Suveren – Kraljevska vinarija

Iz vinarije najskromnijeg i najvoljenijeg srpskog kralja, kralja Petra I, dolazi nam jedno iznad svega pažnje vredno vino.

Kako mu samo ime kaže, ovaj Cabernet je vladar. On je neograničeni gospodar, najveći, najviši, nenadmašan, vrhovni i neprikosnoven.

Kraljevska vinarija na Oplencu

Oplenačko vinogorje poslednjih godina sve je poznatije po mladim vinarijama. U njima nastaju neka od najboljih vina današnje Srbije. Među njima je Kraljevska vinarija možda najstarija i najznačajnija. Smeštena je podno velelepnog dinastičkog mauzoleja Karađorđevića. Ova vinarija od 2004. godine obnavlja nekadašnje vinograde. Ponovo proizvodi vina i nastoji da im vrati staru slavu.

Kralj Petar I i početak vinogradarske priče

Osnivač vinarije bio je kralj Petar I, jedan od najpoznatijih srpskih kraljeva. Odlučio je da na ovom području sadi vinograde i proizvodi vino. Počeo je da otkupljuje vinograde i zemlju od seljaka. Kupovao je onoliko koliko su vlasnici bili spremni da prodaju. Čak je prodavao druga imanja kako bi proširio posed. Vinogradi koje je kupovao često su već bili zasađeni autohtonim sortama. Tako su nastajala i prva vina sa ovog područja.

Prva vina nastaju u Venčačkoj zadruzi

Kralj Petar I nije želeo da ulaže u sopstvenu vinariju pre nego što bude siguran u opravdanost investicije. Zato su prva vina nastajala u selu Banja, kod Aranđelovca. Proizvodila su se u Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi. Kasnije se priča o kraljevskim vinogradima razvijala mnogo ambicioznije.

Kralj Aleksandar i razvoj vinarije

Najveće zasluge za razvoj vinogradarstva i vinarstva na Oplencu pripadaju njegovom nasledniku, kralju Aleksandru Karađorđeviću. On je nastavio očevu viziju. Želeo je da se u Srbiji primene tada najsavremenije metode proizvodnje vina. Zahvaljujući njemu, u Srbiju su stigle prve sadnice internacionalnih sorti. Među njima su bili Sauvignon Blanc, Chardonnay, Pinot Noir, Game i Cabernet Sauvignon.

Vina iz kraljevskog podruma

Grožđe se i dalje proizvodilo u zadruzi. To je trajalo sve dok kralj nije bio siguran u dovoljno velike prinose. Bilo je važno i da grožđe bude vrhunskog kvaliteta. Tek tada je posedovanje sopstvene vinarije moglo biti ekonomski isplativo. Iz Italije i Češke poručene su posebne boce sa ugraviranim grbom. Vina iz kraljevog podruma imala su odabranu klijentelu. Među stalnim poručiocima bili su Sveti sinod, fabrikanti i bolji restorani. Vino se služilo i u restoranima poput Bristola i Mažestika. Neka vina iz kraljevskog podruma stizala su čak i u Brisel, Bukurešt i Berlin.

Vinska arhiva koja čuva istoriju

Oko 280 boca iz tog vremena i danas se čuva u arhivi kraljevskog podruma. Iako bi na aukcijama mogle postići veoma visoku vrednost, ove boce nisu na prodaju. Razlog je amanet kralja Aleksandra. Njime je naloženo da se vina ne prodaju, već da budu sačuvana za istoriju.

Obnova Kraljevske vinarije

Neka buduća istorijska događanja nisu bila naklonjena ovoj vinariji. Po završetku Drugog svetskog rata, vinarija i vinogradi prepušteni su propadanju. Tek 2002. godine Zadužbina ponovo ulazi u posed. Tada počinje novi period obnove. Godine 2004. u obnovljenim vinogradima zasađen je Cabernet Sauvignon.

Upravo od njega dobijeno je vino koje danas predstavljamo.

Suveren – osnovni podaci

Naziv: Suveren
Sastav: 100% Cabernet Sauvignon
Alkohol: 12,5%
Proizvođač: Kraljevska vinarija
Oblast: Šumadijski rejon, Oplenačko vinogorje

Suveren – boja, miris i ukus

Vino je zatvorene rubin-crvene boje sa ljubičastim odsjajem. Bogat voćni miris osvaja na prvu. Prepoznaju se šumsko voće, borovnice, crne ribizle i kupine. Tu su i ljubičice i diskretna vanila. Na nepcima se potvrđuju voćne arome. Upotpunjene su raskošnim, mekim i somotastim taninima. Kiseline su dobro uklopljene. Vino ima snažno telo. Završnica je duga, voćna i upečatljiva. Čini se da vino u potpunosti opravdava ime koje nosi.

Preporuka služenja i uparivanja

Preporuka služenja: 16–18°C uz obavezno dekantiranje. Svoj puni potencijal Suveren će pokazati uz dobra crvena mesa. Ramstek, biftek… izaberite sami. Vredelo bi ga probati i uz neka veganska jela. Dobar primer su gljive bukovače. Pravu podršku ovom vinu pružiće i deserti na bazi čokolade.

Izvor: womenandwineserbia.com