Kako čitati etiketu italijanskih vina?

Sigurno vam se već dešavalo da stojite ispred police sa vinima u pokušaju da izaberete nešto novo i zanimljivo. Na žalost, nedovoljno informisanom  ljubitelju vina, info dat na etiketi često nije od koristi. Zato vam danas nudimo kratak vodič za razumevanje italijanskih vinskih etiketa…

Na prvi pogled, posebno ukoliko ne govorite italijanski jezik, može vam se učiniti da je ovu etiketu teško dešifrovati. Međutim kada jednom shvatite sistem, veoma brzo ćete biti u stanju doneti dobro utemeljenu odluku o kupovini.

Vinsku etiketu možemo posmatrati i kao ličnu kartu jednog vina. Iz tog razloga, ona mora sadržati precizne detalje koji pomažu potrošaču da razume šta se to zapravo nalazi u boci. Zapravo kada se pred policom vinoteke nađu kupac i boca vina, etiketa je jedino što će ubediti kupca da se odluči baš za to vino. Estetika etikete je stvar proizvođača, ali sadržaj iste uvek je (i u svakoj zemlji) jasno definisan zakonom. Stoga, informacije na etiketi moraju biti jasne, potpune i proverljive. Pa da krenemo redom. Slika dole predstavlja prikaz jedne vinske etikete gde su ključne informacije označene brojem, dok se objašnjenje nalazi u donjem tekstu.

1. Regija iz koje vino potiče – označava područje iz kojeg vino potiče, u ovom slučaju Alba. Ovaj podatak može biti dopunjen referencom poput ove „Dolcetto d’Alba“ što bi značili da je u boci „Dolčeto iz Albe“ u bukvalnom prevodu. Dolčeto (Dolcetto) je inače sorta crnog vinskog grožđa, a njegov naziv bi mogli tumačiti kao „malo slatko“ jer „dolce“ znači slatko, dok bi „dolcetto“ bio deminutiv. Iako, u ovom konkretnom slučaju, naziv sorte upućuje na visok sadržaj šećera, ovo još uvek ne znači da u boci imamo desertno vino ali, idemo dalje…
2. Klasifikacija – je možda  jedan od najvažnijih elemenata jer označava kvalitet vina. U ovom konkretnom slučaju, to je DOC ali, u Italiji su sva vina označena jednom od klasifikacijskih oznaka. Od najniže ka najvišoj, tu su:

• Vino di Tavola (VdT – stono vino bez geografskog porekla)
• Indicatione Geografica Tipica (IGT – vino sa geografskim poreklom)
• Denomazione di Origine Controlata (DOC – kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom)
• Denominazione di Origine Controllata e Garantita (DOCG – vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom)

VdT su najprostije rečeno „stona vina“, dok si IGT vina više kontrolisana i moraju dolaziti iz određenog regiona. IGT vinima je dozvoljena određena sloboda u pogledu proizvodnje i sorti grožđa, što često rezultira odličnim vinom. Vina sa DOC klasifikacijom moraju se pridržavati standarda koje je uspostavio lokalni regulatorni odbor u pogledu površene vinograda, sorti grožđa i tehnologije proizvodnje. Vina DOCG se pridržavaju još strožih standarda za ove kategorije i stoga se smatraju najkvalitetnijim među italijanskim vinima.

3. Zapremina boce, odnosno vina u boci – mora biti navedena u litrima, centrilitrima ili mililitrima
4. Godina berbe – od 2010. godine, oznaka berbe je obavezna za sve DOCG i DOC vina, izuzev penušavih, gaziranih i fortifikovanih vina. Ako na etiketi vidite izraz „Riserva“, znaćete da je vino odležalo duže od standardnog zahteva za vino te oznake. Izrazi „Superiore“ i „Classico“ mogu se ponekad pojaviti na italijanskoj etiketi vina. „Superiore“ generalno označava nešto viši kvalitet grožđa i sadržaj alkohola od uobičajenog zahteva za tu denominaciju, kao što je „Valpolicella Superiore“. U međuvremenu, izraz „Classico“ odnosi se na klasično ili istorijsko područje unutar regiona uzgoja grožđa, kao što je „Chianti Classico“.
5. Oznaka proizvođača ili punioca boce – pored naziva vinarije ili uvoznika i punioca u slučaju uvoznih vina ili prodavaca na malo, uključujući i i ime kompanije kao i lokaciju proizvodnog pogona. Uz to, moguće je koristiti kod (ukoliko postoji) koji dalje identifikuje jednog od ovih subjekata. Ovde ćete često sresti reči poput „Tenuta“ (imanje), „Castello“ (dvorac), „Azienda“ (kompanija), „Cantina“ (vinarija), „Poggio“ (brdo), „Vigneto ili Vigna“ (vinograd), „ Fattoria “(farma) i „ Produttori “(proizvođači) koji će vam pomoći da identifikujete proizvođača.
6. Oznaka porekla – upućuje na informaciju o području sa koga je grožđe ubrano i vinofikovano kao i državu porekla.
7. Oznaka serije – numerisanje koje označava skup boca koje pripadaju istom paketu ili tanku, proizvedenom u identičnim okolnostima. Obično se označava kao „LOT“ i samo sa „L“
8. Ekološke informacije – obaveza da se na svim proizvodima koji se stavljaju u promet, jasno naznači kako se odlaže ambalaža a sve u svrhu očuvanja životne sredine. Primera radi „ubaciti u kontejner za staklo“
9. Sadrži sulfite – označava da je proizvod tretiran alergenima kao što je sumpor-dioksid
10. Količina alkohola – sadržaj alkohola mora biti izražen u celim brojevima ili polovinama zapreminskih procenata (npr. 13% vol, 13,5% vol)

Na primeru ove etikete nije označeno brojem ali se podrazumeva da ovo „NEVIGLIE“ iznad godine berbe, nije ništa drugo do naziv vina. Ime vina je uvek vidno istaknuto na vrhu ili u centru etikete, a nazivi mogu biti raznoliki te se tako mogu odnositi na:

• Regiju (npr. Barolo)
• Sortu grožđa (npr. Pinot Grigio)
• Komercijalno ime (npr. Tignanelo)
• Određeni vinograd (npr. Vigna Rionda)

Komercijalna ima kreira proizvođač i ona mogu ukazivati na to da je vino kupaža više sorti ili da je proizvedeno van strogih propisa koji se primenjuju na vina iz apelacija. Ponekad ime vina obuhvata i sortu grožđa i lokaciju, kao npr. Montepulciano d’Abruzzo (Montepučiano iz Abruca) ili kao u datom primeru  Dolcetto d’Alba (Dolćeto iz Albe).

Na etiketama italijanskih vina možete naći još neke od sledećih reči:

• Abboccato — polusuvo vino
• Amabile — poluslatko vino
• Annata — godina
• Brut  — suvo penušavo vino
• Dolce — slatko tj. Desertno vino
• Frizzante — upućuje na stil vina koje može biti blago penušavo odnosno blago gazirano
• Imbottigliato all’Origine — flaširano na imanju proizvođača
• Liquoroso — fortivikovano tj. alkoholno pojačano vino
• Passito — koncentrovano desertno vino proizvedeno od prosušenih bobica grožđa
• Recioto — proizvedeno od blago prosušenih bobica grožđa, slično kao “passito”
• Bianco — belo vino
• Rosato — roze vino
• Rosso — crveno vino
• Secco — suvo vino
• Spumante — penušavo vino
• Tradizionale ili Metodo classico — penušavo vino proizvedeno tradicionalnom metodom sekundarne fermentacije u boci
• Vecchie viti ili Vigne vecchie — doslovno, “stari čokot” često se koristi kao oznaka da je vino proizvedeno od najstarije loze na imanju
• Vendemmia — kasna berba
• Vin Santo —  u doslovnom prevodu “sveto vino”, posebna kategorija desertnih vina nastalih od delimično prosušenih bobica grožđa koje su fermentirale u hrastovim baricima i koja su blago oksidativna po stilu

Ovaj tekst je deo promotivne on-line kampanje o italijanskim vinima, u okviru V Nedelje italijanske kuhinje u Srbiji, u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA, u saradnji sa Ambasadom Italije.

Izvor: womenandwineserbia.com, Foto: Freepik