Pesma srpskog vojnika

Znate li onaj osećaj kada vam telo zadrhti, a srce se stegne kada čujete neku pesmu na jeziku koji ne razumete? Razlog gotovo uvek postoji. Pitanje je samo da li umemo da ga prepoznamo.

Srpska vojska na Krfu

Za vreme Prvog svetskog rata, povlačenje srpske vojske preko Albanije i luke Drač bilo je jedno od najtragičnijih poglavlja u istoriji Srbije. Svedočenje o ovom događaju možete pročitati i u ovom tekstu. Oko 150.000 srpskih vojnika stiglo je na Krf. Gladni, bolesni i iznemogli, jedni su na ostrvu pronašli utočište i spas, dok su drugi pronašli mesto za večni pokoj.

Tokom prvih dana boravka, dnevno je umiralo i do 300 vojnika. Sahranjivani su na ostrvu Vidu. Kada više nije bilo moguće iskopati dovoljan broj grobova, tela preminulih polagana su u more. Tako je nastala Plava grobnica, jedno od najpotresnijih mesta sećanja na stradanje srpske vojske.

Janis Janulis i zemlja za srpske vojnike

Na Krfu je obradiva zemlja oduvek bila dragocena. Razlog je jednostavan. Ostrvo nema dovoljno plodnog zemljišta. To ipak nije sprečilo Janisa Janulisa da svoju zemlju ustupi za sahranjivanje srpskih vojnika.

Kada su kasnije posmrtni ostaci iskopani i preneti u kosturnicu na ostrvu Vidu, Janulis nije želeo da zemlju ponovo obrađuje. Na tom mestu podignut je spomenik Drinskoj diviziji, koji se i danas nalazi tamo.

Srbija mu se odužila na poseban način. U njegovu čast podignut je spomenik na glavnom trgu Agios Mateosa, u blizini seoske crkve. Njegov gest ostao je zapamćen kao primer solidarnosti stanovništva Krfa prema srpskim vojnicima.

Srbi i stanovnici Krfa

Tokom boravka na Krfu, Srbi su uspostavili snažne veze sa lokalnim stanovništvom. Sklopljen je i veliki broj brakova, pa su neki srpski vojnici nakon rata ostali da žive na ostrvu. O odnosu stanovništva prema srpskim vojnicima svedoči i jedno pismo Grkinje sa Krfa.

Pismo je 1918. godine upućeno srpskom oficiru na Solunskom frontu. Danas se čuva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegove reči svedoče o emocijama koje su ostale nakon odlaska srpske vojske sa ostrva.

Pismo jedne Grkinje srpskom oficiru

„Откако сте Ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила. То веле све жене које живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, јер нам је сада горе.

За последње три године толико сам се била навикла на та питома лица војника, на њихове доброћудне питоме очи. Чудна сте ви раса! Један руски пуковник ми рече да је то особина свих Словена.

Ове последње три године док сте били овде, проживеле смо лепо и пријатно. Сваког дана трчала сам на прозор да видим каквог познатог српског официра, само да ми се јави и да се пријатно на мене осмехне. Било ми је доста за тај дан до спавања.

Крф је онемео, не пева се више. Ваш народ стално пева и на то певање и тај жагор била сам се толико навикла.

Можете да ме сматрате за великог непријатеља вашег народа, јер сам увек желела да се што доцније вратите у своју отаџбину.

Дошли сте, показали шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне. Шта нам вреди и лепота и све друге лепе особине, које су Срби код нас нашли, кад нико у томе не уме да ужива.

Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасли на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без љубави.“

Oproštajno pismo koje je postalo pesma

Jedan od srpskih vojnika odlučio je da prati svoje srce, ali i da ode na Solunski front. Tamo se borio za konačno oslobođenje svoje zemlje. Pre odlaska je jednoj Krfljanki, Hondrojanis Haruli, uputio oproštajno pismo.

U pismu ju je molio da mu oprosti zbog odlaska. Njegove reči su kasnije, uz određene dorade, pretvorene u pesmu. Dobila je i svoju melodiju, a proslavio ju je čuveni grčki pevač George Dalaras.

Pesma kao simbol prijateljstva

Pesma je ostala jedno od svedočanstava snažnih veza između srpskog i grčkog naroda. Vremenom je postala i simbol njihovog prijateljstva. Ujedno govori o ljubavi koja je u ratnim vremenima morala da bude podeljena između voljene žene i voljene domovine.

U njenoj priči spojene su dve velike emocije. Jedna je ljubav prema osobi koja ostaje. Druga je ljubav prema zemlji kojoj vojnik odlazi da se bori. Upravo zato ova priča i danas ima posebno mesto u sećanju na Krf i srpsku vojsku.

Sećanje koje traje

Priča o srpskim vojnicima na Krfu nije samo priča o stradanju. Ona govori i o solidarnosti, prijateljstvu i ljudskosti. Meštani su pomagali vojnicima, ustupali im svoju zemlju i prihvatali ih kao goste.

Veze koje su tada nastale nastavile su da žive i posle rata. Neke su dobile oblik porodica, druge spomenika, pisama i pesama. Zbog toga Krf i danas zauzima posebno mesto u istorijskom sećanju Srbije.

Izvor: womenandwineserbia.com