Vinarija Lalić – vina rafiniranog stila

Vinarija Lalić sa podrumom u Pančevu i sa šest hektara nekadašnjeg dedinog imanja kraj Alibunara, a danas vinograda, proizvodi preko 15.000 buteljki, sa planom širenje kapaciteta do 30.000 litara.

Sa peska i duboke gline stižu zanimljiv traminac, roze od merloa, kao i crvena vina ove sorte, iz inoxa ili nakon odležavanja pola godine u srpskom bariku. Uglavnom zlatne medalje i prva mesta za traminac na mnogim lokalnim takmičenjima potvrda su kvaliteta ovo sortnog vina, a našem je nepcu prijao i zbilja lep, blansiran i voćan barikirani merlo. Vlasnik Milan Lalić u budućnosti želi da posadi pino noar i malo kaberne frana jer kupaže vidi kao onaj pravi izazov.

Uzdizanje panonske loze

Plodna Panonska nizija iznedrila je na obodima Deliblatske peščare, u mestu Novi Kozjak kraj Alibunara, vinograd dostojan divljenja. Poduhvat Milana Lalića da počne sa uzgajanjem vinove loze i osnuje pančevačku Vinariju „Lalić” došla je sa dve strane. Iz dve iskre.

Najpre ga je jedan prijatelj, doktor vinogradarstva, posavetovao da iskoristi dedinu zemlju i gaji vinovu lozu jer su klimatski uslovi u tom području savršeni za tu delatnost. A kako se podsticaji kriju na neočekivanim mestima, tako je Lalića ohrabrio i film Prvi korak, o rok zvezdi koja je odustala od svoje muzičke karijere i krenula da uzgaja vinograd. U čitavoj priči, kako i sam kaže, najviše ga je zaintrigiralo koliko je loza kao biljka evoluirala u odnosu na sve ostalo voće. Otprilike, kao čovek u odnosu na sve životinje – tako se loza uzdigla.

Iako je nakon studija ekonomije želeo da se preseli u Kanadu sa svojom suprugom, geološkinjom Nevenom Lalić, ipak su se odlučili na odvažan korak i upustili se u priču uzgajanja vinove loze, a potom i u proces obrade grožđa/vina.

Kako kaže, nisu se prevarili i s vremenom je sve leglo na svoje mesto.

Lalići su na konkursu Ministarstva poljoprivrede dobili subvencije za pripremu tla i podizanje proizvodnih zasada, kao i za nabavku sadnica i obradu zemljišta. U teoriji je sve zvučalo dobro, ali je ta velika bespovratna pomoć države kasnila dve i po godine, a trebalo je obraditi pet i po hektara zemlje, podići stubove, sadnice… Međutim, posle različitih peripetija, birokratskog odugovlačenja i grešaka, Milan i Nevena Lalić izborili su se da podignu vinograd i da vrate pozajmljeni novac.

Prvo vino, ono koje uz osmeh pamte po kvalitetu, stiglo je 2012. godine, kao produkt velike posvećenosti.

– Mnogo me zanima sama tehnologija pravljenja vina. Veoma je sve to kompleksno i zanimljivo. Đavo je u detaljima – najsitnijim, najfinijim. Mnogo šta može da krene loše, te je važno iskustvo, a pored iskustva, biohemija, tehnologija… Treba izvući željeni stil, a to nije lako. Mora da se pogodi momenat berbe, ali i mnogi drugi detalji – objašnjava Milan Lalić.

Sebe smatra garažnim vinarom, što je poseban trend kako u svetu, tako i kod nas. Garažni vinari imaju svoje podrume i vinograde na oko 10 hektara zemlje. Suština čitave priče jeste da se ne ide na komercijalizaciju, već da se predano radi na kvalitetu vina. Što je bolji kvalitet, to je zadovoljstvo veće, a vina su traženija.

Teroar i autohtone sorte

Vinarija „Lalić” po proizvodinji vina svrstava se među veće vinarije u južnom Banatu. Ljubitelji vina najčešće biraju za degustaciju zlatnim medaljama ovenčan traminac, sortu po kojoj je ova pančevačka vinarija najpoznatija. Međutim, Lalići u svom asortimanu imaju i Merlot, Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon, Sauvignon Blanc, italijanski rizling i rajnski rizling.

Milan kaže da priča o teroaru, o uslovljenosti mikroklime ima dve strane. Vinari u predelima koji nisu geografski poznati po vinima ne misle da je taj preduslov za uzgajanje vinove loze mnogo bitan, dok druga struja forsira samo tu ideju. Prema njegovom mišljenju, rad u vinogradu i sam rad na vinima mnogo je bitniji od geografskog porekla, od zemljišta i klime.

Autohtone sorte su sve više i više zastupljene. Sada je moderno da se gaje prokupci i tamjanike, što je dobro i treba tako da bude. Kada dođu stranci, bitno je da imamo da im ponudimo nešto autentično. Nama uzgajanje autohtonih sorti još nije isplativo. Treba imati zaleđinu kako bi se sačekalo nekoliko godina, jer ne može se svake sezone od tih sorti dobiti vrhunsko vino – tvrdi Lalić.

Zasad Vinarija „Lalić” snabdeva svojim asortimanom lokale po gradu, a poznavaoci i ljubitelji vina često dolaze i do samog podruma kako bi odabrali i kupili ona vina koja im pružaju užitak. Nije još izvesno, ali možda će naš grad dobiti i malu vinoteku u kojoj će se naći sorte pančevačkih vinara. Takva je bar Milanova ideja. Do tada, on će nastaviti sa širenjem svoje porodične delatnosti, sa uzgajanjem autohtonih sorti i sa zadovoljstvom će izlagati svoje proizvode na sajmovima vina.

Izvor: pancevo.city