Nešto više o crvenom zlatu

Malina (Rubus idaeus) je zbunasta biljka iz porodice ruža. Stabiljka je pokrivena oštrim bodljama i vrlo slična stabljikama kupine.

Ređe se javlja kao puzavica, a češće kao razgranat žbun. Listovi su ovalni i nazubljeni, a cvetovi beli i skupljeni u grozdove. Malina je trnja, 1-2 metra visoka biljka s puzećim izdancima, iz koga izbijaju duge puzeće ili uspravne stabljike obrasle sitnim trnjem. U prvoj godini su nerazvijeni i nose samo listove, a tek se od druge godine razgranjava, cveta i donosi plodove. Listovi su neparno perasti; sastoje se većinom od 3 ili 5 široko jajastih, oštro i nejednako nazubljenih listića, koji su sa donje strane pokriveni belim ili sivkastim pustom. Cvetovi su pravilni, sa 5 belih latica i mnogo prasnika i tučkova; po nekoliko od njih razvijaju se u obešenim grupicama u maju, a u planinama sve do jula. Plodovi su slični bobama, crveni (retko zuti ili belkasti), sočni i mesnati, a sastoje se iz mnogo malenih i spljoštenih koštica, koje se u zrelom stanju mogu lako odvojiti i skinuti sa loze u obliku čunja.

Plod se sastoji od gusto skupljenih koštunica okruženih sočnim tkivom. Uspeva na šljunkovitom tlu i traži dosta vode. Gaji se u vrtovima. Plod maline je karakteristične ružičastocrvene boje i ima vrlo prijatan miris. Koristi se u svežem stanju, kao i za pripremanje sokova, slatka i mermelade. Cvetovi maline sadrže dosta nektara pa se biljka ceni u pčelarstvu.

Malina raste u velikom broju po šumskim čistinama, krčevinama i guštarama, u prosecima, među grmljem i živicom, a raširena je po svim planinskim područjima naše zemlje. Zbog slatkih i mirišljavih plodova često je sade u vrtovima. Naročito se mnogo gaji u Engleskoj, SAD i Francuskoj Zadnjih decenija Srbija je preuzela primat u proizvodnji kultivisanih malina u Evropi. Kod nas se najviše gaji oko Čacka i Valjeva.

Po našim planinskim šumama i po kamenim obroncima raste malina srodna kamnica – Rubus saxatilis L. Crveni plodovi ove biljke manji su od malina, a sastoje se od svega nekoliko (najviše 6) sraslih koštunica. Jestivi su, ali ne tako prijatnog i aromatičnog ukusa kao malina. Stablo kamnice je poleglo po zemlji a beli cvetovi su skupljeni u cvasti.

Napitci od maline
Maline dozrevaju do juna a, zreli se plodovi kod nas prodaju u junu-julu. Po aromatičnom i slatkom ukusu maline su uz jagode najfinije šumsko voće. Vrlo su zdrave i hraniljive. Sadrže 83% vode, do 10% šećera (glukoze, fruktoze, pentoze), 1% belančevina, 1,4% slobodnih organskih kiselina (najviše limunske, zatim jabučne itd.), nešto pektina, pentozana, oko 25 mg% vitamina C i nešto vitamina B.

Iz malina se cedi sok koji se sa šećerom prerađuje u sirup. Kod fabričke proizvodnje sok se konzervira mravljom kiselinom. Šumske maline daju 70-80% soka, a kultivisane sorte i do 90% soka. Od malinovog soka priređuje se omiljeno i zdravo osvežavajuče piče (malinovac). Iako je malina u našoj zemlji veoma rasprostranjeno i pristupačno šumsko voće, malinov sok je često bio pravljen ceđenjem komine sa vodom ili dodavanjem veštačkih boja, voćnih esencija i saharina.

Malinin sok ponekad mešaju sa drugim voćem i tako prave džemove, marmelade i žele. Od prevrele komine peče se malinova rakija. Malinovo lišće i osušeni plodovi često služe kao zamena za čaj. U tu svrhu listovi maline većinom se mešaju s listovima nekih drugih rozacea (jagode, kupine). Takvi napitci sa šećerom imaju veoma prijatan ukus, a kad se prave od svežeg proletnjeg lišća, uz dodatak limunske kiseline, bogati su vitaminom C. U mladim listovima maline ima blizu 200 mg% askorbinske kiseline. Listovi sadrže dosta karotina i treslovina.

Malina u narodu
Mnogi narodi sveta, pa i kod nas, od milošte deci daju imena cveća (Ruža, Ljubica,…) ili voća čija svojstva visoko cene. Ženska imena Jagoda, Višnja, Malina pokazuju da je naš narod odavno procenio vrednost ovog voća. Pored prijatnog mirisa i hranjive vrednosti, malina ima primenu i u narodnoj medicini kao sredstvo za čišćenje krvi i bubrega, kao lek za ublažavanje reumatičnih bolova i kao blag sedativ (sredstvo za smirenje živaca). U te svrhe narod upotrebljava lišće maline, a naročito koren, koji treba kopati u proleće.