Kako je kakao osvojio svet

Kakaovac ili kakaovo drvo (Theobroma cacao), poreklom je iz Amerike. Dostiže visinu od 4 do 10m, a zadrzao je naziv koji ima i u svojoj postojbini – na Karipskim ostrvima.

Crveni cvetovi izbijaju neposredno iz kore stabla. Plod je duguljastog oblika, a sastoji se od zrna omotanih mekom biljnom masom. Zrna se suše, a zatim prže i melju. Zrna sadrže oko 16% masnoće – kakao maslac, koji se upotrebljava u proizvodnji lekova, kremova i pomada. Kakao drvo godišnje stvara 15-20 velikih žutih ovalnih plodova, od kojih svaki sadrži 25-40 komada kakao zrna u ukupnoj težini od oko 40 grama.

ACTEKE-MAJE-INKE
Oprezni po pitanju religije, Acteci su obožavali boga, koji je smatran za jedinog pravog boga. Pozivali su ga da ih blagosilja, pripisivali mu ulogu zaštitnika njihovih ostvarenja i prinosili mu žrtve. Smatrali su da je taj bog, krunisan perantom zmijom, tvorac svih stvari. Njegovo ime: Quetzalcoatl.

Prema legendi Acteka bog Quetzalcoatl je ljudima darovao stablo kakaovca. Kakao je igrao značajnu ulogu u životu ljudi američkog kontinenta. Acteke, Maje i Inke su pripisivale magična svojstva kakao zrnima.

Maje su prve kultivisale kakaovac i koristile kakao zrna kao novac. Cene iz tog perioda su bile: zec – 10 zrna a rob 100 zrna kakaovca. Tu tradiciju su prihvatili i Acteci a njihov kralj Montezuma je dao španskim osvajačima plantažu kakaovca od oko 2000 kvadratnih stopa. Funkcija je bila u tome da osvajači svoje potrebštine plaćaju kakao zrnima umesto vandalskog otimanja hrane i dragocenosti.

Kakao napitak je osvežavao i ratnicima davao magičnu snagu i izdržljivost. Ako u nešto verujete onda to počinje i da se ostvaruje. Stari narodi Latino-Amerike su verovali u moći napitka i on je delovao.

Kako je Novi Svet osvojen od strane Kristifora Kolumba, Korteza i Pizara, tako je kakao zrno počelo osvajanje Starog sveta početkom XVI veka. Zaslađene varijante ksokotlatla, kakao napitka koga su koristile Inke, ubzo je postao izbor evropske aristokratije i buržoazije. Jestiva čokolada je relativno skoro pronađena – početkom XIX veka.

Ubrzo je čokolada postala omiljena poslastica. Najveća gospoda na dvorovima imala su običaj da nose čokoladne bombone u srebrnim i zlatnim džepnim kutijama, bombonjerama. Tek u 19. veku švajcarski poslastičari, su dodali mleko u čokoladu i tako je nastala mlečna cokolada, ukusna i hranljiva poslastica koju rado jedu i deca i odrasli.

Conraad van Houten je prvi razvio ekfikasan metod izvdvajanja iz kakao zrna kakao maslaca od čvrstih kakao delova, proizvodeći čvrste kakao delove rastvorljive u vodi.

Čokolada je ušla u Francusku 25. oktobra 1615. godine kada je Luj XIII oženio Anu od Austrije, kćerku Filipa II. Ona je obožavala čokoladu i nosila je sa sobom gde god bi krenula. U 1661. godini Luj IV se oženio Marija Terezijom od Austrije za koju se govorilo da ima dve strasti: kralja i čokoladu. Od tada na dalje čokolada je osvojila evropske dvorove i dame plemenitog porekla su se skupljale u salonima i čavrljale uz porcelanske servise sa tečnom čokoladom. Da bi zadovoljio prefinjen ukus kneza Choiseul, naslednika dvora Plessis-Praslin, kuvar bogatog trgovca Fugger-a iz Augsburga, je osmislio posebnu poslasticu. Pomešao je bademe, urme i marcipan a tako nastalu mase prelio čokoladom – tako je nastala prva pralina.

KONKVISTADORI
Španski osvajači su doneli čokoladnu masu iz Južne Amerike još 1524. godine. Evropski osvajači su doneli kući zapanjujuće priče o običajima, verovanjima, biljnom i životinjskom svetu, nalazištima minerala i umetnosti ljudi koje su sretali na svojim putovanjima u nepoznato. Postojanje mističnih bogova Centralne i Južne Amerike je bio bogat izvor njihovih maštanja.

Kroz istoriju čokolada je smatrana za afrodizijak pa se pričalo da ju je legendarni Kazanova koristio u funkciji svojih brojnih osvajačkih poduhvata.

Kakao sadrži stimulant teobromin, alkaloid koji pripada porodici kofeina. Zrna sadrže i masnoće, ugljenohidrate i proteine. Zaista nije čudo da ljudi tokom vekova uživaju u njegovim blagodetima.

Johan Volfang fon Goete, nemački pesnik, novelista i dramaturg koji je živeo od 1749-1832, je toliko strasno uživao u čokoladnom napitku da nije napuštao svoju kuću u Berlinu bez dovoljne zalihe čokolade.

Foto: freepik