Pivska kragna: Kratka istorija piva u svetu i kod Srba

Nenad Peric 8. jun 2023.

Prvi zapisi o postojanju prva pronađeni su na vavilonskim tablicama iz 4300 g.p.n.e. Vavilonci su proizvodili dvadeset vrsta piva i to u ogromnim količinama.

Ovo piće je zauzimalo značajno mesto i u kulturama kao što su egipatska, asirska, kineska i kultura Inka. Nekada su ga smatrali toliko vrednim da su ga koristili umesto novčane nadoknade za rad. Stoga i ne čudi što posle teškog i napornog rada posežemo za hladnom bocom punom piva. Tražimo nagradu!

U Egiptu su ga pili iz zlatnih pehara, a majke su ga nosile deci za užinu. Ako bi Egipćanin ponudio devojci gutljaj piva, a ona prihvatila, to bi značilo da su se verili. Stoga pazite koga i kad vodite na pivo.

Veliku primenu pivo je imalo i u medicini. Pronađeni su recepti u kojima egipatski lekari preporučuju pivo svojim pacijentima. Ovaj napitak zaista sadrži hranjljive sastojke kao što su: B vitamin, magnezijum, selen, biotin, fosfor i kalijum. Međutim, za zdravlje je dobra isključivo umerena konzumacija alkoholnih pića, tako da se to odnosi i na pivo. Hranljivi sastojci potiču od pivskog kvasca, tako da bi bilo dobro piti bezalkoholno pivo, za koje se smatra da ima antikancerogena svojstva. Hleb i pivo su vekovima bili osnova svakodnevne ishrane. Neki kažu da je dobro i za kosu. Posle dugogodišnjih eksperimentata, ipak vam preporučujem da pivo popijete.

Pivo su u Evropu doneli rimski legionari i to 55 g.p.n.e. Do početka srednjeg veka, su ga pravile žene, jer se smatralo hranom i pićem za svetkovine. Dok su ga u srednjevekovnom periodu proizvodili u manastirima. U Nemačkoj, Engleskoj i Austriji je započeta komercijalna proizvodnja u trinaestom veku. Veruje se da je najstarija pivara nastala u Nemačkoj 1040. godine, mada Česi tvrde da je njihova pivara još starija. Prva pivara na našim prostorima je počela sa radom u Pančevu 1722.

Pivo u srednjovekovnoj Srbiji

Pivo i pivarstvo imaju dugu tradiciju u Srba i sam proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjića o čemu svedoče jedno sačuvano pismo kralja Vladislava, Svetosavska hrisovulja, Dečanska povelja. Termini koji se u njima upotrebljavaju ukazuju da je bilo poznato dobijanje slada iz žita i ohmeljavanje, što daje potvrdu da se pivo trošilo na dvoru, manastirima i privatnim posedima.

Rađanje moderne pivske Srbije

Nakon Austro-turskog rata 1716-1718. godine, Beograd i okolina podpadaju pod austrijsku upravu, što je dovelo do planskog naseljavanja Nemaca. Nekolicina njih su bili pivarski majstori, koji ubrzo otvaraju zanatske radionice u kojima se pivo proizvodilo ručnim, manuelnim radom. Tokom sledećih godina pivo se trošilo među stanovništvom, u austrijskoj vojsci, ali i na dvoru beogradskog mitropolita.

Počeci ozbiljnije proizvodnje piva u Beogradu vezuju se za mlinarskog stručnjaka Jovana Vajnhapala iz Sremske Mitrovice, koji je 1839. godine otvorio malu radionicu za varenje piva na Zapadnom Vračaru. Kapacitet ove pivare je bio mali, a ceo postupak proizvodnje zasnovan na ručnom radu. Sledeće 1840. godine u beogradskom predgrađu Sava-mahala otvorena je novaVelika ili Kneževa pivara“, koja je nomninalno bila u vlasništvu kneginje Ljubice Obrenović. Beogradski mehandžija Filip Đorđević oko 1850. godine otvara novu pivaru na uglu Cetinske i Skadarske ulice. Proizvodnja u Đorđevićevoj pivari bila je takođe ručna, a zbog malog kapaciteta prozvana je “Malom pivarom”. Ona će 1871. godine ući u sastav novoformiranog “Prvog srpskog pivarskog društva“.

Začetak pivarske industrijske u Beogradu vezuje se za 1872. godinu kada pančevački industrijalac Ignjat Vajfert započinje gradnju prve parne pivare na tadašnjem “Smutekovcu”, današnjem “Mostaru”. Ona zvanično započinje sa proizvodnjom sledeće 1873. godine pod imenom “Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta“, koji od te godine preuzima upravu nad njom. Tokom prvih godina rada pivara je mogla da proizvede 50 hiljada hektolitara godišnje, što je u to vreme bila značajna količina. Nakon završetka rata Vajfert najvećim delom koristi ratnu odštetu da obnovi, dodatno modernizuje i transformiše pivaru u akcionarsko društvo pod nazivom “Prva srpska parna pivara Đorđe Vajfert A.D.” Pivara je u međuratnom periodu mogla da proizvede godišnje i do 180.000 hl piva. Od 1947. godine do 13. januara 1963. godine pivara nastavlja rad kao javno preduzeće pod imenom “7. juli”.

Đоrđеvićеvu “Malu pivaru” оd “Prvog srpskog pivarskog društvа” u potpunosti 1888. godine preuzima firma “Ignjat Bajloni i sinovi” i do kraja 20. veka je modernizuje i prebacuje na parni pogon. Pivara je uspešno poslovala pоčеtkоm 20. vеkа i jedno vreme bilа lidеr u prоdајi pivа u Bеоgrаdu i Srbiјi. Uspеšnо je rаdilа i tokom međuratnog perioda, a od 1947. do 1963. godine radi pod imenom “Pivara Beograd”.

Autor teksta je Nenad M Perić / Pivska kragna, Foto: Freepik
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin
Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info
Saradnik na portalu Nenad Peric
Hroničar svog vremena, hedonista esteta, samosvesni kosmopolita. Buntovnik s razlogom. Namerno drugačiji. Sanjar koji s obe noge stoji na zemlji. I putuje… Nenad M. Perić je urednik internet stranica Kulturnik, Putokaz, Belgrade online i WineJour. Njegova interesovanja prvenstveno usmerena ka kulturi i umetnosti, putovanjima i planinarenju i naravno vinu i gastronomiji.
Na društvenim mrežama
Copy link