Crna tamjanika – Vinarija Matalj

Mlada, ali veoma uspešna Vinarija Matalj iz Negotina, brojna međunarodna priznanja stekla je zahvaljujući vinima svetskih sorti grožđa. Ipak, želja im je bila da u svojim vinogradima ožive autohtone i autentične sorte svoga kraja i vrate im staru slavu. Crna tamjanika je samo prva od njih…

Prvi pisani dokument o proizvodnji vina u Negotinu datira iz 1530. godine, dok ova regija, svoj prvi pravi značaj dokazuje tek krajem XIX veka. Naime, u to vreme, većina evropskih vinograda bila je zaražena (a potom i uništena) filokserom, pa je istočna Srbija i posebno Negotinska krajina, postala glavni snabdevač i najboljih francuskih vinarija. Ovu pogodnost, Negotinska krajina duguje pre svega sastavu tla u kome filoksera (biljna vaš) nije mogla opstati. Kako kažu, čabar vina (oko 50 litara) se tada prodavao za jedan zlatnik sa Napoleonovim likom.

Crna tamjanika jeste autohtona, ali ne i endemska sorta grožđa što znači da se ne gaji samo u Srbiji. Ima je u Istri i Dalmaciji, pod imenom Muškat ruža, ali i na severu Italije gde je zovu Moscato Rosa. Ova činjenica ipak ne umanjuje njen značaj, posebno kada je područje istočne Srbije u pitanju. Naime, Manastir Bukovo se već godinama ozbiljno bavi uzgojem grožđa ove sorte i proizvodnjom vina. Pored toga, monasi pomenutog manastira proizvode i sadni materijal te se zahvaljujući njima ova sorta sada širi Srbijom. Malobrojni vinari koji crnu tamjaniku imaju u vinogradima, od nje proizvode mahom suva crvena vina, često kupažirana. Crna tamjanika je sorta koj ima funkcionalno ženski cvet te joj neophodan oprašivač. Najčešće je to bojadiser, cabernet sauvignon, cabernet franc, merlot ili pinot noir. Pokožica je tamno plave boje, sok bezbojan, izraženo muskatnog mirisa i ukusa. Daje slabe i neredovne prinose, svega 3-6 tona po hektaru, te se smatra teškom za uzgoj i ekonomski gledano veoma rizičnom. Dozreva krajem avgusta i nakuplja dosta šećera pa je podobna za proizvodnju poluslatkih vina. Upravo ovu činjenicu su iskoristili u Vinariji Matalj pa tako danas imamo prvo poluslatko vino ove sorte, bar kada je novije doba u pitanju. Takođe, nije beznačajno spomenuti činjenicu da je ovo 100% sortno vino iako je uobičajen dodatak drugih sorti više zbog boje nego drugih karakteristika. Maceracijom od četiri dana izvučen je maksimum boje koja više podseća na ružicu nego na crveno vino. Ipak, to je ono što ova sorta može da da i samim ti zaslužuje poštovanje. Da ne bude zabune, imajući sve ovo u vidu, poštovanje traje dok je ne probate, a onda prelazi u apsolutnu zadivljenost…

Naziv: Crna tamjanika
Sastav: 100% Crna tamjanika
Alkohol: 13 %
Proizvođač: Vinarija Matalj, Negotin
Oblast: Centralna Srbija, rejon Negotinska Krajina

Vino je rubin crvene boje, slabog intenziteta te više podseća na ružicu iako je u pitanju crveno vino. Zavodljivi miris latica ruža, ružine vodice, te aroma zrelih trešanja i višanja, deluje nekako očekivano mada, već na prvu, sve je izuzetno dopadljivo i lagano. Iako poluslatko, na ukusu ostavlja utisak prijatne svežine ispunjene aromama ratluka od ruže, soka od višanja i tek u naznakama, kandiranog voća. Sve zajedno, sočno i sveže, sjajno izbalansirano, jasno, čvrsto i puno na ukusu, sa veoma dugom i ubedljivom završnicom.

Preporuka služenja: 10 – 12°C
Ovo je vino koje možete piti solo, kao aperitiv ali će se odlično složiti i sa tradicionalnim srpskim slakišima poput lenje pite, štrudle od višanja, voćnim kuglofom ali i švarcvald tortom. Ipak, za one hrabrije i radoznalije, može se kombinovati i sa nekim slanim jelima poput musa od pačije džigerice, junećim jezikom u Bordolez sosu…
PS: Uobičajeno je poluslatka vina sljubljivati sa letnjim salatama i desertima. Međutim, baš kada je ovo vino u pitanju, Nikola Mladenović Matalj i Filip Ćirić, vlasnik restorana HOMA su odlučili da nam razbiju svaku predradusu o tome, o čemu više možete pročitati OVDE

Izvor: womenandwineserbia.com