Šta će nam doneti Zakerbergov metaverzum?

Osnivač Facebooka Mark Zakerberg najavio je da će kompanija ubuduće, pored razvoja društvenih mreža, raditi i na stvaranju i unapređenju platformi kao što je metaverzum “Horizon”.

Kakve će implikacije imati ovakvo trasiranje poslovanja koje proističe iz želje da kompanija ne bude poznata samo po Facebooku, već kao brend koji će biti vlasnik Facebooka, Instagrama, WhatsAppa, Horizona i mnogih drugih platformi u budućnosti?

Da li se u pozadini ove priče nalazi i strategija koja kaže da se treba rebrendirati kada dođemo do krize, ili se radi tek o inovaciji? Ali, za početak, šta je “metaverzum”?

Kako kaže Vladimir Radunović iz DiploFoundation, metaverzum bismo mogli da definišemo kao nadogradnju servisa koje danas imamo na Facebooku na viši nivo virtuelne stvarnosti. On pravi analogiju sa SMS porukama i kaže da smo nekad komunicirali njima, pa su nam one bile eksterni svet van fizičke realnosti, onda su došle društvene mreže koje su ovaj proces učinile još virtuelnijim, a vrhunac tog procesa bio bi metaverzum koji podrazumeva da se iz realnog sveta izmestimo ne samo vizuelno, već i drugim čulima.

“U praksi to znači da bi sa nekim sedeli na kafi, iako niste na kafi. Ja sam kod kuće, sagovornik je kod kuće, ali mi bismo imali osećaj da smo u kafiću oko kojeg prolaze neki ljudi. Ja Vas vidim, Vi mene vidite, da li u obliku avatara ili bukvalno u obliku neke hologramske projekcije, a zapravo se nismo nigde mrdnuli iz kuće”, objašnjava on kako bi sve moglo da izgleda.

Naš sagovornik kaže da je on redak primer onih koji kritikuju virtuelnu stvarnost, nazivajući je čak Matriksom. Za razliku od njega, kako je dodao, većina ljudi iz sveta biznisa nije saglasna sa ovakvim opisom.

“Dakle, ja namerno navodim primer Matriksa jer to funkcionalno jeste tako. Ja sedim u fotelji i život je potpuno virtuelan, sva moja čula su izmeštena u drugi svet, a ja samo fizički sedim u nekom prostoru, ali se sve ostalo dešava na potpuno izmenjen način, i to konceptualno jeste Matriks”, objašnjava on, upozoravajući da su i pretnje koje dolaze iz čitavog ovog sistema matriksovske.

Radunović ne negira i prednosti koje metaverzum sa sobom može doneti, što potkrepljuje primerom koji bi mogao da se primeni u aktuelnoj pandemijskoj situaciji. Dakle, u momentu kada je neko sprečen da fizički putuje po svetu, on može otputovati na neko mesto u virtuelnom svetu.

Ali, kako je dodao, ipak je to novi svet koji ne postoji – ovde. Sličnih pokušaja je, kako je rekao, bio i ranije sa video igricama, navodeći primer poznate igrice Second life. Razlika je što u vreme popularnosti ove igrice nije bilo naočara, već se pratila preko ekrana. Ipak, novac zarađen u toj igrici je mogao da se koristi u kafićima što, kako je naveo, jeste vrsta virtuelne realnosti.

„Ali, kad vi stavite na sve to ne samo naočare, već i pomagala za ostala čula, u budućnosti se čak očekuje i učešće čula mirisa, kao i taktilnih čula, vi ćete time bukvalno biti prebačeni u drugi univerzum. Trenutno se to dešava nama kad gledamo u telefon jer smo suštinski mentalno negde drugde“, objašnjava Radunović.

U kontekstu najava koje dolaze iz kuhinje Facebooka, postavlja se pitanje na koji način će se ovaj metaverzum odraziti na sve one koji ovu mrežu koriste kao alat uz pomoć kojeg dolaze ne samo do velikog broja potrošača, već i do informacija o njima.

Međutim, Radunović smatra da je ovo jedno od pitanja na koja se ne može odgovoriti konkretno i koncizno zbog toga što je put tehnoloških informacija uglavnom nepredvidiv.

„Za gomilu tehnologije koju smo napravili, poput blockchaina i virtuelne stvarnosti donekle – ne znamo šta bi sve potencijalno mogla da donese. Razlog tome je što ne proizvodimo tehnologiju sa određenom svrhom, već je tražimo kada imamo gotov proizvod“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, trenutno se online kupovina obavlja tako što potrošači gledaju fotografije i video zapise koje prikazuju predmete koji se prodaju, dok će virtuelna stvarnost koju nudi metaverzum stvoriti jedan drugačiji pristup.

“Tamo ćete moći da reklamirate kroz interakciju koja stvara utisak da ste uživo pored predmeta koji se reklamira. Dakle, ako vi prodajete neko medicinsko pomagalo, vi ćete pred mojim očima da ga napravite, a onda ćete mi pokazati kako to funkcioniše u praksi kada ga koristite na pacijentu, dok ja sve vreme posmatram to”, objašnjava on.

Prema Radunovićevoj oceni, iako internet ima 60 i više godina, mi se problemima koje on ima bavimo ne zbog njega, već zbog ljudi i činjenice da društvo nije u stanju da ga iskoristi na najbolji mogući način. To što nam toliko vremena treba da reagujemo na probleme, smatra on, samo govori koliko će virtuelna realnost učiniti situaciju složenijom.

„Zamislite taj skok, koji se naravno neće desiti sutra, već za 10 i više godina. Ali to bukvalno jeste slika matriksa. Pogledajte ponovo Matrix i videćete kako sve funkcioniše. Zato se postavlja pitanje smisla našeg života i celog društva koje će odjednom biti premešteno u jednu potpuno virtuelnu stvarnost, a samo će vegetirati. Naravno, govorim o najradikalnijem mogućem scenariju koji ne mora nužno da se desi, ali stvari idu u tom pravcu“, upozorio je Radunović, dodajući da se ne razmišlja preterano o posledicama na ljudsku psihu, već samo o prednostima koje razvoj tehnoogije nosi sa sobom.

Kako je istakao, niko iz industrije i društva se do danas nije suočio sa rizicima koji prete. Mi stvaramo inovacije samo radi inovacija, a trebalo bi da ih stvaramo sa nekom drugom svrhom. Niko se ne bavi pitanjem šta dobijamo, a šta gubimo inovacijama.

„Mi nismo u stanju da stanemo na loptu i prvo se zapitamo da li nam nešto zaista treba i koje su opasnosti od toga, i kako da ih predupredimo prilikom stvaranja nečeg novog. Jeste ovo mračna projekcija, ali bojim se da su sve druge projekcije pozitivne, što je super. Reći će vam o svim mogućim prednostima, a da li će društvo to zaista koristiti tako te ćemo ući u neku distopiju gde će bilo koje kompanije ili države još više moći da upravljaju nama – crvena i plava pilula iz matriksa. Ali, to su ozbiljne opasnosti“, zaključio je Radunović.

Izvor: biznis.rs