Najpopularnije piće na svetu

Voda, pa kafa. Dobro, oni koji drže do starih dobrih običaja i gostoprimstva dodaće i slatko, ali “voda, pa kafa” trebalo bi se podsetiti na činjenicu da je posle vode kafa najpopularnije piće na planeti.

Statističari tu tvrdnju potkrepljuju podatkom da se godišnje u svetu popije oko 400 milijardi šoljica kafe.

A sta je, zapravo kafa?
Kafa (Coffea) je zimzelen višegodišnji žbun visok 7 do 8 metara. Poreklom je iz Etiopije, ali je preneta u mnoge zemlje Afrike, u Indiju, na Antile i u žarke pojaseve Latinske Amerike, gde se danas sa uspehom gaji. Najveđe plantaže kafe nalaze se u Brazilu. Plod kafe je koštunica spolja slićna trešnji. Ispod crvenog kožastog omotača nalaze se dva polujajasta rožasta crna zrna sa dubokom brazdom sa pljosnate strane. Od pržene i sitno samlevene kafe sprema se okrepljujući napitak. Iz kafe se izdvaja i vrlo aromatično ulje – kofein, koje ubrzava rad srca. Upotrebljava se u medicini.

Vrste kafe i kafa u svetu
Dve komercijalno najpoznatije vrste kafe su arabika i robusta. Robusta je manje kvalitetna, sadrži veći procenat kofeina, otporna je na različite temperature i bolesti, potrebno je manje nege za njen uspešan rast. Arabika ima bolji ukus i aromatične karakteristike, a u svetskoj trgovini baš ova vrsta čini 80 odsto kupljene količine. Inače, crno zrno je brazilski proizvod, najveće transakcije se odigravaju pre svega na berzama u Njujorku i Londonu. Na kafi počinje gigantska industrija koja zapošljava više od 20 milijona ljudi. Samo u Brazilu, koji proizvodi trećinu celokupne svetske količine kafe, više od pet milijona ljudi je zaposleno gajenjem i berbom oko tri milijarde biljaka kafe.

Put kafe od njive do šoljice
Bobice kafe sazrevaju u različito vreme, pa se berba obavlja ručno da one nezrele ostanu na grani. Čitave porodice tada rade na plantažama, od najstarijih do najmlađih članova. Koliko je to težak posao vidi se i po tome što dve hiljade bobica stane u kasnije prerađenih i i sprženih pola kilograma zrna. U svakoj bobici ispod lepljive kožice, nalaze se dva zrna. Prosečno kafeno drvo daje petsto grama do najviše kilogram kasnije dobijene pržene kafe. Tom drvetu je potrebno četri-pet godina da donese prvi rod. Na drvenastoj biljci se prvo pojavljuju nežni beli pupoljci, koji po obliku i mirisu podsećaju na jasmin. Ti cvetovi traju samo nekoliko dana, potom se formiraju zelene bobice, sazrevaju postajuci žute, crvene i spremne za berbu. Odabrane bobice se transportuju na preradu. Plod se vadi iz semena na dva načina. Suvim – posle sušenje na suncu ili u mašini sve ide u mehanički ljuštac. Ako se primeni vlažni metod onda se bobice potapaju, čiste, nekada suše, izdvajaju po veličini, ocenjuju. Posle toga zrna se pakuju u jutane vreće od po 60 kilograma i spremne su za isporuku lokalnim pržioničarima.

U narodu
U 15. veku kaluđeri u jednom manastiru u Etiopiji primetili su da se njihive koze, od čijeg mleka su pravili sir, vrlo čudno ponašaju. Kad god bi ih pastir poterao na posu u obližnju šumu gde je raslo drvo kafe, koze su brstile lišće i jele bobice, a zatim bi skakale i po celu noć ne bi spavale. Saznavši za neobično dejstvo kafe, iguman je od zelenih zrna spremio napitak za svoje kaluđere koji su bili velike spavalice, i na taj način ih “lečio” od sna. Priča se da je na taj način otkriveno dejstvo kafe. U Evropi se kafa odomaćila tek u 17. veku. Prekomerno uživanje kafe je škodljivo.

Foto: rawpixel.com