Čarda „Ranč“: Za one koji znaju

Ako jednog dana odlučite da odete na Čardu „Ranč“, negde usput, može Vam se desiti da poželite da od ove namere odustanete. E, ako to uradite, pogrešićete. Silno ćete pogrešiti!

Selo Bođani pripada opštini Bač. Ukoliko niste iz ovog kraja, a ni posao vas baš nije vodio na ovu stranu, pretpostavka je da ćete morati da konsultujete mapu ili da se pouzdate u svoj GPS. Nemojte da vas ovo obeshrabri, jer, budite sigurni da vas negde na kraju puta čeka jedno omanje parče raja na zemlji. A kako raj nije lako zaslužiti… Dakle, put vas vodi kroz sam Bač, a na samom izlasku, direktno pored istoimene, malo poznate, ali zato jedne od najlepših Vojvođanskih tvrđava. Kad ste već, tu ne propustite da je obiđete, popnete se na kulu i osetite duh davno zaboravljenog centra moći po kome je, kako tvrde, Bačka dobila ime. Dalje, put će vam delovati dosta obično, vodiće vas pored jezera Provala, zatim kroz selo Vajsku i na kraju dovesti do Bođana. Odmah na ulazu u selo zaprepastićete se izgledom nedavno potpuno obnovljenog i malo poznatog manastira Bođani u kome sada živi deo bratsva koviljskog manastira. Manastir ima dugu i nadasve zanimljivu istoriju, o kojoj više možete saznati ukoliko se odlučite da ga posetite i obiđete i muzej koji ovde postoji.

Nastavite li putem dalje, nedugo zatim, ugledaćete tablu (ne čak ni prvi put od Bača) koja će vas usmeriti desno putem prema čardi. Sada će vaša nepoverljivost verovatno kulminirati. „Jes’ ti nekad bila ovde?“, pitala me je koleginica. Ipak, nemojte odustati i samo nekoliko stotina metara dalje, s desne strane puta videćete parking sa koga se već nazire parče raja koje sam vam obećala još na početku ovog teksta.

Odmah s vrata će vas dočekati gazdarica Drenka osmehom i srdačnošću ljudi koji rade ono što vole i toplinom tipične Vojvođanke koja se iskreno raduje svakom gostu. I gazda Ivan je tu, muva se negde, druži s gostima ali, vođenje posla oko čarde, s velikim poverenjem, većinom prepušta svojoj ženi. On je, kako su nam ispričali, rođen ovde, na obali Berave. Odrastao je u samom selu, ali je Beravu nosio u srcu. Početkom devedesetih, ubedio je ženu da kupe ovu kuću i jedno novo poglavlje u njihovim životima je moglo da počne. Inače, vlasnik baš te kuće ali i svih okolnih kuća i pratećih objekata je bio grof Sekeši koji je upravljao celim svojim imanjem i kudeljarom koja je tada radila. Njegov sin je bio učitelj, pa su zahvaljujući tome i deca ovog kraja nekada davno ovde imala i školu. Danas, ovo naselje čine privatna imanja među kojima je i ova Čarda, kapaciteta od oko 150 mesta i smeštajnim kapacitetom od ukupno 15 ležaja. Sve sobe su opremljene kupatilom, TV i klima uređajem.

Kako se sama čarda nalazi na svim biciklističkim mapama Evrope, logično je da je zaista mnogo biciklista iz celog sveta ovde odsedalo. Još se priča o nedavnoj poseti dva brata iz Hanovera, starosti 70 i 74 godine. Oni su 01. januara seli u avion, odleteli za Peking i odatle krenuli biciklima… 15.000 km, sve do Bođana, pa onda dalje ka Nemačkoj. Pre par godina, ovde su nekoliko nezaboravnih dana u društvu tamburaša proveli i proslavljeni sportisti Siniša Mihajlović i Dejan Stanković. Ipak, jedan od najčešćih i najmilijih gostiju je Vanja Grbić. „On ovde na Beravi, voli da peca Basa, ribu sličnu Smuđu. Upeca ga, izmeri i vrati u vodu“, kažu upućeni. Jednom prilikom kada je došao u nenajavljenu posetu, seo je na terasu, onako udobno se namestio i kaže: „Jao što miriše pasulj. Nemoj mi reći da kuvaš pasulj? Pa ne mogu da verujem …“, obratio se gazdarici Drenki koja je baš taj dan za potrebe porodice kuvala ovo starinsko jelo, beli pasulj s domaćim rezancima. Inače, čarda „Ranč“ je tipična riblja čarda. U stvari, ne baš sasvim tipična. Na ovoj čardi se jede jedan od najboljih paprikaša u Vojvodini (prim.aut.) Pouzdano tvrdim. Ko ne veruje neka dođe pa nek’ kaže da nisam u pravu. Pravi bački riblji paprikaš s domaćim rezancima. Dobro sad, naravno da ima i pečene ribe i ostalih ribljih specijaliteta poput „pijanog šarana“ recimo. Ipak, za one retke goste koji iz nekog razloga ne žele ribu, u Drenkinoj kuhinji se uvek nađe i poneki specijalitet sa roštilja, a desi i poneki pasulj ili neko drugo kuvano jelo poput onog kojim se sladio i Vanja Grbić. I za kraj, dozvolite da vam predložimo i jedan od mogućih hedonističkih scenarija. Popijete piće na terasi čarde i dok čekate da vam spreme poručenu i uvek dnevno svežu ribu, iznajmite čamac i vesla i na najbolji način doživite Beravu blago veslajući kroz nepregledne cvetove lokvanja. Dalje, ručak i kafa na predivno uređenoj terasi sa sve ogromnim korpama punim cveća koje je po Drenkinoj zamisli ispleo korpar iz obližnjeg sela. Ako vas zatekne noć, nije problem. Tu su i lepo uređene sobe i, sigurna sam, neponovljiva svitanja. Kažu da gostiju po pravilu najviše ima leti, ali da je Berava jednako čarobna i zimi, onako okovana ledom. Eto razloga za ponovni susret…

Izvor: womenandwineserbia.com