ITALIJA – šetnja po čizmi

U svetu prepoznata kao lider u mnogim oblastima kreativnih industrija, Italija je zemlja brojnih bogatstava. Blaga mediteranska klima, bogato tlo i vekovna vinogradarska tradicija iznedrili su neka od najboljih vina sveta. Dobro očuvano kulturno i istorijsko nasleđe dodatno doprinosi turističkoj privlačnosti ove popularne evropske zemlje.

Italija ima 20 vinskih regiona

Neverovatna raznolikost ogleda se u čak 20 vinskih regiona. Svaki od njih ima jedinstven topografski i kulturno-istorijski identitet. Posebnu ulogu ima i lokalna vinogradarska tradicija. Svaki region karakterističan je po brojnim autohtonim sortama vinove loze. Italija ima čak 590 registrovanih autohtonih sorti. Veruje se da će taj broj, nakon završetka ampelografskih istraživanja, biti blizu 1.000. Upravo zbog toga donosimo pregled svih 20 regiona. Cilj je da se sagledaju njihovo bogatstvo, raznovrsnost i posebnosti.

Valle d’Aosta

Valle d’Aosta je najmanji region Italije. Godišnje proizvodi svega oko 1,8 miliona litara vina. To je manje od jedan odsto ukupne italijanske proizvodnje. Region se na severozapadu graniči sa Francuskom i Švajcarskom. Vinogradi su podignuti na alpskim terasama. Takav teren značajno otežava proizvodnju. Istovremeno, upravo zbog njega vina ovog regiona imaju specifičan karakter. Valle d’Aosta poznata je po crvenim sortama Fumin, Petit Rouge, Picotendro, Pinot Noir, Syrah, Cornalin i Mayolet. Među belim sortama ističu se Chardonnay, Moscato, Prié Blanc i Petite Arvine. Region ima samo jednu DOC apelaciju.

Piedmont

Piedmont se nalazi na severozapadu Italije. U njemu se proizvodi oko sedam odsto ukupnog italijanskog vina. Region je poznat po kvalitetu, ali i velikom broju zaštićenih apelacija. Piedmont ima 42 DOC i 17 DOCG apelacija. Veliku većinu proizvodnje čine crvena vina. Najvažnije sorte su Barbera, Brachetto, Dolcetto, Freisa, Nebbiolo, Ruché, Pelaverga i Uva Rara. Ni bela vina nisu manje zanimljiva. Među najznačajnijim sortama su Arneis, Cortese, Erbaluce, Moscato i Timorasso.

Lombardija

Vina Lombardije čine oko tri odsto ukupne italijanske proizvodnje. Udeo crvenih i belih vina relativno je ujednačen. Region ima pet DOCG, 21 DOC i 15 IGT apelacija. Teroar Lombardije pogodan je za Chardonnay, Pinot Bianco i Pinot Noir. Zbog toga se ovde proizvodi oko trećine italijanskih penušavih vina tradicionalnom metodom fermentacije u boci. Lombardija ima i veliki broj sertifikovanih organskih vinograda. Površina takvih vinograda iznosi oko 965 hektara. Još 898 hektara nalazi se u procesu konverzije. Među crnim sortama izdvajaju se Barbera, Bonarda, Croatino, Groppello, Lambrusco, Marzemino, Nebbiolo, Pinot Noir i Uva Rara. Od belih su najzastupljenije Chardonnay, Pinot Bianco i Riesling.

Trentino – Alto Adige

Trentino – Alto Adige je najseverniji italijanski region. Planinski teren ostavlja svega oko 15 odsto obradivog zemljišta. Zbog toga su vinari prednost morali da daju kvalitetu, a ne količini. Region čini oko dva odsto ukupne italijanske proizvodnje. Istovremeno, čak 85 odsto vina nosi DOC oznaku. Trentino se nalazi na jugu regiona. Njegovo stanovništvo je kulturološki i jezički uglavnom italijansko. Alto Adige se nalazi na severu i poznat je po pretežno nemačkom govornom stanovništvu. Severna pozicija pogoduje proizvodnji belih vina. Najvažnije sorte su Chardonnay, Gewürztraminer, Kerner, Müller Thurgau, Nosiola, Pinot Grigio, Pinot Bianco i Riesling. Među crnim sortama izdvajaju se Lagrein, Pinot Noir, Schiava i Teroldego.

Friuli-Venezia Giulia

Friuli-Venezia Giulia proizvodi oko četiri odsto italijanskog vina. Belo vino čini približno 60 odsto ukupne proizvodnje. Vazdušna strujanja između Alpa i Jadrana stvaraju povoljnu klimu za vinovu lozu. Region ima odličnu reputaciju kada je reč o belim vinima. Posebno se izdvajaju DOC zone Collio Goriziano i Colli Orientali del Friuli. Postoje i dve posebne DOCG apelacije slatkog belog vina. Ramandolo se proizvodi od sorte Verduzzo, dok se Picolit smatra jednom od najpoznatijih slatkih sorti regiona. Crvena vina su uglavnom lagana i voćna. Najčešće se piju u roku od dve do pet godina. Ipak, neka vina imaju veoma dobar potencijal za odležavanje. Među belim sortama su Chardonnay, Friulano, Malvasia, Picolit, Pinot Grigio, Ribolla Gialla, Sauvignon Blanc, Verduzzo i Vitovska. Crvene sorte uključuju Cabernet Franc, Merlot, Pignolo, Pinot Nero, Refosco i Schioppettino.

Veneto

Veneto je najveći italijanski region prema obimu proizvodnje vina. U njemu nastaje oko 19 odsto ukupne proizvodnje. Belo vino čini oko 55 odsto proizvodnje. Među najpoznatijim vinima su Soave, Valpolicella i Bardolino. Veliku popularnost ima i Prosecco. Ovo penušavo vino proizvodi se sekundarnom fermentacijom u tanku. Prosecco se proizvodi od sorte Glera. Vinogradi se često nalaze na veoma strmim padinama. Glavna vinogradarska područja vezuju se za Veneto, Padovu i Treviso. Soave nastaje od sorte Garganega. Najčešće se proizvodi kao suvo belo vino. Bardolino je pitko crveno vino, dok se u varijanti Chiaretto proizvodi kao izraženiji roze. Valpolicella je blend sorti Corvina, Corvinone i Rondinella. Mogu se dodati i Molinara i Oseleta. Od istog grožđa može nastati i Amarone della Valpolicella. Amarone se dobija delimičnim prosušivanjem grožđa. Tako nastaje bogato i snažno crveno vino. Smatra se jednim od najpoznatijih italijanskih crvenih vina.

Liguria

Liguria je veoma mali vinski region. Proizvodi svega oko jedan odsto italijanskog vina. Vinogradi se nalaze na teško pristupačnim terenima uz obalu Ligurijskog mora. Uprkos tome, region proizvodi nekoliko veoma zanimljivih vina. Posebno se izdvaja Cinque Terre. Naziv označava pet obalnih sela smeštenih na liticama. Loza se na ovom području gaji još od antičkih vremena. Vinogradi su na pojedinim mestima toliko blizu mora da ih zapljuskuju talasi. Od belih sorti najvažnije su Albarola, Bosco, Pigato i Vermentino. Među crnim se izdvajaju Dolcetto, Rossese i Sangiovese.

Emilia-Romagna

Emilia-Romagna čini oko 14 odsto italijanske proizvodnje vina. To je treći najveći proizvođač vina u zemlji. Crvena vina čine oko 55 odsto proizvodnje. Sam naziv regiona pokazuje da se sastoji iz dva dela. U Emiliji se najčešće uzgaja Lambrusco. Iz Romanje dolaze vina od sorti Sangiovese, Trebbiano i Albana.

Marche

Marche je mali i relativno manje poznat vinski region. Čini svega oko dva odsto italijanske proizvodnje vina. Najpoznatije vino regiona je Verdicchio. Tradicionalno je često bilo pakovano u prepoznatljivu bocu u obliku ribe. Danas se sve češće koristi standardna vinska boca. Verdicchio se proizvodi i kao penušavo vino. Može nastati sekundarnom fermentacijom u tanku ili tradicionalnom metodom u boci. Crvena vina uglavnom se zasnivaju na sortama Montepulciano i Sangiovese.

Toskana

Toskana je jedan od najznačajnijih vinskih regiona Italije. Ima 41 DOC, 11 DOCG i šest IGT apelacija. Crvena vina čine oko 85 odsto proizvodnje. Vinska renesansa Toskane počela je u Kjantiju. Kasnije se proširila na brda oko Sijene i Firence, kao i duž obale Mediterana. Toskanska vina uglavnom se zasnivaju na sorti Sangiovese. Među najpoznatijima su Chianti, Brunello di Montalcino, Vino Nobile di Montepulciano, Carmignano i Morellino di Scansano. Brunello di Montalcino DOCG smatra se jednim od simbola regiona. Nastaje od specifičnog klona sorte Sangiovese, poznatog kao Sangiovese Grosso. Prema propisima, može se prodavati tek nakon najmanje pet godina odležavanja. Posebno mesto zauzimaju takozvani „Supertoskanci“. Ova vina nastala su kombinovanjem autohtonih i francuskih sorti. Pošto nisu mogla da budu svrstana u tadašnje kategorije, dobila su neformalni naziv Supertoskanci. Toskana proizvodi i nekoliko zanimljivih belih vina. Među njima je Vernaccia di San Gimignano, prvi toskanski beli DOCG. Posebno mesto ima i Vin Santo. To je bogato i slatko vino od delimično prosušenog grožđa. Tradicionalno odležava u malim drvenim buradima.

Abruzzo

Abruzzo čini oko šest odsto italijanske proizvodnje vina. Oko 60 odsto proizvodnje čine crvena vina. Region je pretežno brdovit, a među glavnim sortama su Montepulciano i Trebbiano. Od Montepulciana nastaje robusno crveno vino punog tela. Ne treba ga mešati sa istoimenim gradom u Toskani. Trebbiano daje sveža bela vina suptilnih aroma. Od ostalih belih sorti izdvajaju se Passerina i Pecorino. Tradicionalni Cerasuolo poznat je po snažnijem roze stilu. Upravo zbog toga Abruzzo nudi zanimljivu kombinaciju crvenih, belih i roze vina.

Molise

Molise čini oko jedan odsto italijanske proizvodnje. Crvena vina predstavljaju oko 75 odsto njegove proizvodnje. Do 1980. godine region je bio deo Abruzza. Dominantna DOC apelacija Molisea koristi kombinacije autohtonih i internacionalnih sorti. Takav pristup proizvođačima daje dodatne mogućnosti za izgradnju sopstvenog vinskog identiteta.

Umbrija

Umbrija je nekada bila poznata prvenstveno po belim vinima. Posebno su se izdvajala vina iz Orvieta, koja su bila omiljena među srednjovekovnim crkvenim poglavarima. Danas se ovde gaji i Grechetto. Brdoviti predeli poznati kao „zeleno srce Italije“ imaju i snažnu tradiciju crvenih vina. Posebno se izdvajaju Montefalco Sagrantino i Torgiano Rosso Riserva. Najveći značaj ima upravo Montefalco Sagrantino. Sagrantino je drevna sorta koja se uzgaja uglavnom oko grada Montefalco. Od nje se proizvode suva i slatka crvena vina snažnog karaktera. Tu je i Vin Santo. Ovo slatko vino proizvodi se od prosušenog grožđa sorte Grechetto i/ili Malvazije.

Lazio

Lazio, odnosno regija Rima, tradicionalno je povezan sa belim vinima. Najpoznatija su Frascati, Marino i legendarni Est! Est!! Est!!!. Brda regiona zasađena su sortama Malvazija i Trebbiano. Klima i vulkansko zemljište pogoduju njihovom uzgoju. Prvi DOCG u regionu dodeljen je crvenom vinu Cesanese del Piglio. Cesanese daje suva i slatka vina bogatih aroma. Među modernim vinima Lazia izdvajaju se i ona od sorti Cabernet Sauvignon i Merlot. Region proizvodi i slatka vina od sorti Moscato di Terracina i Aleatico di Gradoli.

Basilicata

Oko 80 odsto proizvodnje Basilicate čine crvena vina. Region ima četiri DOC apelacije: Aglianico del Vulture, Grottino di Roccanova, Terra dell’Alta Val d’Agri i Matera. Aglianico del Vulture jedno je od najpoznatijih crvenih vina južne Italije. Sortu Aglianico prema istorijskim izvorima doneli su Grci u VI ili VII veku pre nove ere. Terra dell’Alta Val d’Agri obuhvata crvena i roze vina. Ona se zasnivaju na sortama Merlot i Cabernet Sauvignon. Matera koristi više različitih sorti. Među crvenim su Sangiovese, Primitivo i Cabernet Sauvignon. Od belih se izdvajaju Greco Bianco i Malvasia Bianca di Basilicata.

Apulija

Crvena i roze vina čine nešto više od polovine proizvodnje Apulije. Ovaj region zauzima petu italijanske čizme i ima dugu vinarsku tradiciju. Tokom Rimskog carstva vina Apulije izvozila su se širom tada poznatog sveta. Njima su bili impresionirani i renesansni vladari. Nakon francuske okupacije Italije, velike količine vina otpremane su u Francusku. Apulija danas ulaže značajne napore u unapređenje kvaliteta. Vinski sektor prolazi kroz velike promene i modernizaciju. Region se može grubo podeliti na dva vinogradarska područja između Brindisija i Taranta. Sever ima umereniju klimu. Ona pogoduje suvim vinima izraženog voćnog karaktera i dobre kiselosti. Među crvenim sortama ističu se Uva di Troia, odnosno Nero di Troia, Bombino Nero, Primitivo, Aglianico, Montepulciano i Sangiovese. Bela vina najčešće se povezuju sa sortom Verdeca. U Apuliji se uzgajaju i sorte koje su prisutne u susednoj Kampaniji.

Kalabrija

Kalabrija čini oko jedan odsto italijanske proizvodnje vina. Oko 89 odsto proizvodnje čine crvena vina. Region predstavlja prst čuvene italijanske čizme i uglavnom je planinskog karaktera. Mikroklimatske razlike su veoma izražene. Dominiraju dve sorte grčkog porekla. Gaglioppo se koristi za crvena vina, dok se Greco koristi za bela. Najpoznatije vino regiona je Ciro. Vinogradi se nalaze uz Jonsku obalu, između drevnih grčkih gradova Sibarisa i Krotona. Klasični Ciro je crveno vino. U verziji Riserva može da odležava više od deset godina u odgovarajućim berbama. Postoji i Ciro bianco od sorte Greco. Susedna DOC zona Melissa proizvodi crvena i bela vina slična Cirou. Crvena vina od Gaglioppa sa većih nadmorskih visina, poput onih iz područja Pollino, Donnici i Savuto, svetlija su po telu i boji. Kalabrija proizvodi i Mantonico di Bianco. Ovo je vino boje jantara, sa aromama badema i citrusa.

Sardinija

Najproduktivnije vinogradarsko područje Sardinije je Campidano. To su plodne ravnice severozapadno od glavnog grada i luke Kaljari. Među sortama koje se ovde uzgajaju su Cannonau, Girò, Malvasia, Monica, Moscato, Nasco i Nuragus. Moscato sa Sardinije može biti miran ili penušav, ali je najčešće sladak. Posebno je zanimljiva Malvazija od prosušenih bobica. Popularna bela sorta je Nuragus. Veruje se da su je na ostrvo doneli Feničani. Naziv Nuragus povezuje se sa drevnim kamenim kulama na Sardiniji. One su poznate kao nuraghe. Važne crvene sorte su Cannonau, Carignano i Monica. Cannonau se smatra srodnikom španske Garnache, dok Carignano i Monica takođe imaju veze sa španskim sortama. Sardinija ima 18 DOC i DOCG apelacija. Pored njih, region ima i 15 IGT oznaka.

Kampanija

Drevni Rimljani divili su se Kampaniji kao jednom od najboljih područja za uzgoj vinove loze. Posebno su cenili vinograde duž obale severno od Napulja. Tamo se proizvodilo Falernian, jedno od najcenjenijih vina Rimskog carstva. Tradicija autohtonih sorti u Kampaniji veoma je snažna i danas. Najpoznatija crna sorta je Aglianico. Od nje nastaje čuveni DOCG Taurasi, ali i crveni Falerno del Massico. Među belim vinima posebno se izdvaja Greco di Tufo. Važna je i Falanghina, sorta koja se povezuje sa istorijskom tradicijom belog Falerniana. Fiano je još jedna značajna bela sorta Kampanije. Najpoznatije vino od nje je Fiano di Avellino.

Sicilija

Sicilija ima jednu od najdinamičnijih vinskih industrija Italije. Nekada je bila poznata uglavnom po Marsali i slatkim vinima Moscato. Danas sve više pažnje privlače suva, moderna crvena i bela vina. Položaj Sicilije dodatno potvrđuje napredak regiona. Cerasuolo di Vittoria dobio je status DOCG. Marsala je i dalje veoma značajna za proizvodnju ostrva. Marsala je oksidativno vino koje su pre više od dva veka razvili engleski trgovci. Sicilija proizvodi i brojna suva bela vina pod oznakom Sicilia DOC. Među autohtonim belim sortama izdvajaju se Grillo, Catarratto, Inzolia i Grecanico. Crvena vina često nastaju od domaćih sorti. Posebno se izdvajaju Nero d’Avola, Nerello Mascalese, Frappato i Perricone, poznat i kao Pignatello.

20 regiona, bezbroj vinskih priča

Italijansko vinarstvo teško je svesti na nekoliko poznatih etiketa. Od alpskih terasa Valle d’Aoste do sunčanih vinograda Sicilije, svaki region ima sopstvenu priču. Razlike u klimi, zemljištu, nadmorskoj visini i tradiciji oblikovale su veliki broj autohtonih sorti. Upravo ta raznovrsnost jedan je od razloga zbog kojih italijanska vina zauzimaju posebno mesto na svetskoj vinskoj sceni.

Ovaj tekst je deo promotivne on-line kampanje o italijanskim vinima, u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA, u saradnji sa Ambasadom Italije.

Izvor: womenandwineserbia.com