Carigradski vinski drum

Carigradski drum trasirali su Rimljani davne 33. godine i nazvali ga Via Militaris. Ipak, najznačajniju ulogu imao je u srednjem veku kao glavna trgovačka trasa koja je povezivala Evropu i Aziju. Ovim drumom hodile su vojske, karavani, putopisci, hodočasnici, razbojnici…

Istim ovim putem, Ćirilo i Metodije doneli su pismenost i hrišćanstvo, Turci pošli da osvoje Evropu, a pre svih njih, Rimljani doneli prve sadnice vinove loze na stari kontinent. Većim delom ovog puta, danas prolazi autoput Beograd – Niš, deonica jednog od najznačajnijih panevropskih saobraćajnih koridora (koridor 10) koji svojim V krakom i danas povezuje Beograd-Niš-Dimitrovgrad-Sofiju-Istambul. Povezujući Beograd (tada Singidunum) i Carigrad, drum je išao uz Dunav, Grocku (Hisarluk), Smederevo (Semendra), Lozovik (Lozice) i Svilajnac (Solac) pa dalje trasom današnjeg auto puta, te se tu negde kod Ražnja spajao sa drugim krakom istog puta. Drugi krak Carigradskog druma polazio je od Beograda, preko Kolara, Vlaškog Dola, Smederevske palanke, Lapova, Batočine, Jagodine, Ćuprije i Paraćina gde se spajao sa prvim krakom i nastavljao ka Nišu (Naissus), pa dalje preko Sofije do današnjeg Istambula (u to vreme Carigrada). Ovim drumom, retko ko je putovao iz zadovoljstva. Motivi su bili razni, od trgovine, vojnih pohoda do bega od osvajača. Carigradski drum ni za koga od njih nije bio bezbedan i uvek je pretila opasnost da ne stignu tamo gde su pošli, iako mnogi nisu ni znali gde žele da stignu. Kao najrasprostranjenije saobraćajno sredstvo tog vremena, korišćena su kola. Mogla su biti zatvorena, seljačka i tovarna, a u retkim slučajevima, korišćene su i kočije. I dok su putnička kola imala isključivo konjsku zapregu, vojna i teretna kola vukli su teretni konji, bivoli i volovi. Za prenos tereta korišćene su i kamile. Da, da, u Beogradu kamile nisu bile neuobičajena pojava sve do 1867. godine. Carigradskim drumom 1433. godine, putovao je i francuski putopisac Brentrandron de la Brokijer. U njegovom putopisu koji nosi naziv „Put preko mora“ ostalo je zabeleženo da su „trenutno srpska vina bolja od francuskih“. U novije vreme, ovim putnim pravcem, krećemo se često samo sa namerom da od tačke A stignemo do tačke B, ne obraćajući pritom pažnju na svu raskoš njegove burne i bogate prošlosti.

Projektom Carigradski vinski drum, biće obuhvaćene sve vinarije na ovim deonicama, a kako vinski turizam ne podrazumeva samo vino, ovim projektom će biti promovisane i sve kulturne, istorijske, arheološke, privredne i sve druge znamenitosti. Naime, pored desetine vinarija do kojih se stiže upravo ovim putem, tu je i Viminacijum, najveće arheološko nalazište u Evropi, brojne crkve i manastiri, Palanke, utvrđenja, česme i izvori lekovitih voda, banje… Ako pođemo od toga da prosečni vinski turista na svaki potrošeni 1 evro za vino, potroši još 5 evra na neku od pratećih aktivnosti (smeštaj, hrana, kulturno-istorijske znamenitosti), dolazimo do zaključka da jedan ovako sveobuhvatan vinski put zaslužuje pažnju. Zato, ovim putem pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže u realizaciji projekta Carigradski vinski drum. Svoje predloge, ideje, sugestije, informacije o turističkoj ponudi možete nam slati direktno na email: zeneivino.ns@gmail.com

Izvor: womenandwineserbia.com