Šumadija – putevi rakije

Prema jednom istraživanju, prosečan stanovnik Šumadije prepešači oko 1500 kilometara godišnje.  Prema drugom, isti taj Šumadinac popije oko 90 litara rakije na godišnjem nivou. Logički gledano može se zaključiti da prosečan Šumadinac troši 6 litara rakije na 100 kilometara…

Može biti da su dva pomenuta istraživanja ništa drugo do dobra šala na temu Šumadinaca ali, kako u svakoj šali ima i pomalo zbilje, izvesno je da bez griže savesti možemo zaključiti da, iako Šumadiju poslednjih godina prepoznajemo kao jednu od najznačajnijih vinskih destinacija u Srbiji, rakija ovde ima sve veći privredni značaj. Objašnjavati značaj rakije za Srbe i kompletnu srpsku tradiju, izlišno je. Srbi uz čašicu rakije proslavljaju rođenje deteta, slave slavu, pozivaju u svatove, sipaju na zemlju za pokoj duše, ispijaju kao lek i kao zdravicu. Ukratko, Srbi rakijom obeležavaju svaki lep i tužan događaj u svom životu. Zato ne čudi da je kvalitet rakije u Srbiji na visokom nivou, što se lako da videti po potrošnji koju je teško precizno izračunati imajući u vidu da u Srbiji skoro svako seosko domaćinstvo ima sopstvenu mini proizvodnju ali i količini zvaničnog izvoza iste. Ipak, kao i kod vinara, šumadijski rakijaši se udružuju i osnivaju Regionalnu asocijaciju proizvođača rakije a sve s ciljem unapređenja kvaliteta i standardizacije u proizvodnji rakije, proizvodnji voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla Šumadija, bolje promocije i pozicioniranja ovog pića kao regionalnog brenda i zajedničkog nastupa proizvođača rakije na domaćim i stranim tržištima.

Uvidevši potencijal za razvoj ali i očuvanje porodičnih tradicija, neki od proizvođača osnivaju destilerije te zvanično kreću u osvajanje svetskih tržišta. Neki od njih, okrenuli su se i razvoju turizma u svojim selima, te uz moderne destilerije, ovde niču i smeštajni kapaciteti, sale za degustaciju ali i niz programa namenjenih animaciji stranih i domaćih turista. Uz ostala kulturno istorijska bogatstva, Šumadija zaista pretenduje da zauzme poziciju i status najatraktivnije turističke destinacije u Srbiji.

Kao podršku prosperitetu rakijske scene Šumadije, Gradska turistička organizacija Kragujevca, za nekolicinu odabranih predstavnika turističkih agencija opredeljenih za receptivni turizam, organizovala je dvodnevnu rakijsku turu s namerom da prikaže dostignuća i turističke potencijale ove vrste privrede. Na naše oduševljenje odabrane su četiri, po originalnosti turističke ponude, potpuno različite destilerije:

Podrum Stari hrast – Žirovnica Vinskoj publici već su dobro poznata vina Stari hrast. Ono o čemu se do sada manje znalo je da porodica Stevanović poseduje i 15 hektara voćnjaka na kojima su posađene šljive, kruške, kajsije i dunje od kojih se i proizvode sve njihove rakije. Filozofija ove porodice je da svi proizvodi potiču od sirovine gajene na sopstvenim zasadima. Podrum Stari hrast poseduje i degustacionu salu kapacita do 50 osoba i nudi tri različita degustaciona programa. Naša preporuka: idealno za sve koji žele jedan smiren, profesionalan, dostojansven, moderan i odmeren pristup degustaciji vina i/ili rakija uz prigodnu autentičnu zakusku.

Podrum Pevac – Cvetojevac Nadomak Kragujevca, u mirnom selu romantičnog naziva Cvetojevac, nalazi se podrum Pevac. Vlasnici, prethodno orijentisani kao ugostiteljstvu, kompletan prostor destilerije podredili su ugođaju gosta. Atraktivno i moderno uređen, podrum poseduje veliki izbor rakija, nekoliko vinskih etiketa a od skoro i dva kraft piva. Naša preporuka: Za razliku od svih ostalih, ovaj prostor je više namenjen ugođaju nego profesionalnoj degustaciji proizvoda zbog čega se nameće kao idealan za sve događaje zatvorenog tipa, tim bildinge i razne druge privatne i korporativne događaje.

Destilerija Aleksić Prvi – Guberevac Fanovi serije “Moj rođak sa sela”, ovu destileriju će prepoznati kao “Temple of the Plum” kako je naziva Dragče. I zaista, već na prvi doživljaj spoznaćete da njeno veličanstvo šljiva ovde zaista suvereno vlada bezkompromisnim kvalitetom. Čuvena pod nazivom “Gružanska Zlatna nit”, ova šljivovica se spravlja kupažom više od 7 različitih sorti srpskog plavog zlata, kako šljivu ovde popularno nazivaju. Pored šljivovice ali i ostalih vrhunskih rakija, ovde ćete uživati u vrhunskom gastro etnološkom događaju gde ništa, ali baš ništa na stolu neće biti spravljeno van domaćinstva kuće Aleksića. Pored tradicionalne šumadijske gostoljubivosti, gosti ovde mogu i da ostanu na duže jer porodica ima i smeštajne kapacitete. Bez trunke rezerve, odgovorno tvrdimo da je ovo mesto na kome možete doživeti autentičnu izvornu Šumadiju u jednom od svojih izvesno najboljih izdanja.

Podrum Zavičaj – Čumić Voće koje završava pretočeno u bocu rakije Zavičaj, uzgaja se isključivo na sopstvenom imanju kojim je okružen prostor same destilerije. Pored voćnih rakija, najveći ponos ove destilerije je šljiva odležala u hrastovim buradima, stara 5, 10 i 15 godina. Pored obilaska destilerije, domaćini će vam ponosno pokazati i svoje selo u kome se nalazi najstarija škola u Srbiji ali i nova, sasvim moderna školska ustanova koju danas, na ponos celog sela, pohađa 130 učenika. Podrum Zavičaj je otišao najdalje u načinu prezentacije svojih rakija, te ćete ovde uz malu edukaciju o rakiji, tehnološkim procesima i načinima uživanja u čašici iste, uživati i u pravom malom gastronoskom doživljaju sljubljivanja ukusa pažljivo odabranih i moderno serviranih zalogaja hrane i njihovih rakija.

Iako nerado, tekst o šumadijskim putevima rakije završavamo ovde. Prezentovali smo vam ukratko iskustvo doživljeno u četiri konceptualno posve različite destilerije. Ono što je zajedničko za svaku od njih je neprikosloven kvalitet šumadijske rakije zaštićenog geografskog porekla. Dakle, dileme nema, uživaćete koju god da odaberete. Takođe, ako vas put nanese u Kragujevac, prvu prestonicu moderne Srbije i baš nikako ne možete da posetite neku od brojnih destilerija i/ili vinarija, od srca vam preporučujemo Vinsko rakijski hab, koji se nalazi u centru grada u polusuterenu kuće Đure Jakšića, a koji po najnižim cenama nudi degustaciju i kupovinu svih šumadijskih vina i rakija uz mogućnost poručivanja hrane iz obližnjeg restorana. Ne propustite ni bogato kulturno istorijsko nasleđe koje čini jedno od najvećih bogatstava ovog grada, koje možete videti i doživeti samo u Kragujevcu i koje vas sasvim sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Na kraju, bili mi svesni toga ili ne, Šumadija je srce Srbije i mesto kome se uvek i iznova rado vraćamo…

Izvor: womenandwineserbia.com