Svaki sedmi vozač u Srbiji stradao zbog alkohola

Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15% nastradalih vozača (kod skoro svakog sedmog) prisutan alkohol u krvi.

Uporednom analizom dostupnih podataka, dolazi se do zaključka da vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola imaju preko dvadeset puta veći rizik da smrtno stradaju ili zadobiju povrede u poređenju sa treznim vozačima. Najviše saobraćajnih nezgoda u kojima je alkohol prisutan kao uticajni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda, dogodi se upravo vikendom, a naročito u večernjim i noćnim satima. Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na sve vozače da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i da poštuju saobraćajne propise.

Kako i koliko alkohol utiče na vozače?

Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja u Srbiji u periodu od 2017. do 2021. godine, pokazuju da je u saobraćajnim nezgodama u Srbiji smrtno stradalo 2.674 ljudi, teške telesne povrede je zadobilo 16.474, dok je lake telesne povrede zadobilo 83.280.

“Svako piće daje određeni procenat alkohola u krvi. Najviše imaju “žestoka” ili kratka pića, kao što su rakije ili vodka, koji imaju i do 40 odsto alkohola, dok vino ima oko 12 ili 13, i pivo koje ima najmanje”, objašnjava psihijatar za portal Danas.

On kaže da je najveći problem kod alkoholnih pića visoki procenat šećera, pošto ulaskom u organizam, ubrzava se metabolizam i protok alkoholnih materija kroz telo.

“Materije odlaze u jetru, pošto im je tamo mesto gde se prerađuju. Zatim idu u bubrege, gde neki deo ostane, a neki se izbaci, dok jedan deo ostaje u organizmu. Pitanje je gde ide taj deo što ostaje, a to su mozak, mišići i srce. Ti organi reaguju, i mozak menja stanje svesti. To stanje može biti lako povišeno raspoloženja, koje odmah smanjuje kritičnost, pošto se stvari posmatraju na jedan pozitivan način. Napominjem ako se stvari posmatraju potpuno pozitvno pada kritičnost. Kada ona padne javlja se osećaj sigurnosti, a kada se javi taj osećaj onda čovek kaže “zašto da sebe kontrolišem”, “pošto znam šta radim”, ali nije tako. Mozak dobija sporije informacije”, objašnjava psihijatar kako utiče alkohol na organizam i dodaje:

“Vozač vidi raskrsnicu, i zna da treba da skrene, ali se njemu vidno polje sužava i ne može da vidi potpunu sliku. To što on vidi stiže u centar za informacije. Centar obrađuje šta je video, i onda daje odgovor, ali je on spor, pošto mišići ne mogu brzo da odreaguju, i to se naziva “psihička sekunda”. To je refleksna radnja, automatizovana, bez učešća svesti, i koja je znatno produžena nego kod treznog i zdravog vozača”.

Zbog toga za razliku od čoveka koji nije pod dejstvom alkohola, alkoholisani vozači sporije reaguju, par sekundi od treznog, što je dovoljno da se dogodi nezgoda.

Za pravo pijanstvo potrebno vreme

“Da bi se neko napio postoje više stvari i faktora. Brže će se napiti osoba ako ništa nije jela, i želudac je potpuno prazan, a još uz sve to, vreme je toplo i brzo je popio piće. Zatim nastavi istim tempom, i naravno da će se napiti. Hrana sprečava brzo pijanstvo, zbog toga i postoji u narodu termin “meze”. Svakako osoba koje je sita, sporije će se napiti”, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, apsorpcija alkohola počinje odmah posle uzimanja, a u krv dospeva posle samo 1,5 minuta, a nakon pola sata po konzumiranju unesena količina se nalazi u krvi i struji po organizmu, tako da je nakon sat vremena po uzimanju pića i najveća koncentracija u organizmu.

Na naše pitanje da li alkohol deluje isto na svakoga, psihijatar kaže da ne deluje, pošto različite osobe različito reaguju na istu količinu, i da reakcija zavisi od objektivnih faktora, kao što su količina i kvalitet pića, brzina konzumiranja, ali i od čitavog niza subjektivnih činilaca kao što su preosetljivost organizma na alkohol, zdravstveno stanje, zamor, prisustvo jakih emocija i telesna konstitucija.

“Dve flaše piva ili dve čašice rakije ili dve čaše vina daju alkoholemiju od od oko 0.5 promila alkohola u krvi. Smrtne doze za odraslog čoveka je pet do 10 grama na kilogram telesne mase ili količina od 350 grama ili oko 900 ml žestokog pića sa koncentracijom alkohola od 40 odsto”, objašnjava psihijatar i dodaje:

“Apsolutna onesposobljenost za bili kakvu vožnju nastupa za vrlo kratko vreme kada se popije veća količina žestokog ili kombinacija pića sa pivom, koja je najgora kombinacija”.

Sagovornik Danasa ističe da je Delirijum tremens akutno duševno stanje ili akutna psihoza, i da ovo stanje nastaje obično kada osoba koja je sklona svakodnevnom isipijanju alkohola, naglo prestane sa pićem, pa nema ranije količine šećera koju je unosio, i čovek počinje da se trese.

“To se obično vidi kada se pacijent priprema za operaciju, pa zovu lekare pošto je pacijent počeo da drhti, a to je zato što više nema šećera u organizmu, i organizam zbog toga trpi. To je posledica dugotrajnog opijanja i nagli prestanak kao što sam kazao. Delirijum tremens je rizičan po život, i često dovodi do smrti. Obično je to srčani zastoj, epileptični napad ili stanje višestrukih epileptičnih napada kada mozak ostane potpuno bez kiseonika”, zaključio je on.

Izvor: Euronews Srbija, Danas, Foto: Saobraćajna policija/MUP