Pivska kragna: Zanimljivosti o pivu

Nenad Peric 16. septembar 2023.

Postoji legenda koja govori i o tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. I mnogima posle njega. Stoga čudi što u pekarama valjaju jogurt, a ne i pivo?

Sledeća priča dovodi u sumnju prvu – pivo je jedno od najstarijih pića i priprema se najverovatnije još od ranog Neolita (ranog kamenog doba) iliti od 9500 godina pre nove ere. Pekare u neolitu?

Najstariji pisani zapis o proizvodnji piva star je oko 5.000 godina, a napisan je na kamenoj ploči u obliku pesme. Najstarija slika koja prikazuje ljude kako piju pivo potiče baš iz Egipta, 3.400 godina p. n. e. Nije selfi! Najstarija reklama za pivo ima velike sličnosti s današnjim. Iako je nastala 4000 godina pre nove ere, prikazuje ženu velikih grudi koja drži dva pehara i tvrdi: “Pijte Ebla pivo – pivo sa srcem lava”. Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u praistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga i Kelti, Germani, Sloveni i Skiti. Tada se pravilo iz ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi su dodavali i začine: mirođiju i med.

Današnji glavni sastojak hmelj počeo je da se koristi tek u 13. veku. Pivopijska središta u starom veku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih područja pivo su posle preuzeli Grci i Rimljani. Drevni Vavilonci su toliko ozbiljno shvatali pravljenje piva da su svakog ko napravi lošu turu piva udavili u njoj za kaznu.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu – Hamurabijevom zakoniku. Hamurabi, vavilonski kralj (1729 – 1686. p. n. e.) kaže: “Pivo ne sme da sadrži previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni”. Mudar je bio taj vavilonskio kralj ili se opekao. U antičkom Egiptu postojao zakon koji je muškarcima branio prozivodnju i prodaju piva. Ako su i drevni Egipćani izgradili piramide pod uticajem alkohola. Prema Patriku MekGovernu, arheologu sa Univerziteta u Pensilvaniji, radnici u Gizi su dobijali na dan oko četiri litre piva. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dve do tri litre. Odatle fama da fizikalci piju pivo!

Stari Vikinzi su verovali da u njihovom raju zvanom Valhala postoji koza čija vimena nikada ne presuše sa pivom. Baš su voleli da veruju u bajke!

Devojčice od 8 do 10 godina za vreme starih Inka žvakale su kukuruz i pljuvale ga u velike kotlove pune tople vode, od čega bi nakon par nedelja nastalo pivo.

Prvi profesionalni pivari su bile žene koje su zvali pivarkama. Žene su morale biti veoma lepe kako bi mogle da postanu pivarke.

Najstarija pivara je “Bayerische Staatsbrauerei Weihenstephan” kraj Minhena, osnovana 1040. godine.

Foto: Pexels

Amsterdam plaća alkoholičarima u pivu. Za čišćenje ulica, lokalni alkoholičari dobijaju platu od 10 evra, pola paketa duvana za motanje i 5 piva od strane organizacije koju finansira vlada. Nije loše biti alkoholičar u Amsu!

Stiven Petrosino iz Nju Kamberlenda u Pensilvaniji je popio jedan litar piva za zaprepašćujućih 1,3 sekunda 1977. godine i tako je postao svetski šampion u ispijanju piva prema Ginisovoj knjizi rekorda.

Godine 1814. oko 1,5 miliona litara piva je poplavilo nekoliko ulica Londona pošto je veliko korito u parohiji Sv. Džajlsa puklo. Pivska poplava, šta mislite?

Danas postoji oko 400 vrsta piva na svetu.

Foto: Pexels

Belgija je zemlja sa najvećim brojem pojedinih brendova piva.

Najjače pivo na svetu je „Brewmeister´s Snake Venom” (u prevodu Pivarev Zmijski otrov). Dok sva „normalna“ piva imaju oko 5% alkohola, ovaj škotski ubica ima gorućih 67,5% alkohola u svom sadržaju. ’Ajmo na jedno pivo, u ovom slučaju ima sasvim novo značenje!

Najskuplje pivo na svetu je belgijsko pivo “Vielle Bon Secours“. Jedna boca piva košta oko 850 evra, a prodaje se samo u Birdromeu u Londonu.

Najstarije i nepokvareno pivo na svetu je nađeno 2010. godine u olupini sa početka 19. veka koja je otkrivena u blizini Finske. Pivo je bilo u flašama i sačuvala ga je hladnoća morskih dubina, a ukus mu je bio veoma ostareo (što ne iznenađuje), uz malo nota paleži i kiselog ukusa koji zaostaje na nepcu.

Istraživači sa Univerziteta u Stenfordu su utvrdili da se mehurići u pivu kreću u krugu koji prkosi samoj gravitaciji. Oni se kreću prema gore duž linije samog centra gde je sila trenja čaše najmanje izražena, a put dole idu duž spoljašnjih delova tečnosti onda kada na vrhu postane „prenaseljeno“. Eto i Njutnu bi bilo bolje da se nije baktao sa jabukama..

Reklamama za pivo u SAD-u nije dozvoljeno da prikazuju ljude koji zapravo i piju pivo. Reč je o zakonu koji im to zabranjuje i on kaže da se na televiziji ne sme prikazivati konzumiranje alkoholnih pića. Licemerni su ti Amerikanci“

Učenje o pivu i njegovom pravljenju ima i zvaničan naučni naziv – zitologija. Naziv je izveden iz grčkih reči „zito“ (pivo) i „logos“ (učiti, proučavati).

Zemlja u kojoj se pije najviše piva je Republika Češka.

Uz neverovatno konzumiranje od oko 150 litara piva po glavi stanovnika u godinu dana, Česi su daleko ispred bilo kakve svetske konkurencije.

Eksperimenti sa pivom su mnogo i raznoliki. Džon Lubok, engleski biolog iz 18. veka, je proučavao ponašanje mrava opijenih pivom. Ne znam da li su i posle piva bili vredni!

Cenosilikofobija je strah od prazne pivske čaše. Zaista užasavajuća fobija!

Najveći festival piva na svetu je Oktoberfest. Održava se svake godine u Minhenu u Nemačkoj i reč je o 16 dana zabave koji počinju krajem septembra i završavaju se prvog vikenda oktobra, a tokom njih festival poseti preko 6 miliona ljudi sa svih strana sveta.

U bilo koje doba 0,7% svetske populacije je pijano. Što znači da je u ovom trenutku pijano oko 50 miliona ljudi. Pivo je očigledno veoma značajan faktor u ovoj situaciji.

Penasta glava piva je njegov veoma bitan deo. Formira se usled kompleksne reakcije ugljen-dioksida i može Vam reći veoma mnogo o kvalitetu piva. Ukoliko glava nedostaje to može značiti da je Vaše pivo prosečnog i dosadnog ukusa.

Pivo i marihuana imaju više zajedničkog nego što to možda mislite. Hmelj piva pripada istoj porodici biljaka cvetnica kojoj pripada i marihuana.

Pivo jača kosti. Bogato je silicijumom koji povećava deponovanje kalcijuma i minerala u koštanom tkivu. Pivo sadrži sve minerale koji su nam potrebni za preživljavanje. U srednjem veku čak su i deca pila pivo kako bi preživela glad. Studija objavljena u čaopisu “New England Journal of Medicine” otkrila da je umerene količine piva podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga. Znači pivo je lek!

Foto: Pexels

Mnoge poznate ličnosti su se i same bavile proizvodnjom piva, poput američkog predsednika Džordža Vašingtona koji je imao svoju malu pivaru u blizine Maunt Vernona.

Pivo je dokaz da nas Bog voli”, izjavio je Bendžamin Frenklin.

Prvi pijani vozač zabeležen je još u staroegipatskoj mitologiji. Legenda govori o kočijašu koji je pijan pregazio sluškinju boginje Hator pa je nakon toga bio prikovan za vrata pivare gde se opio. Njegovo telo je tamo ostavljeno dok ga nisu dovršili lešinari.

Plug, točak i navodnjavanje navodno su izumljeni su kako bi porasla proizvodnja piva.

Isto tako, vavilonske žene mogle su da bidu utopljene ako bi poslužile loše pivo.

Prve limenke proizvedene su 1935. godine a izrađivale su ih pivare kao “pivo za poneti”.

Zabluda je da je crno pivo obavezno jače od svetlog – boja piva nema nikakve veze sa količinom alkohola već isključivo sa načinom vrenja slada.

Takođe, netačno je da su boljeg ukusa piva iz zelenih flaša – naprotiv, tamnije staklo bolje štiti pivo od svetlog.

U 19. veku dojilje su morale dnevno da popiju barem sedam krigli piva jer se smatralo kako je dobro za mleko.

Maksimalna preporučena količina za pivopije je tri čaše za muškarce a dve za žene.

Autor teksta je Nenad M Perić / Pivska kragna
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin
Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info
Saradnik na portalu Nenad Peric
Hroničar svog vremena, hedonista esteta, samosvesni kosmopolita. Buntovnik s razlogom. Namerno drugačiji. Sanjar koji s obe noge stoji na zemlji. I putuje… Nenad M. Perić je urednik internet stranica Kulturnik, Putokaz, Belgrade online i WineJour. Njegova interesovanja prvenstveno usmerena ka kulturi i umetnosti, putovanjima i planinarenju i naravno vinu i gastronomiji.
Na društvenim mrežama
Copy link