Kako je kakao osvojio svet?
Kakao, poznat i kao hrana bogova, biljka je koja je oblikovala istoriju, kulturu i navike čitavih civilizacija.
Od svetih rituala Maja i Acteka, preko evropskih dvorova, do savremene čokolade, kakao je simbol uživanja, snage i tradicije. Njegova priča spaja mitologiju, nauku i svakodnevni život, čineći ga jednom od najvrednijih biljaka sveta.
Kakao – Sveta biljka starih civilizacija
Kakao ili kakaovac (Theobroma cacao) potiče iz tropskih krajeva Amerike. Njegovo ime znači „hrana bogova“, i ništa nije slučajno.
Acteci, Maje i Inke smatrali su kakao svetom biljkom. Pripisivali su mu magična i božanska svojstva. Prema legendi, bog Quetzalcoatl darovao je ljudima kakaovac. Bio je zaštitnik znanja, stvaranja i života.
Maje su prve gajile kakaovac planski. Koristile su zrna kao novac. Jedan zec vredeo je deset zrna. Rob je vredeo čak sto zrna kakaa.
Kako izgleda drvo?
Ovo zimzeleno drvo raste između četiri i deset metara visine. Naziv je zadržalo još od vremena Karipskih ostrva. Crveni cvetovi izbijaju direktno iz kore stabla. To je retka pojava u biljnom svetu.
Plod je duguljast i žute boje. U sebi skriva dragocena kakao zrna, obavijena mekom biljnom masom.
Jedno drvo godišnje daje do 20 plodova. Svaki sadrži između 25 i 40 zrna.
Zrna se suše, prže i melju. Tada nastaje osnova za kakao i čokoladu.
Kakao maslac – zlato iz zrna
Kakao zrno sadrži oko 16 odsto masnoće. Ta masnoća poznata je kao kakao maslac.
Koristi se u farmaciji, kozmetici i medicini. Nalazi se u kremovima, pomadama i lekovima.
Kakao kao napitak snage
Kakao napitak davao je energiju i izdržljivost ratnicima. Verovalo se da jača telo i duh. Snaga vere često je bila jača od same biljke. I upravo zato je kakao delovao.
Put kakaa u Evropu
Dolaskom Kolumba, Korteza i Pizara, kakao stiže u Evropu. Početkom 16. veka započinje njegova velika priča. Zaslađeni kakao napici brzo osvajaju aristokratiju. Čokolada postaje simbol luksuza i moći.
Jestiva čokolada pojavljuje se tek u 19. veku. To menja sve.
Revolucija čokolade
Švajcarski poslastičari prvi dodaju mleko. Tako nastaje mlečna čokolada. Conraad van Houten razvija proces izdvajanja kakao maslaca. Time omogućava masovnu proizvodnju čokolade. Čokolada postaje dostupna svima. Od dvora do običnog stola.
Čokolada na evropskim dvorovima
Francuska upoznaje čokoladu 1615. godine. Ana od Austrije donosi je na dvor Luja XIII. Plemićke dame ispijaju čokoladu u salonima. Razgovori teku uz porcelanske šolje. Iz tih salona nastaje i prva pralina. Slatki zalogaj istorije.
Kakao danas – zadovoljstvo i zdravlje
Kakao sadrži teobromin, prirodni stimulans. Deluje blago i dugotrajno. Bogat je mastima, proteinima i ugljenim hidratima. Zato pruža energiju i osećaj zadovoljstva.
Nije čudo što ga ljudi vole vekovima. Čokolada je emocija, ne samo hrana.
Veliki umovi i čokolada
Johan Volfgang fon Gete bio je strastveni ljubitelj čokolade. Bez nje nije napuštao dom. Možda je upravo u tome bila tajna njegove inspiracije.
Foto: Freepik
