na lažne internet stranice. U aprilu su građanima stizale lažne poruke o saobraćajnim kaznama. Poruke su koristile naziv državnih institucija i vodile ka prevarnim domenima. U avgustu 2026. Nacionalni CERT upozorio je na lažne imejlove kojima se korisnici pozivaju da ažuriraju svoje podatke.

Link iz poruke vodio je na lažnu stranicu za unos korisničkog imena i lozinke. Ovi primeri pokazuju da se taktike menjaju. Cilj napada ipak najčešće ostaje isti, doći do novca ili poverljivih podataka.

Kako proveriti sumnjiv link?

Pre nego što kliknete, pogledajte adresu internet stranice. Obratite pažnju na naziv domena i slovne greške. Prevaranti često koriste adrese koje podsećaju na legitimne sajtove. Razlika može biti samo u jednom slovu ili nastavku domena. Nemojte smatrati ikonicu katanca dovoljnim dokazom da je sajt pouzdan. HTTPS štiti komunikaciju sa sajtom, ali ne potvrđuje da je vlasnik sajta legitiman.

Najsigurnije je da sami ukucate adresu institucije u pregledaču. Zatim informacije proverite na zvaničnom sajtu.

Podaci koje nikada ne treba slati

Postoje podaci koje ne treba dostavljati nepoznatim osobama putem imejla, društvenih mreža ili aplikacija za poruke.

• PIN platne kartice
• Lozinku za elektronsko bankarstvo
• Kodove za potvrdu transakcija
• Fotografije platne kartice
• CVV ili CVC sigurnosni kod
• Korisničko ime i lozinku
• Fotografije ličnih dokumenata, osim kada je to potrebno kroz provereni postupak

Narodna banka Srbije savetuje građane da ne šalju fotografije kartica ili dokumenata putem imejla i društvenih mreža. Takođe upozorava da se PIN ne koristi pri internet kupovini.

Šta uraditi ako ste već kliknuli?

Ako ste samo otvorili sumnjivu stranicu, nemojte odmah paničiti. Zatvorite je i nemojte unositi nikakve podatke. Ako ste uneli lozinku, odmah je promenite. Isto uradite na drugim servisima ako koristite istu lozinku. Ako ste ostavili podatke kartice, odmah kontaktirajte banku. Objasnite da sumnjate na prevaru i pratite instrukcije banke. Ako ste izvršili uplatu, sačuvajte svu komunikaciju. Sačuvajte poruke, imejlove, brojeve telefona, adrese sajtova i potvrde o uplati. Ako ste preuzeli sumnjivu datoteku, nemojte je ponovo otvarati. Pokrenite bezbednosnu proveru uređaja. Ako koristite službeni računar ili telefon, obavestite IT službu svoje organizacije.

Gde prijaviti internet prevaru?

Građani mogu prijaviti sajber incident Nacionalnom CERT-u Republike Srbije. Na njihovom sajtu postoji formular za prijavu incidenata za fizička lica. Nacionalni CERT navodi i da se incident može prijaviti putem adrese info@cert.rs.

Servis za prijem i obradu incidenata dostupan je 24 časa dnevno. U slučaju sumnje na visokotehnološki kriminal, Nacionalni CERT upućuje građane i na platformu „Sajber straža” Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ako je reč o sumnjivoj investicionoj ponudi, slučaj možete prijaviti i Komisiji za hartije od vrednosti. Komisija je u svom upozorenju iz marta 2026. navela adresu nadzor@sec.gov.rs za prijavu sumnjivih aktivnosti.

Najvažnije pravilo: ne verujte garantovanoj zaradi

Ne postoji investicija koja može legitimno da vam garantuje visoku zaradu bez rizika. Akcije, fondovi, kriptovalute i drugi finansijski instrumenti nose različite nivoe rizika. Pre ulaganja potrebno je razumeti gde ulažete novac. Posebno izbegavajte ponude koje traže hitnu uplatu. Ne dozvolite da vas obećanje lake zarade spreči da proverite informacije. U svetu internet prevara najskuplji klik može biti upravo onaj koji napravimo u žurbi.

Foto: Gemini