Istorija uz čašu vina

Podrum vinarije Acumincum jedan je od čuvara najstarijih civilizacija na ovim prostorima. Ovo je mesto gde ćete u prelepom ambijentu, uz čašu crvenog vina, prisustvovati času istorije koji nikada nećete zaboraviti…

Hladna zimska noć. Sneg jeste okopnio, ali kiša nikako da stane već danima. Kola natovarena na brzinu ponešenim stvarima, svaki čas se zaglavljuju u blatu. Put koji prati tok Dunava uvek je pomalo vlažan i klizav, ali ova kiša ga čini baš teško prohodnim. Ljudi pokisli, promrzli i izmoreni od višemesečnog zbega pred turskom vojskom. U dugim hladnim noćima, povremeno se čini da nema kraja mukama. Čini se da ih je i sam Bog napustio.

Upravo jedna takva noć, ispirisala je patrijarha Arsenija III Čarnojevića da u trenutku neizmernog telesnog ali i duhovnog umora, pod svetlošću već skoro dogorele sveće, dok je kiša jednolično dobovala po krovu njegovog šatora, napiše svojevrsnu molitvu. Svoju ličnu molitvu. Molitvu koju danas prepoznajemo kao jednu od najlepših pesama toga doba, Molitvu zaspalom gospodu.

                                                                … Ustani, Gospode!
Zašto spavaš,
zašto lice tvoje, Bože naš, odvraćaš od nas?
I opet vaskrsni, Gospode,
pomozi nam imena tvojega radi!…

Sažimajući sav svoj umor i iscrpljenosti u samo nekoliko stihova, on čini prekretnicu koja sa novim svitanjem donosi sunce, ali i veru i nadu za jedno srpsko bolje sutra.

Velikom seobom Srba na sever je stigla i jedna sasvim posebna sorta vinove loze

Nedaleko odatle, svega par kilometara nizvodno, nalazilo se naselje kojeg turci nazvaše Zelen Kamen i kraj koga podigoše tvrđavu. Istini za volju, skoro na sasvim istom mestu, nekada se nalazilo i rimsko utvrđenje, stari Acumincum. Odlična strateška pozicija mesta na kome se Tisa uliva u Dunav, bila je samo jedan od razloga. Naime, ovde se nalazio i izuzetno lekovit izvor slane vode. Zbog toga su kraj njega i sagradili hamam, tursko kupatilo za odmor i opuštanje umornih ratnika. Hamam se sastojao iz tri prostorije: čekaonice i garderobe gde se služio čaj i kafa, prostorije za kupanje i vruće sobe tj. parnog kupatila. Upravo u toj parnoj sobi, iste te kišne večeri, opuštao se veliki vezir Mustafa Paša Keprilija sa svojim najbližim saradnicima. I baš u toj čekaonici, uz čaj i kafu rađale su im se ideje i kovali planovi za nove ratne pohode.

Srećom, ti planovi im se nisu baš u potpunosti ostvarili. Mora biti da je molitva ipak probudila „zaspalog Gospoda“ pa se pojavilo prihvatljivo rešenje u vidu zaštite austrijskog cara Leopolda I, zahvaljujući kome su srbi naselili prostor oko današnjeg Budima, grad Taban, Ostrogon i Sent Andreju te zadobili crkveno-školsku autonomiju. Devet godina kasnije, 1699. godine, Turska je potpisala dokument kojim povlači vojsku sa ovih prostora. Događaj je ostao zapamćen kao čuveni Karlovački mir i prvi diplomatski pregovori vođeni za okruglim stolom.

Posetite Kapelu mira i vinariju Kiš koja se nalazi odmah preko puta

Na žalost, dokument nisu ispoštovali pa se, sedamnaest godina kasnije, turska vojska, na čelu sa velikim vezirom Damad Ali Pašom ponovo vratila na Frušku goru. Austrijska vojska, pod komantom princa Eugena Savojskog, odgovorila je izlaskom iz Petrovaradinske tvrđave, te je u kratkoj bitci, 05. avgusta 1716. godine turska vojska doživela strahovit poraz zahvaljujući kome se nikada više nije vratila na ove prostore.

Iako je izvor tople slane vode i dalje tu, u prijatnosti turskog hamama, jednog od dva na prostoru cele Vojvodine, danas nije moguće uživati u izvornom obliku. Za nas vinoljupce, jedino bolje od toga je da uz čašu vina i razgovor uživamo u jednom autentičnom i izrazito atraktivnom ambijentu podruma današnje vinarije Acumincum. Njen domaćin i neka sasvim posebna vina učiniće doživljaj apsolutno spektakularnim i vrednim nove posete. Proverite pa javite svoja iskustva. Nemamo nikakvu dilemu, da će vam se nakon posete, ova preporuka učiniti više nego skromnom…

Izvor: womenandwineserbia.com